Narodno blagostanje

Страна 670 | _ HAPOJHO _БЛАГОСТАЊЕ Бр. 42 тити на то питање. Узроци су многобројни али је у сваком 28' августа · - 25%8—251|a 25% —217.— 31——=38== случају техничка позиција ефектне берзе сјајна; кад би се 10 септембра 288] 29: [2 29— 30 31 37

разбио лед, који одваја капитал од берзе, навалила би на

њу огромна: тражња. јер на крају крајева наши државни папири су по рентабилитету колосалан пласман. Рат итали-

јанско-абисински несумњиво је код шире публике један од важних узрока резервисаности..Чека се да се види даљи:

развој. заплет прими стране сматра да треба да спречи рат, само се решава, која ће сретства да употреби. То је оно што чини да је публика! резервисана.

Једнако се пише да постоји велика опасност да“ се развије даље. 'Италија је како изгледа готова да

Као што се из горње таблице види, попустили су сви курсеви. 7% Блер који је ишао до 73— пао је на 68.—. Блер 8% је пао одговарајуће. Само се у 7% Селигману ништа не ради. Аграрна банка имала је прилично. добар штимунг у сред ове ефектне депресије, али је одједанпут у четвртак настао обрт; курс је ишао. на 222— иако је пре тога рађено и по 220—. У доларским папирима, у акцијама Народне банке нема готово никаквог посла. С нестрпљењем се очекује идући састанак, јер узбуђење је прилично велико код оних берзијанаца, који имају велике стокове хартија и који се за сада храбро држе.

Обрачунски курс за наше доларске папире био је ове HO следећи; за један долар обрачунавало (се:

4-Х 43.6031 динара. 7-Х 43.6031 динара 8-Х 43.5852 динара 10-Х 43.5852 динара.

На париској берзи наши су папири и ове недеље лабави. Интересантно је, да је код појединих папира на дан 4 о. м. пад курсева' заустављен и да су се они на следећем састанку, 7 0. м. опет поправили. 4% зајам из 1895 године је попустио од 158— (1. Х) Ha 149.—, a 7. o. M. нотира 155.—. 4:Ј,% зајам из 1909 године је попустио од 147— на 139— после чега је гпоскупео на 148—; случну тенденцију имамо и код 5% зајма из 1913, 4.5% зајма из 1910 и 1911 године. Томе на супрот били су лабави курсеви кроз читаву недељу код 5% зајма из 1902 године и 4.5% зајма из 1906. 7% Стабилизациони зајам из 1931 године је попустио од 231— на 227.50. Фундинг-обвезнице 5% из 1933 године попустиле су од 107— (1-Х) на 100—— (3-Х) после чега су се опет мало поправиле на 102.50, што одговара 41.0%.

AX,

1-X 2-X 3% 7-X 4% 1805 r. 158-—— 155.0—K 140. T3| |50— 155.57% 1902 n. 165— 158.— 160.50 155.— 15541% 1906 r. 150— _—= -148—. 146— 1465. 77.00 1909 г. 147.— 145. 139— 145— 1485% 1013. 153.50 155. 146. 1565 155 4:»% 1910 r. 140— 7 135. 130— 135— 13541% 1911 r. 145-— 140.— 134— 140. М47% 1931 r. 231— 231-— 230— 225— 22750 5% |! Фундинг 1933 ,IO7.— 106:— 100— 10250 102.50.

На њујоршкој берзи наши су доларски папири у по--

следње време опет попустили,а. нотирају:;

29 јануара 31——932" |в O 27'ј8—3526 фебруара JT. 38. 378 38: 8 "ЕТ —тражња 28 марта за _087, 30%/a-—331/, 34——459, 27 априла 32———33— 32. 35.— 33———35.3 маја 28——30— '28——30— 30—— 932: 2 19 јуна 29:—.-29.50 29.-—=29.50- 30. ----31 24 јула 29.——291) · 201 31.— „38.— новац 31 јула 29:/5—29, 28:ј—30—39——404, 1 августа | с и С Фет 2.10 елита 5. 40.504

сваку рукавицу која јој се баци. Енглеска с друге.

24 септембра 8 октобра

26——27 27:ј8—30— 221] —30.25: ј8=27.— 26. 215], 215/8—291.

На међународном девизном тржишту ове недеље није било нарочитих промена; запажена је извесна незнатна ла-. бавост код швајцарског франка, што је имало за последицу; да су на циришкој берзи курсеви девиза нешто мало чвршћи. |

_ На циришкој берзи забележени су следећи курсеви

девиза:

У 3ЗОМ 19-1Х 3-Х 10-X. Амстердам 20910 20030 208.50 207.125 207.85 Лондон 15.46) 1521 1521 15.035 15.075 Милано 2638 25457 2516 24875 24075 Њујорк 31133 306.625 308.50 307.125 307.50 Берлин 12450. 12460 12410 12345 123.55 Париз 20.38 20374 2035 20235 20.245 Праг 12:07 12875 1275 12072 1275 Београд 7.02 7.02 7.00 7.00 7.00

На београдској девизној берзи износио је обрт у девизама ове недеље 9.03 милиона према 8.64 милиона У прошлој и 14.7 милиона у претпрошлој недељи. У девизи Беч обрт је ове недеље релативно јако опао, од 4.2 милиона у прошлој. недељи на 2.6 милиона; у девизи Пешта компензације су износиле 1.9 милион, у девизи Лондон 1.8 милион. Курс енглеске фунте био је ове недеље веома чврст, из чега следи да је курс динара био лабавији. Курс фунте је 4 o. м. био 234.37 а 10 o. м. 237— тражња, без робе. У грчким боновима, који су имали стабилан курс од 31.50, обрт је био 220 хиљада динара. У девизи Њујорк обрт је био 700 хиљада, у девизи Цирих 1.1 милион итд.

Курсеви девиза износили су:

Лондон Беч Пешта Мадрид Бонови

грч. банке

4-Х 234.37. 862.25 — 570— 31.50 7-Х · 234.50 860 — — — 31.50 8-X 236.— 864.33 | —— _ 570.— 31.35 10-X 237.— тражња 886.06 — 570.— mon. 31.50

Ради обезбеђења од ризика код евентуалне депресијације лире одлучила је Народна банка да у будуће цео извоз у Италију буде фактуриран у динарима, пошто уговор о клирингу са Италијом садржи клаузулу по којој. наши извозници. са Италијом могу бирати валуту. „Наравно, клиринг Италије се одобрава у лирама по дневном курсу динара и лире у Цириху. Али италијански купац гарантује евентуалну. курсну разлику. У истом циљу одлучила је Народна банка, да наши извозници • могу на берзи продати целокупна своја потраживања по италијанском клирингу, наравно само нашим увозницима италијанске робе. Увоз-ници пак могу купити само за! половину вредности свог дуповања те клириншке бонове, а другу половину морају уплатити по клирингу код Народне банке.

_ На београдском приватном девизном тржишту је последњих дана ситуација потпуно измењена. Курсеви девиза су у скоку, и 10 0. м. оне се тргују на бази курса швај"царског франка, који варира између 15.65 и 15.75 динара за 1 франак; а курс швајцарског франка скоро већ чи-

" таву ову годину је био стабилизиран на 15.30 до 15.40. Пара-

лелно са курсом швајцарског франка поскупео је и курс долара, на 47.8 mo 48.30, француског:франка. 315 и 318, лире 387 — и 389.—, немачке марке 19.10 w 19.30. |

Златници, за које плаћа Народна банка 303— динара, „имају, као што чујемо, приватну цену од 320 динара. |