Narodno blagostanje

28. МО 1935.

колико стотина хиљада динара; трговине на велико највише 307 хиљ. дин., на мало највише 325 хиљ.; адвокати просечно 50-хиљ. дин. лекари 20, зубари 30, димничари 20, фотографи 10, месари и пекари 15, бербери 7, обућари и шваље 4, кројачи 7, ковачи и котлари 8, гостионичари 12, апотекари 60 хиљ. дин. и T. .

— Holandija je emitovala kratko- i srednjoročne blagajničke zapise od 35 mil. forinti, koji su preupisani.

— „Reichspost” javlja da je Društvo naroda vratilo Austriji 17 mil. šil. od založenog depozita. Preostalih 28 mil. biće vraćene Austriji, ako se razjasni pitanje zlatne klauzule kod blagajničkih zapisa na Osnovu te SVOTe.

— Rumunski ministar finansija · dao je pretstavnicima štampe izjavu o stanju državnih finansija. Prihodi iznosili su za prvih pet meseci o. g. 10 milijardi leja, za mili|ardu više nego u istom periodu prethodne godine, a izdaci 9,2 milijardi, tako da postoji višak prihoda od blizu 800 miliona.

— Francuski ministar finansija podneo je parlamentu predlog budžeta za 1936 godinu, kojim se predviđaju redovni prihodi od 40,02 milijardi i rashodi od 40,01 milijardi franaka, tako da višak prihoda nad rashodima iznosi 9 miliona franaka. Budžet za 1935 predviđao je redovne rashode u iznosu od 47,8. milijardi franaka. Kao što se vidi, rashodi su smanjeni za blizu 8 milijardi. To je omogućeno blagodareći deflacionim merama vlade g. Lavala, koje smo u svoje vreme detaljno analizirali. Dalia karakteristika novog budžetskog predloga je u tome, što je vlada uz redovni budžet podnela parlamentu i pregled o vanrednim vanbudžetskim rashodima, koji se dosada nije naročito objavljivao. Ovi rashodi iznosili su u 1935 oko 10 milijardi, a sada se predviđaju sa 6,23 milijarde i treba da se pokriju putem zajma.

— Talijanski budžetski deficit u avgustu o. g. izneo |e 504 miliona lira, a od početka nove budžetske godine (1 juli) do kraja avgusta dostigao je 946 miliona lira. Krajem avgusta о. 2. državni unutrašnji dugovi iznosili su 107,19 milijardi lira.

— „Vreme” donosi da su pomneske vlasti iz Gornjec Milanovca zbog duga od 30 hiljada dinara popisale imovinu manastira Vraćešnice. U odnosnom izveštaju veli se da je ovaj naš manastir vrlo bogat i da ima oko 380 hektara ziratne zemlje i šume. S obzirom na to smatramo da je stvar sasvim u redu, jer država i treba da uzme potrebna sredstva onde gde ih ima.

— Franctska je, kako smo мес јамш, 16 јша о. Z. udarila naročit porez na trgovačke poslove sa vojnim vlastima. Sada je objavljen pravilnik o izvršenju ove uredbe. Svi poslovi sa vojnim vlastima, dele se na tri kategorije. U prvu spada snabdevanie ratnim maferijalom u užem smislu; treća obuhvata ishranu i liferovanje goriva, plina, vode i električne snage, zatim zanatlijski rad, održavanje u redu mobilizacionih mesfa, prevozne usluge i otstranjivanje otpadaka. U drugu kategoriju spadaju svi ostali poslovi. Porez se neće plaćati na poslove treće kategorije, na one prve kategorije ispod 50 hiljada franaka, i one druge ispod 200 hilj. franaka.

САВБРАЋАЈ

— Avionski saobraćaj u severnim zemljama dosad nije bio razvijen kao u ostaloj Evropi. Tako prestonica Švedske, Stokholm, nije bila priključena velikim avionskim linijama, a i Finska je samo do Helsingforsa imala redovan saobraćaj. Stoga, su važan datum za trgovačku avijaciju otvaranje aerodroma u Abou u Finskoj i planovi koji se odnose na priključenje Štokholma svetskim linijama. Međutim najinteresantniji planovi odnose se па изрозвауЦапје saobraćaja između Kopenhagena, Kanade i S. A. D. Najvažnije tačke za taj interkontinentalni avionski saobraćaj su u danskim rukama, u Islandu i Grenlandu.

