Narodno blagostanje
19. октобар 1935.
Бењу заједно достижу 6.072.8 милиона динара односно ' за
33.8 милиона више. него прошле недеље.
о
Стање Народне банке (у милионима динара)
ТОНЕ 31. XII} 31, XII | 31. XII || 29 19 | 8.8 АКТИВА 1032 | 1933 | 1934 | 1935 | 1935
Подлога : „ зљу -касама и на стр. злато у касама — —
1760.8 | 1794.9| :784.6
1273.2 1278.6
злато на страни — — 77.6) 72.9 ROBU, у страној монети 0.8 0.0) 003 0.1 0.2 девизе — — — – — 206.5| 1112), 120.8 45,4 53,6
Укупно — | 1968,1| 1.906! 1905.5) 1396.3] 1405,4
НЕ Девизе које ве улазе у
Новчанице у оптицају — || 4772.7) 4327.1| 438 3,9) 4717.1 48196 Обавезе по виђењу:
потраживање Државе —
Оптицај и обав. по виђ ||5470.5| 5358.2) 5249.5| 6039 01 6 728 Укуп. под", -|- 28'5%, прим || — — — |17094.3| 18059 Злато -- 28'5% прим — || — — —
укупно покриће — —| — — —
2971" |2973 ',
НАРОДНО _ БЛАГОСТАЊЕ
подлогу — — — — — 1.91 54,5 1044) 280:4! 291.8 Кован новац:
у никлу и сребру — — || 139.9| 239.9| 206.1| 2502 243.9 Зајмови;
на менице — — — — || 21119 1808,8| 1528.8 1539.0) 1549.7
на хартије од вредн. — 344 8 29311 235 !| 268.8 2687
Укупно — | 2456 81 2101.9 1763 9) 18078 1818:4
Хартије од вредности — || 154! 111 169 553| 553
| Ранији аванси држави — || !808.6] 1715.5| 1686.6) 1679.1 | 1679.4 Привремени аванси Глав.
Држ. Благајви — — — | 6000) 600.0| 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — 580) 54.9! 1064! 126.0|- 1261 Вредности ост, фондова 1:9 41:75 12.0 130). 12,9 Непокретности, завод за |
израду новч. и намештај || 154.1| 153.7| 153.5| 158.4! 1587|Разна актива — — — — || 21.6| 115.1| 276.4! 469.8! 4690
ПАСИВА Кашита —-___ = — — 180.0| 180.0| 180.0| 180,0| 180. Резервни фонд — — — || q73.8) 843) 112.4| 136.1| 1361 Остали фондови — — — 86. 137! 205). 229! 2209
135) та) „60 | 24 33
supo-pauyam == __ — | 38477| 474.4|0)53%0| 506 916155 разни расуки = = 10 || 0 саде 5492 321.0 1662 6 (6343| Укупно -- || 697.8|10310| 8658) 12619) 1253:2
Обавезе са роком — — || 1459,4| 1106.3| <52,9| 2147! 2032 Разна пасива — — — — 40.31 222.91 316.4! 243 8] 246.0
'636,1| 1613.01
покри! е у злату — — 2709: |2:05'
Проценат. укупног покрића је 29. 13% а само злата у касама 27.00%.
Beogradska berza
Radi boljeg pregleda promena na beogradskoj berzi donosimo niže u tablici kurseva za ovu nedelju, a u· prvoj ko= loni, i kurseve od 4 t. m., t|. na početku prošle neđelje, jer je to poređenje vrlo poučno.
4-X 11-X 14-X 15-X 16-Х 17-X" тф, Invest. zaj. 80.— 79.50 80—" 7850 78— =_6% Beg., pr. 6275 63— „—= 62— 62.50 62.6% Вег., [ег.
