Narodno blagostanje
'5, октобар 1935.
»
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 65! Ј
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
—- Свети архијерејски сабор у Сремским Карловци· ма решио је да се сви православни свештеници од ! јула 1936 преведу на плате према квалификацијама. Парохијски свештеници имаће парохијски стан, башту од пола хектара и огрев за канцеларију. Станове имају изградити црквене општине за 5 година. Истом уредбом осигуране су и пензије свештеника, свештеничких удова и сирочади.
— Чиновници у Дубровнику намеравају да се обрате влади са молбом да Дубровник уврсти у први разред скупоће, пошто су цене услед живог промета странаца толике да не изостају иза цена у великим центрима.
— У Холандском парламенту је настављена дискусија о законском предлогу који (предвиђа смањење јавних расхода. Као што је познато, ова је дискусија била прекинута у јулу кризом владе. Вођа католика тражио је тада да се влада изјасни о томе, да ли се може избећи девалвација форинте изгласавањем закона о смањењу јавних расхода. Претседник владе г. Колајн му је сада одговорио, да ће бити врло тешко избећи девалацију, ако холандско становништво настави да бежи у стране валуте.
— После захтева претседника француске владе г. Лавала да се расходи Друштва народа смање за 10%, буџетска комисија Друштва народа је предузела низ мера, које ће изазвати омањење укупног износа расхода за 7%. Лични расходи остају непромењени.
· — Према подацима Министарства финансија у целој држави дуг за неплаћене таксе и пристојбе износи 200 мил. дин. — јавља „Трговски лист“.
— Одељење пореза Министарства финансија издало је објашњење да према закону о таксама од 1 априла 1935 ни аутобуска предузећа не подлеже плаћању општег пореза на пословни промет, а не само аутомобили.
— Белгија намерава да конвертује поред општинских зајмова и зајмове колонија и јавних установа. Како општински зајмови износе око 11 милијарди белг. фр., колонијални 3,5 милијарде, а зајмови јавних тела око 1 милијарду, дошло би за конверзију у обзир 15 милијарди бел. франака. Конвертирани зајам имао би каматну стопу од 4%.
— Пољска влада је одлучила да продужи за једну годину мораториј за хипотекарне дугове чији је рок истекао 30 септ, Разлог је што пољска пољопривреда ни сада није ликвиднија.
— У Бечу био је ових дана међународни конгрес за осигурање кредита. Од нарочитог интереса је реферат директора Компани Белж д Асиранс- кредит у Бриселу. Он је говорио о учешћу државе у решавању проблема осигурања кредита, у доба несталних привредних и политичких прилика. Светска криза донела је и осигурачима кредита тешке губитке и приморала их је да боље пазе на ризик и да толико подигну премије да се баш најбоље фундираним привредним предузећима више не рентира осигурање. Закључена осигурања не задовољавају; зато је систем државне субвенције или државне гаранције захватио кредитно осигурање уопште, ма да је испрва био у обичају само код осигурања извозног кредита.
САОБРАЋАЈ
— За побољшање и појачање железничког саобраћаја одобрено је 17.7 мил. дин., која је свота на поједине дирекције овако подељена: Београд 759.063, Загреб 12,804.447, Љубљана 793.107, Суботица 2.560.900, Сарајево 782.483. Сем овога, одобрено је 45 мил. дин. за подизање новог моста на Сави крај Загреба.
— Отпочело је грађење доњег строја. пруге Вараждин— Копривница.
Ден
— Аустријско а. д. за ваздушни саобраћај предвиђа за зимско полгође 1935/36 следеће редовне пруте: БечПраг— Дрезден — Берлин; Беч—Грац—Целовец— Венеција; Беч—Салцбург— Минхен — Цирих; Беч—Будимпешта—Београд— Атина; Венеција—Беч— Будимпешта.
ПЛАНСКА ПРИВРЕДА – |
— Секретар фашистичке странке дао је пре кратког времена стручним синдикатима тачне директиве у погледу цена. Ко затражи неоправдано високе цене, биће искључен. из удружења. :
КРИЗА И КОЊУНКТУРА | —- Белгијски индекс цена на мало порастао је ОА краја септембра о. г. са 621 на 670 односно за 8%. — За првих седам месеци производња и продаја yrља у словеначким рудницима овако се кретала (у; тонама) ;.
Производња продаја 1933 633.999 650.048 1934 670.709 610.528 1935 665.344 579.912
У овој години продато је 236.483 тоне железници, 4. 265.080 тона индустрији. Зараде рудара у овоме периоду изнеле су 38.3 мил. дин. према 36.05 у истом периоду 1934.
—- За првих осам месеци ове године извезено је 1025 вагона кудеље у вредности 76.2 мил. дин. |
— Италијанско-абисински сукоб поправио је ситуацију приморске индустрије цемента. Извоз се повећао и постизавају се боље цене па је услед тога повећана и производња — пишу загребачке Новости.
— „Време“ доноси да је између столарских радника у Београду, који су обуставили рад 9 септембра, и послодаваца интервенцијом Иаспекције рада постигнут споразум за остварење једног колективног уговора. Овој акцији придружила се већина предузећа. Имена предузећа, која нису“ потписала уговор, радници ће објавити преко штампе у пио љу бојкотовања.
— Удружење купала ника и сопственика непокретаости у Загребу обратило се Градској штедионици са- захтевом да се краткорочни зајмови претворе у O и. одложи рок исплате хипотекарних зајмова: 38
—- Чехословачки претседник владе Малипетр OG, је нови привредни програм који показује много уступака. социјалистичким захтевима. Одбацују се: даља девалвација валуте, политика отвореног тржишта Народне банке, ствах рање посла путем меница. Увешће се продуктивно „сузбијање незапослености и вршиће се инвестиције у износу од. 2 милијарде чк.; потребна средства набавиће се путем реформе пореског система, повишењем и снизавањем поје-. диних пореских позиција. Контролисаће се цене животних, намирница; "реформираће се законодавство о картелима снизиће се камате, и то за улоге за /2%, а за зајмове за, 1%, тако да ће 50% тога снижења сносити банке. Конверзија државних зајмова још не долази у обзир.
ИЗ пословног СВЕТА
Зборсви акционарских друштава. 4 октобра — Тапред д. д. у Загребу (редован).
14 октобра — Славонија, велепецара д. д. У JOK "цији у Новој Градишки (редован). У 17 октобра — Јадранска пловидба д. д. у Сушаку“ · (редован). РАЈЕ Трговачки регистар ; и
Прва сечањска штедионица као д.д. у Сечању, | ви
"члана управног одбора г. Рајнхардта Јулиуса. — Предовић:
"а.д. у Београду, упис промене члана 1,2, 4 и 5 друштве~