Narodno blagostanje

ia. = Итадија. преговара са пољским текстилним фабрикама. у Бјалистоку о лиферацији 300 хиљ, комада вунених ћебади. „Италија. нуди близу 2 мил. злота (6,5 по комаду), док Пољаци траже 2,7 мил. злота (9,5 по комаду).

— Аустријска берба биће 1935 у сваком погледу јача него лане, тако да ће увоз вина бити смањен. Под. 1934 ·" Аустрија је увезла 48 хиљ. хл. (највише из Италије, затим 6,5) "хиљ. из Мађарске“и 3,1 хиљ. из Југославије); увоз у првом полгођу 1935. изнео 1 34 хиљ. хл. а од тога: опет 23 из Италије.

— Италија је у првом у 1935 извезла у САД 18,38 мил. ливри маслиновог уља, према 14,70 мил. у истим месецима 1934 год., и 26,02 мил. у првом полгођу 1933. У исто време износио је извоз маслиновог уља из Шпаније у САД. 13,82 мил. NO. према 11,29 мил. у 1934 и 10,14 a Италијански извоз пао је дакле од 1933 до 1934 5 743,5%, и само се делимично опет опоравио у 1935; шпански извоз био је у сталном порасту, и повећао се од 1933 за 33,5%.'

— Аустрија је у току последњих месеци постигла у клирингу са Мађарском активан салдо од 15 мил. шилинга. Мађ. ска предлаже изравнање клиринга помоћу извоза у Аустрију неких аграрних производа које је ова до сада скупље куповала на. другој страни. | — Румунска народна банка снизила је 44% прим у промету са Немачком и Италијом на 20%.

1 Итадијанско- -румунски платни споразум предвиђа, ради 'олакшавања италијанског извоза у Румунију, смањење курса лире са 8,30 на 8,12. us. т- Аустрија врши за 1936 велике куповине дувана на Балкану. Највише купује у Турској и Грчкој, нешто мање у. „Бугарској.

пе == На њујоршкој продуктној берзи почели су полоBHHOM. "септембра термински послови смрзнутим јајима.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА - == Равнатељство Сузора, не желећи да предузме од-

говорност за одлуке у погледу санације радничког осигурања, тражило је, да се што пре распишу избори, да држава извршује своје обавезе према радничком осигурању, да се одмах спроведу одредбе о осигурању на случај старости, изнемоглости и смрти и да се донесе закон о осигурању у случају: незапослености.

ме Приходи Сомборског Оузора у првом полгођу били ссу 4.052 хиљ. дин, а расходи 4.040. Просечан број осигураних био је 17,774 или 9.02% више него ли у прошлој години. Просечна обезбеђена надница пала је на 16.30 према 17.34 у првом полгођу 1934 и 18.74 у истом периоду 1938. "Несрећних случајева било је 112 од чега два смртна. дугови послодаваца износе око 2.5 мил. дин. Уред подиже обда иште' у коме ће бити 50 кревета.

Ра СЕ АНЕ

= · Према. подацима Сузора у месецу јулу умрло је 182 радника и намештеника од чега 128 мушкараца и 54 жене. Од туберкулозе умрло је 75 радника или 37.9% укупног броја умрлих. Самоубистава је било !1, а несрећних случајева 25. По занимању било је: 21 чиновник, 51 квалификован, 18 шегрта и 92 неквалификована радника, Највише смртних - случајева било је у текстилној индустрији (21), затим KOM јавних радова 14, код трговачких радња 12, .% индустрији одеће и чишћења 11 и т. д. На име погребнине породицама умрлих исплаћено је 132.902 дин. по

— Централно претставништво Савеза трговачких удружења донело је резолуцију у којој тражи: да заштита, угжолико се ма према коме.примењује, не сме бити генералнар већ индивидуална; да се. испод заштите сељака као жужника изузму робна нотраживања; да се упрости: посту-.

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ | БРЕ АГ

„пак ванстечајног поравнања и стечаја са циљем појевтиње=

ња и искључења улоге професионалних равнача; да се одкоже све јавне продаје, егзекуције, секвестрације и трансферације док се не измене оба поступка; да се пореским обвезницима, који уредно плаћају порезу, даду олакшице у погледу исплате пореских заостатака итд. |

— Према једном саопштењу Министарства пољопривреде и шума и руда завршена је експропријација великих шумских поседа у корист аграрне реформе. У Горском Котару експроприсано је од 7 шумских поседа 72.375 кј., а у Дравској бановини од 11 поседа 49.385 к.ј. Пошто је новелом закона од 24 јуна 1933 била предвиђена експропријација и на осталом подручју државе, највише до 25% шумских земљишта преко 1000 кл. то је од 17 поседа експроприсано 29.924 к. ј..

— Влада је одобрила 12 мил. динара за прехрану становништва. Највише су добиле Зетска и Приморска бановина (по 3 мил.); затим долази Савска и Врбаска (по 2 мил.), Дринска (500 хиљ. и Вардарска (200 хиљ.). По 100 хиљ. дин. добиле су остале бановине и Управа града Београда,

— Кожарски радници у Бос. Броду ступили су у штрајк и траже колективан уговор.

— Актива француског социјалног осигурања износила је крајем 1934 год. 2,79 милијарде франака. Од тога је 180 мил. било краткорочно инвестирано, 260,2 мил, у ренти, 20,1 у другим француским државним хартијама, -50,8 мил. у иностраним зајмовима, 1,25 милијарда у железницама, 76 мил. у хипотекама, 17,6 мил. у зајмовима јавним установама, 180 мил. у разним другим зајмовима, 76 мил. у зајмовима колонијама, 146 мил. у зајмовима општинаа, 195,5 мил; у зајмовима департманима, 231 мил.-у заједничком фонду за велике радове и 19,2 мил. у непокретностима. Земљиште чији је власник Уред, цени се на 43,6 мил.

НОВЧАРСТВО 1 5

— За гувернера Румунске банке постављен је г. Деметар Константинеску. Он је до сада био потсекретар у. Министарству финансија, а раније се истакао као секретар. аграрног комитета, који је под Александром Поета се ску изводио румунску аграрну реформу. .

— Претседник америчког савеза топионица г. Браунел одобрио је у једном говору званичну политику сребра. Ако Америка настави с вођењем те политике у току следеће 4 године, додао је он, сигурно је да ће у САД. до! пи до завођења или биметализма или диригованог новца.

— Инострани улози у Њујорку износе око 1,5 мили-. јарди долара. У редовним приликама они не прелазе износ од 750 милиона. .

— ·Румунско банкарско предузеће Сочијетате Банкара Романа у коме је јако заинтересована Дрезднер банк, извршиће «снижење главнице са 250: мил. леја. Нове акције“ понудиће се старим акционарима по минималној "вредног: сти. Банка је, према последњем полугодишњем билансу,“ располагала са 194 мил. леја готовине, док су улози: износили 371 мил. леја.

— Очекивало се да ће припреме за рат у Абисинији имати за последицу велике поруџбине талира Марије Герезије. код (бечке државне ковнице. Међутим, до тога: није дошло. Постоје велике залихе тих талира код приватних банкара у Арабији, Источној Африци и Индији; јевтиније је. куповати готове талире, него поручивати нове из Беча и плаћати скупи превоз. Ако заиста дође до рата, мораће. се: обе зараћене стране ипак обратити Бечу. Лију има мопопол ковања талира.