Narodno blagostanje
брана 614 А ~
сове, остаје неокрњен; он се не сме укидати. Прво ће се извршити раздужење дугова према пла-
-"тежној способности, па ако и после тога дужник
= не одговори својим обавезама,
онда се његово имање мора изложити продаји.
_. То исто важи и за диференцијал великог поседа. Уредба никако не сме бити закон о аграрној реформи; Она се решава засебним законом. Уред-
ба може само да се односи на дугове. Ако се хоће
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
| Бр, 39
да се велики поседи, чији је опстанак јако угрожен у овој кризи, подвргну аграрној реформи, онда се има то извршити засебним законом.
Као што видимо, принцип индивидуалне заштите је заснован на принципу платежне способ- . ности. Уредба има да прецизира тај појам. Затим има да се посвети пажња осталим детаљима који морају бити што простији и што прецизнији, с обзиром на лајицизам судова.
0 ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Према подацима Монополске управе монополски приходи су износили у јулу ове године 165,72 мил. динара према 157,26 мил. дин. у истом ме-
Монополски приходи у јулу и прва четири месеца тек. "буџетске године
сецу прошле године. Последњих месеци монополски приходи
- · расту, према истом месецу претходне године повећање је из- восило у мају 10,5 мил. дин. или 6,7%, јуну 0,95 мил. или
0,6% и јулу о. г. 7,46 мил. или 5,2%. Код појединих артикала UO у јулу је био следећи (у мил. дин.): ; 1934
1935 + или Дуван 118,88 126,91 + 8,03 Со 21:21 21,96 + 0,69 Петролеум 3,99 2,98 — 1,00 · Жижице 7,12 7,29 — 0,43 Цигарпапир 4,80 5,66 + 0,86 Разни приходи 0,60 0,91 + 0,31
Повећали су се приходи од дувана (за 6,3%), соли, ци-
„ "гарпапира и разни, а опали од петролеума и жижица.
У периоду април-јули тек. буџетске године монополски приходи су дали 641,11 мил. дин. према 611,04 мил, у истом периоду прошле године, повећали“ су се за 30,07 мил. дин.
„или 4,10%. Код појединих артикала приход се кретао (у мил. дин.): 1934 1935 + или —
· Дуван 465,15 486,41 1- 21:25 Со - 77,86 8628 „| SA « Петролеум 18,33 17,95 — 0,37 Жижице 29,69 26,60 — 3,08 Цигарпапир 18,15 20,28 + 2,13 Разни приходи 1,84 3:57 15 172
Повећање показују приходи од соли (за 9,75%), цигарпапира (за 10,5%), дувана (за 4,55%) и разни, а опадање од
жижица и петролеума.
У првом полгођу прошле године наш извоз дувана није
_ дестигао ни пола милиона динара, док је у првом полгођу 0.
г. износио близу 100 мил. дин. те се и пораст монополских прихода од дувана може тумачити повећаним извозом дувана. Али знатан пораст прихода од соли је свакако |уСхедио, већим куповинама од стране сељака.
"iy rune arm Na | konferenciji prefstavnika svih zanatskih komora iz zemје Која је одгХхапа и Веоостаdu uzeto je po treći put u rasmafranje pitanje zaštite žanatilija kao dužnika i doneta rezolucija, čiji se zahtevi uglavnom oslanjaju na ideje predloga Uredbe o zaštiti zanatlija, koji je usvojen u maju prošle godine na konferenciji zanatskih komora. | Načelno posle Uredbe o zaštiti zemljoradnika i svi ostali privredni redovi imaju pravo da firaže zaštitu za sebe. Nema moralnog arpumenta, koji bi dokazivao protivno, Ali to još ne
Кишске паротепе па ргоjekt Uredbe o zaštiti zanat| Ji{a- dužnika
алиламина ТЕ.
znači da zakonodavac ireba da primi predlog zanaiskih organizacija. Naprotiv, on treba mnogo da se izmeni.
I moralno i ekonomski je opravdan zahtev tačke druge u rezoluciji, gde se kaže: -
»Zanatlije — dužnici, koji su istovremeno poverioci prema kome zaštićenom novčanom zavodu ili zemljoradniku uživaće u pogledu otplate svojih dugova u odgovarajućem iznosu istu zaštitu, koju ima zemljoradnik, odnosno zaštićeni novčani zavod«.
Razume se da mora da postoji uzročna veza između moratoriuma potraživanja zanatlija i njegove insOlveninosti. Ne može se n. pr. primeniti zaštita u tom- slučaju ako potra– živanje iznosi 100 dinara, a dug 100 hilj|. dinara.
Što se tiče kamate smatramo da treba i zanatliji smanjiti kamate za iznos njegovog gubitka na kamatama usled zaštite zemljoradnika. Gubitak da se repatrira međ sve poverioce. Ma koliko da potražuju zanatlije od seljaka ipak je sve to dug za liferovanu robu ili učinjene usluge. Malo će biti zanailija koji su se bavili davanjem zajmova zanatlijama.
Ali u tačci petoj, koja glasi: »Izuzeti iz uredbe o zaštiti zemljoradnika sve zanatske tražbine koje su nastale usled kupovine robe ili zanatskih usluga, učinjenih zemljoradniku bez obzira na visinu«, na naše veliko iznenađenje potpuno se nište osnove zaštite zanatlija. Mi ćemo rado da pretpostavimo да је slučajno u rezoluciji malo docnije poništen osnov na kome se zasniva zahtev o zaštiti zanatlija.
Apsurdna je tačka treća rezolucije u kojoj se kaže: »Zanaž}lije, koji su dužnici prema zaštićenim novčanim. zavodima, platiće, takođe, svoje dugove prema istim načelima, prema kojima vrše likvidaciju svojih obaveza ti zavodi, bez obzira na to da li su istovremeno poverioci prema kome zaštićenom novčanom zavodu ili zemlioradniku«.
Da je bilo više pravnog osećanja ne bi se nešto takvo predložilo. Osnov može biti pravni ili ekonomski, ali ne nikako analogija.
Legislativno-tehnička stilizacija tačke prve u rezoluciji nas potseća na pravoslovlje seoskih ćata. U njoj se kaže: »Zana{lija može, u cilju regulisanja svojih obaveza, koje su” na stale pre 20 aprila 1932 god., predložiti otplatnu osnovu, koju će mu nadležni. sud uvažiti: a) ako je aktivan, b) ako nudi isplatu od 100%, v) ako nudi kamatu od 5%, 9), ako amorti- | zaciju predlaže najviše 6 do 10 godina«.
Sud u ovom slučaju ima samo da primi, a zanatlija sam da određuje uslove. 3
Drugo, to je najčistiji tip linearne zaštite, iako se konferencija jednodušno izjasnila za individualnu zaštitu. Po toj stilizaciji imali bi pravo i о. Milan Stojanović, pretsedn:k 24naiske komore, ako ima duga, i sve пале Ано да dobiju. zaštitu od poverilaca.
Linearna zaštita štiti po liniji bez obzira na solventnost. Uostalom dužnik, koji nudi 100% je na granici potpune solventinosti. Dok, individualni moratorium znači da se zaštita од-