Narodno blagostanje

Страна 636 НАРОДНО

БЛАТА Бр. 40

>

u avgustu su ostali nepromenjeni za neoženjenog radnika, doM

su za radničku porodicu porasli za 1,32%.

— Da bi sprečila paniku, odlučila {e uprava berze u Kairu da uvede zabranu poslova pre i posle početka zvaničnih berzanskih časova. Od svih hartija od vrednosti najviše su pale hipotekarne založnice, po čemu se može suditi da je strah od rata zahvatio široke krugove.

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

= У Русији се, како пишу „Известија“ од 8 септ. о. г., утростручио број државних продавница; има их сада око 27 хиљ. Промет се подвостручио. Задатак тих продавница је да служе као узорна предузећа, да контролишу тржишне цене и да прикупљају искуства за прелаз са садашњег система на праву совјетску трговину, тј. на укидање нормираних цена и на продају по јединственим тржишним ценама. |

3 ПОСЛОВНОГ СБЕТА

Трговачки регистар „Елема“ прва домаћа творница вате и завојног материјала д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. др. Милана Прице. — ' Прва југословенска творница вагона, стројева и мостова д. д. у Слав. Броду, упис чланова управног одбора тт. инж. Николе ј. Ставковића и Едгара Ауснит. — Метан д. д. у Загребу, упис чланова Управног одбора г. г. Галића Ивана и д-р Фердинанда Санлика. Ураниа и кино д. д. у Осијеку, упис члана управног одбога г. Штрибика Стјепана. — „Драва“ д. д. за производњу жигица у Осијеку, упис члана управног одбора г. Хелера Роберта. — Хрватски дом д. д. у Винковцима, упис чланова управног одбора г. г. Дакића Алама, Рока Фрање и Кумана Јосипа. |

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 СЕПТЕМБРА 1935 ГОДИНЕ.

У стању Народне банке од 22. септемора 10385 године постоје две значајне промене, од којих једна у активни а друга у пасиви.

У активи имамо прво ове недеље релативно знатан прилив девиза које не улазе у подлогу, за 17 милиона, због чега се њихов сток повећао на 2595 милиона што је рекорд. за неколико последњих година. Златна и девизна подлога, са 28,5% веалоризанијом износи 1778.3 милиона (за 2 милиона мање него пре недељу данау од чега је Само у злату у касама Бародне банке 1628.6 милиона, Укупне девизне и златне резерве. Народне банке биће ско 2 милијарде динара.

Стање кованог новца повећано је за 20.7 на 272.8 милиона. Менични зајмови су мањи за 37 милиона: износе 1.529.7 милиона а ломбардни су повећани за 400 хиљада, на 264.3 милиона динара.

У пасиви најважнију промену претставља знатан прилив потраживања по жиро-рачувима, за 67.3 на 6575 милиона, Пошто су истовремено повећани и разни рачуни, за 14.9 sa 6935 милиона, то су укупно, обавезе по виђењу порасле за 821 на 1356.0 милиона динара.

Обавезе са роком смањене су за 4.6 на 216.7 милиона. Интересантно је даље смањење разне пасиве, за 31.2 на 237 милиона, код истовременог повећања разне активе, за 12 на 459.7 милиона,

Оптицај новчаница јг Опео за 3,15 милиона а оптицај

Зборови акционарских друштава 28 септембра — Хинка Франка синови д. д: у Загре-

бу. — Книнска индустрија дрва д. д. у ликвидацији, Загреб (изванредан).

30 септембра — Пословни завод д. д. у Загребу (изванредан). 4 октобра — „Каштел“ творница кемијско-фармацеутских производа д. д. Загреб (изванредан).

8 oktobra — L'ndustrielle serbe (socićić апопуте) и Виа у.

10 октобра — Банка и штедионица Горског котара д. д. Равна Гора — Врбовско у ванстеч. ликвидацији (изванредан). |

29 октобра — „Црвенка“ фабрика шећера а. д., Нрвенка. 21 ситобра — Орпско-чешка фабрика шећера и рафинерија а. д., Ћуприја.

РАЗНО

— U EFonteneblou umro je u svojoj 92 godini g. Charles Lyon=Caen, profesor trgovačkog prava na pravnom rakultetu u Parizu. Pokojnik je bio jedan od najvećih autoriteta u trgoOvačkom pravu, a napočito se istakao u pitanjima indistrijske зуојте 1 ротогзкоо Drava.

— Поводом приредбе „Београдске привредне недеље“ од стране Задруге с. о. |. београдске привредне коморе дале су ограду, али у једном карактеристично бојажљивом тону. Налазимо да Коморе нису имале разлога за овако дипломатско завијање.

— Ради наплате 17.6 мил. дин. за рачун фирме Рингхоферверке у Прагу, на колико је осуђена држава, стављен је секвестар над државним добром Тополовац код Сиска.

ки обавезе по виђењу већи су укупно према пофилој недељи

за 79 милиона и достижу 9.039.9 милиона, (Види таблицу Мардодне бачке на Следећој С ај

Београдска берза

На последњем састанку извештајне недеље рента Ратне штете пала је на 360.— да одмах крене на више и достигне курс од 362. За кратко време ова је пала за 13 поена. И остали папири су попустили; Беглуци од 67—- на 65,50. При великој беси шпекулативних папира они који нису штпекулативни, мање падају, али се у њима много мање и ради, као што показује доња таблица.

Обрт у појединим папирима износио. је:

7% Иввестицисни зајам 90 6% Беглуци, промпт 1222 6% Беглуци, термин 263 4% Аграрци 1 7% Блер 112 8% Блер S 7% Селигман 98 Ратна штета, промпт 2.034 Ратна штета, термин 816 Народна банка Аграрна банка 322 7% Стабилизациоми зајам 136

5.104