Narodno blagostanje

12. октобар 1935.

Хартла Ивана и Ковачића Звонимира. — Нова Нада, рударско подузеће д. д. у Загребу, упис чланова управног одбора г. г. Швејкхардта Ернста, Липолда Владимира, Гремера Фрање и баруна Пота Еугена. — Жељезо прометно д. д. Загреб, упис чланова управног одбора г. г. дор Малзахера Ханса, д-р Фогели Рудолфа и инж. Хартунга Карла. —- Осјечка љеваоница жељеза и творница стројева д. д. У Осијеку, упис члана управног одбора г. Шмидта Јосипа. Д. д. за изградњу свратишта и купалишта у Загребу, упис чланова управног одбора г. г. Андрашевића Владимира и Рубичека Хинка. — Шумско господарство и експлоатација

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 669

д. д. Загреб, упис члана управног одбора г. Паулића Франа. — Метро-Голдвин-Мајер југосл. M. JK. за промет филмова у Загребу, упис члана управног одбора г. Плавшића Захарија. — Дионичарско друштво за асвалтирање и тарацање Запреб, упис чланова управног одбора г. г. Кандела Мавра и Мијатовића Павла. — „Минеро“ д. д. за индустријске производе у Загребу, упис чланова управног одбора г. г. Бабића Милана, Шварца Отона и Илића Николе. Заторска творница вунених тканина д. д. у Загребу, упис чланова управног одбора г. г. Хофмана Јосипа, Миросављевића Косте и Тоболског Леона,

КОЊУНКТУРА

Београдска берза

Ове недеље је берза радила свега три и по дана од укупно пет дана, колико износи радна недеља. Састанак у понедељак рачунамо у половину због тога што-су били отсутни јевреји, због свог Дугачког дана; а они чине велику већину берзијанаца. "Тога дана је посао био много тиши. У овој се недељи, наравно, продужило стање које траје већ неколико недеља, али са врло променљивим резултатом. у хиљадама динара.

7% Инвестициони зајам 440 6% Беглуци, промпт 506 6% Беглуци, термин 4% Атрарци 90 7% Блер 187 8% Блер 34 7% Селигман 66 Ратна штета, промпт 1.650 Ратна штета, термин Народна банка 24 Атрарна банка 98 7% Стабилизациони зајам 159

3.184

Бесистички притисак још увек траје и може се рећи да се он проширио, ако се није појачао. Из горње таблице видимо да је био релативно велики обрт у хартијама, у којима се иначе врло мало ради, као што су 7% Инвестициони, 7% Стабилизациони и 4% Аграрци. И њихови су курсеви почели да попуштају под појачаном понудом, иако је пад много мањи. Уосталом мањи пад долази отуда што је понуда релативно слаба, и друго, што једна рука преузима целу понуду или бар највећи део. А то су папири са којима се не шпекулира, који су класирани, који се налазе већином у чврстим рукама. Па ипак је бесистичка зараза прешла и на њих и они се нуде сваког састанка. Из тога се даје закључити да је притисак на шпекулативне папире, као што су Ратна штета и Беглуци, пренесен једним малим делом ина ове папире чисто психолошком заразом. То и јест увек циљ бесиста да трајним и систематским 'обарањем курса поколебају аутсајдере, људе, који су ван берзе, јер само; из њихових руку може доћи већа и трајна понуда.

7% Селигман — — 15.50).

Ратна штета, промпт 357.50. 35762 35562 353. Ратна штета, термин

Народна банка

Аграрна банка == 221— — 2247%: Стабилизациони: зајам —— 80— = 80—

Док су повећани обрти у најсериознијим папирима, дотле су прилично осомањени у шпекулативним. Ретко је обрт у Ратној штети тако мали, као што је био ове недеље, водећи при томе рачуна да је берза радила три и по дана.

То нам баш: даје право да закључимо, да понуда не долази из ширих кругова. Да је овде реч о чистом бесистичком потезу, показаће нам следећа околност. У почетку ове извештајне недеље Ратна штета ишла је до 358и тога дана тражња по 357— није могла бити задовољена. Затим је у уторак дошао већи притисак бесистички и Штета је почела да пада, тако да је у четвртак достигла курс од 353——. Али је у среду, један дан пре, тога, тражено 3 милиона Ратне штете по 354, и ниједан комад није дат. Насупрот томе у четвртак нуђено је по 353—. Очигледно је да то није било никакво панично бегство из папира, већ напротив да је то шпекулативна понуда и да су бесисте успеле и успевају да све већи круг људи наравно у своме домашају придобију за продају робе, оперишући при томе одавна познатим бесистичким аргументима.

Рећи ће когод: нај свакој берзи постоје мина и контра-мина у шпекулацији, постоје бесисте и хосисте. Борба се сваког дана завршава. победом једних или других. Како је то могућно да код нас бесисте са малом количином изводе тако лако своје плановег А ми подвлачимо да се са врло малом количином обара курс за 2—3 поена. Наше је дубоко уверење: даје у четвртак затражено милион до два по 355, тражња се не би могла задовољити. Кадгод бесисте осете да су хосисте слабе, они у толико јаче навале и успевају често да хосисте претворе у бесисте односно да их натерају да продају као што при јакој хоси бесисте постају главни агенти хосе. |

Морамо признати да су хосисте потпуно обеснажене. Они су пуни робе; према томе они не могу да купују веће количине, Оно што је карактеристично за нашу берзу већ више месеца, то је да се никако не појављује приватна тражња. У нашим градовима постоје непласирани капитали. То се види по извештајима банака и по свим другим знацима, који индицирају стање на тржишту капитала. Последње две године велики део слободног капитала био се упутио папирима, Пре неколико месеци тај је процес потпуно стао, Питање је дакле, зашто резервисаност према папирима у великом обиму» Ми (смо: на то питање давали неколико пута "одговор. Узроци се мењају. Ми ћемо се вра-