— Postoji namera kod balkanskih zemalja 'da saradnjom svojih pomorskih brodarskih društava stvore zajedničku linij-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 635

sku službu za najvažnija. prekookeanska tržišta. Od balkan= skih zemalja najveće trgovinsko brodarstvo ima Grčka, koja. je 1 januara o. g. imala 1320 brodova. sa. 1,8 mil.. t.; brodarstvo ostalih zemalja je mnogo manje. Tako: naša zemlja ima svega 170,8 hili. t. a ni ono ostalih zemalja nije mnogo veće. Državne subvencije sa ciljem daljeg izgrađivanja brodova. velike su u Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj a i u našoj zemlji. Interesantan je suprotan razvitak kod brodarstva velikih zapadnih. zemalja, gde se daju subvencije za smanjenje tonaže. -

— Витипзко дипаузко ратобгодагзвко Фа уо 12100 - · ralo se sa Rumunskim društvom za građenje brodova na Dunavu. — Довршењем дурмиторског пута, који иде преко Плевља, Дурмитора и Шавника на Рисан, Београд је добио најкраћу везу са морем, која износи 550 км. |

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Poboljšanje Ккопјипкште и 5. А. D. ima prvenstveno. unutrašnje razloge; u Kanadi međutim glavni je razlog povećanje aktive trgovinskog bilansa i veća kupovna snaga stanovništva. Spolina trgovina Kanade od 1932 g. pokazuje stalan napredak; izvoz se povećao sa 480 mil. dol. na 585 mil. dol., a izvožni višak, sa 74 mil: dol. na 152 mil. U 1935 с. iZVOZ Se dalje povećava, ali pobolišanie kupovne moći u unutrašnjoOsti deluje ı u pravcu povećanja uvoza. U pogledu robe ima velikih promena u kanadskom izvozu. Izvoz žita i poljoprivrednih proizvoda je jako opao, ali se zato povećao izvoz metala, gotovih industrijskih proizvoda i konzervi svake vrste. Udeo sirovina u izvozu pao |e sa 43% u 10932 с. na 36% u 1934 S Najveći deo kanadskog izvoza otišao je u zemlje Britanske imperije, čiji je udeo u izvozu porastao sa 38% и 1932 с. па 51% u 1934 g. Suprotna je slika kod uvoza, koji je iz zemalja Imperije porastao za svega 11%. Kanada ima danas najviše koristi od otavskih sporazuma, stoga je sigurno da će ona Па sve da se sadašnje stanje očuva.

— Usled krize u Novom Sadu prijavilo se 15.000 Ору nika kuluka, koji žele da ovaj otkupe radom. |

—. Novosti” donose da je šumsko preduzeće „Zeta” kod Trebinja obustavilo rad i otpustilo 500 radnika.

— Indeks zaposlenosti u Švedskoj u drugom tromesečju 0. с. bio je 104 i time je dostigao najvišu tačku. U nekim privrednim granama nezaposlenosti uopšte nema, a u poljoprivredi nema čak ni dovoljno sezonskih radnika. Konjunktura u drugom fromesečju ne pokazuje tako nagao razvitak kao u prvom, ali to ima svoje sezonske razloge. Po mišljenju prof. Olina konjunktura će potrajati pošto će verovatno i dalje delovati na izvoz Švedske i na cene poboljšanje privrednih prilika u Engleskoj i u S. A. D. Najveću opasnošt za švedsku konjunkturu vidi Olin u eventualnim međunarodnim zapletima.

— У Сарајеву има 270 столарских радника од којих је ове године, у јеку сезоне, радило 139 са надницама између 3—5 дин. на сат.

— Indeks cena u zlati na veliko zagrebačke Radničke komore bio je u julu i avgustu o. = 1068. одпозпо 1061 (1913=100) prema 1076 i 1045.u istim mesecima prethodne godine, a na malo 1285 i 1223 (1914—100) prema 1240 i 1230 u odgovarajućim mesecima prethodne godine. Cene na veliko ostale su u julu nepromenjene prema istom mesecu prethodne godine, a u avgustu su porasle za 1,076%; cene na malo роrasle su u julu za 3,44% prema istom mesecu prethodne godine i ostale nepromenjene u avgustu. Indeks troškova života. za jednog odraslog, neoženjenog radnika ı za radničku porodicu od 4 člana bio je u julu i avgustu 1160; 1116 i 1140; 1094 (1914—100) prema 1152; 1105 i 1838; 1088 u odgovarajućim mesecima prethodne godine. Troškovi života: za neoženjenog radnika ostali su u julu nepromenjeni prema istom “mesecu prethodne godine, a za radničku porodicu porasli su za 1,29%;