Narodno blagostanje

отобар 1935,

2, гнајзад, пледира за израду. их и мериторних индекчса: у државној статистици. o

сена _ Радничка комора за своју територију израђује индекс "пена на велико, на мало и трошкова живота на бази 1914. -Наредна банка израчунава индекс цена на велико за шире подручје, -а. индекс цена на мало само за Београд на бази 1926. Сем базе, оба индекса разликују се још и по броју и -по. избору: репрезентативних артикала. С обзиром на то њи-хови резултати не могу бити никада идентични. Стога је „чланкописац погрешио када је покушао да помоћу индекса оцена: на-велико и на. мало Народне банке оспорава тачност „индексу трошкова живота загребачке радничке коморе. Што се-пак. тиче захтева чланкописца „јутра“ за израду званич„них индекса, он је оправдан. Код нас се већ давно осећа „потреба за оснивањем индексног института, који би израђи_вао- индексе на бази националног критеријума. Елементи, „који би служили за израду индекса морали би да буду при_ступачни јавности, чиме би се искључиле резервисаност и сумња у њихову тачност и чиме би они били приступачни "за најширу употребу.

Te IG EZZSGGK—

Kama посматрамо — индексе цена на велико у злату појединих земаља, видимо да постоје три групе. Највиши ин_декс (1929—100) од 74 имала је у 1934 Немачка, а најмањи од 28 Јапан. Између ова два пола груписали су се _индекси осталих земаља и то: индекси цена земаља златног важења између 54 и 63, а земаља које производе при_ марне производе између 36 и 46. На средини између ових налазе се европске аграрне и индустријске земље. Дефла_ција цена у земљама златнога важења имала је за после„дицу ново снижење цена у земљама са депресираним ва„лутама, Тако, док је индекс цена на велико у Француској редуциран за 16%, у Енглеској и Шведској смањен је по .8%, у Аустралији 9%, Јапану 10% итд. Од почетка кризе у прошлој години десило, се први пут да су цене у злату више пале у земљама златнога важења, него ли у онима _са депресираном валутом, у чему долази до изражаја борба првих да појачају конкурентску способност својих производа и одрже и побољшају свој положај у међународној – трговини,

_ Кретање цена на велико

у 1934/35 пене ННВ ЕНЕН

Поређењем индекса цена на велико у националним валутама у периоду март 1934 — март 1935 можемо кон_ статовати следеће промене; од 41 земље колико је обу_ хваћено статистиком Друштва народа код 19 земаља цене су пале у сразмери 0.1 до 15.0%. Највећи пад забележиле „су цене у Француској (15%), затим у Пољској 9.1%, Јужно_ афричкој унији 8.3%, Естонији 6.8%, Швајцарској 5%, Белгији 2.9%, Португалији 6.9% итд. Код осталих земаља из | _ове групе пад је био незнатан. У ову групу спада и „Југо| славија са незнатним смањењем од 0.5%. Код осталих 3е_маља цене су скочиле, али врло неједнако. Код 11 зема_ња. скок се кретао "између 1.9 и 5%, у двема (Мађарској и Турској) био је 149 и 154, у С. А. Д., Чехословачкој ти Албанији између 5.1 и 7.6%, у Египту и Румунији 21.5 : и 20, 2%,. ау Аргентини, Канади и Данцигу 0,3, 04 и 0.19. „У 1934 и 1935 знатно су се поправиле цене већег - броја аграрних. сировина и примарних производа, док су __код неких наставиле и даље са падањем. Према децембру 1933 У. мају ове године скочиле су цене следећих произлана 92. 65%, сребра 81.3, овса 42.9, каучука 3.69, јуте Пе памука. 30, олова 28, пшенице 24.5, брашна 20.9, какао _ 20 пиринча. 19, масти 18, ливеног гвожђа. 10.4, ланеног уља 8, ролеума. 56, шећера | 5,4, каве 4,1, бакра 14 и калаја едам | "од горњих производа — каучук, јуту, памук, „пшеницу, калај. ита | скок цена био | ale O JO спо-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ћама. Ми смо имали прилике да се ви

Grm 56

разума о рестрикцији _ производње. Највећи пораст цене.

· лана потврђује наше гледиште изнето у броју 38 од 14 сеп-

тембра. Код осталих скок је био фаворизован државном контролом или производње или извоза, као што је случај са сребром, петролеумом, шећером „кавом итд. Из овога излази да су скочиле углавном оне цене, које се на светском · тржишту изражавају у енглеској фунти и да скок није био толико последица повећане тражње, колико смањења производње и редукције непродатих залиха. Исто тако ефекат државне интервенције и међународних споразума произвођача. био је знатно ослабљен врло јасним дефлационистичким тенденцијама. у земљама златнога блока. Због овога и опадања волумена међународне | трговице монетарна депресијација је на спољним тржиштима. дејствовала као дефлациони фактор и то у већој мери него ли као фактор инфлације на унутрашњим тржиштима. |

Другу групу претстављају производи чије су цене пале и то: бутер 1%, чај 1.8, цинк 2.5, говеда 6.4, кудеља 74, кукуруз 9.1, цемент 10.6, овце 119, свила 16,1, вуна 23.5, јечам 24.3%. У прошлој и овој години врло је карактеристично падање цена стоке и извесних сточарских производа, јер су се ове, у сравњењу са онима биљних производа, све до тада релативно добро држале. Садањи пад цена меса и сточарских производа изазван је појачањем 7 таркијских тенденција OKU земаља.

Из горњег прегледа видимо "да - прошле и почетком ове године промене у нивоу цена на велико појединих земаља нису биле тако велике као ранијих година у периоду кризе. . У земљама. са: златним важењем ·форсирана је: дефлација цена; док је у земљама депресираних валута преовлађивала хосистичка тенденција. Али због- политике обарања цена првих, друге су биле принуђене да коче већи пораст, шта више и да обарају цене ради одржавања. дотадањег конкурентског односа, На тај начин у 1934 и почетком ове године прилично је ублажена велика разлика у нивоу цена појединих група земаља, створена у периоду, кризе 1929—33. ен па и и ен _ Београдски | пекари на своме

збору од 7 октобра запрегили су, да ће понова повисити цене хлебу, ако власти не у~

= своје њихове захтеве у. погледу укидања уличне продаје и разношења хлеба по куе пута позабавимо хлебарским питањем и укажемо на најопаснији картел од кога се београдски потрошачи никада нису могли одбранити, нити их је ко хтео бранити. Према томе, свако писање о овоме" питању постало је излишно. ' С тога овога пута нећемо улавити у начелну страну питања заштите потрошача од пекара, већ ћемо се 0 на. неколило нетачности и признања.

Офанзива пекарског картела

У своме говору претседник "пекарског удружења pe као је, да је цена. пшенице за последњих 20 дана скочила sa 6000 дин, по вагону или на 200 дин. за мтц. То међутим не одговара истини. На бази Призадових цена, по којима су млинари _калкулисали брашно | одмах после нове жетве, пшеница је скочила за 25—30 · дин. по мтц, тј по вагону 2.500—3: 000 дин, затим пекари наводе како су поПРОТА »до недавна "добијали "хлеб од 600, "00 s 800 грама“. То смо ми стално тврдили и нико: нас не може уверити да тако веће бити и „ убудуће. Најзад су пекари при знали да су уместо од. двојке, хлеб правили од мешавине

| петице и шестице. Ово је први пут да пекари признају да

употребљавају и ове врсте. брашна. Сваком ЕЈ цена

претходила je нова „комбинација | У Пра што се. по-