4% Аотата 45.— — 465—" — 45— 4571% Bler 6850 _ —— 64.50 6425 64.50 + 65.8%; Bler = _- 1450 — — A]#w 7350 „74.50 7%. Seligman = Rat. št, prom. 357.50 340.50 345.50 338.87 342,— 340Rat, šti ter: —— —— —— 336— 372— 340Narodna. banka —— —5700—"_ —— = = Астактта banka —— —— 22175 222— 222—— == тф% Зјађ. та. —— 79—— — = —- 79— | ——
Страна S
Kao što vidimo 70 Investicioni zajam: pao. je: za- dva poena a 4% Agrarci ostali su nepromenjeni. 7% „Stabilizacioni zajam је opao za 1 poen, Što je najinteresantinije, posle Ratne štete najšpekulantniji papir, 6% Begluci, ostaje gotovo nepromenjen (pad iznosi svega pola poena). Nasuprot tome. imamo ogroman pad rente Ratne štete: od. 357.— na 340.— oko koje se cifre okreće kurs poslednjeg dana — Чако je. dva dana pre toga, t|. u utorak, pao na 337.—. Isto tako. ogroman pad 'pretrpeli su Blerovi papiri: 1% од 68.50 па .65— а. 8%' од 18па 74.50. I Agrarna banka je pala od 227— na 220.—: Nameće se pitanje, otkuda ovako različito kretanje kurseva. Pre: no što odgovofimo na to pitanje, da ponovo podvučemo da. sve važnije svetske berze pokazuju neprekidno čvrstu tenden= ciju. Što je najvažnije, čvrst je London iako se smatra da je Engleska и najvećoj opasnosti da zagazi u rat. Amerika je naročito: čvrsta; a: isto. tako Brisel i Amsferdam. A najzad i. Pariz se dosta dobro drži. Jedan ugledan trgovac iz beogradske čaršije kazao je ovih dana jednu vrlo: duhovitu reč: kadgod se gdegod “u svetu ratuje, naš narod misli da i on mora. Ima nečeg tačnog u ovoj reči. Izvesno zadržavanje dobara od prodaje i izvesno uzdržavanje od kupnje neosporno karakteriše današnjicu kod nas; ali to ni u kom. SU ne važi za berzu.
Stabilnost izvesnih kurseva да зе: објави delimično time“ da su dotični pap:fi potpuno u čvrstim rukama, a delimično da ie kod njih intervencija 100%. Ali sve i da nije to slučaj kod: ove druge: grupe; ipak pad ne bi bio tako velik, jer se na primer kod Begluka'kođ kursa od 62.— već pojavila izvesna privatna tražnja. |
_ Nije bez uzročne veze pad Ratne štete i dolarskih paрата. Ratna šteta je'pala; kao što smo već više ·puta podvukli, iz dva razloga:.u početku. zbog i suviše malog rentabiliteta, a docnije iz špekulativnih. razloga. Sledujući mišljenju »Narodnog Blagostanja« od pre godinu dana, da se rentabilitet državnih papira na-kraju mora da izjednači, naši su ·berzijanci prodavali Ratnu štetu, kao papir najmanjeg' rentabiliteta, a kupovali prilično dolarske papire čiji je rentabilitet bio najveći. Prodavši tako u toku leta svoje stokove Ratne štete uz dosta povoljan: kurs, berzijanci su počeli da vrše“pritisak na Кали štetu, Smatrajući da ' ona” mora-da popusti, da bi došla na liniju koja pruža:odgovarajući rentabilitet. Ali je špekulacija па berzi đavolska stvar. Besisti liče često na besnoga bika, koji rogovima kopa zemlju, misleći da je..baca na drugoga, međutim je baca sebi za vrat. Navaljujući tako na Ratnu. štetu. oni su stvorili jednu pesimističku psihozu na berzi u toj meri, da su se: od pada” kurseva- sami poplašili, i tako” imamo pojavu-u poslednjoj nedelji, da berzijanci, plašeći druge i poplašivši sebe same, počinju da bacaju i dolarske papire iz: svojih sopstvenih stokova.
u hilj. din. 706 Investicioni zajam 260 6% Begluci; prompt 601 6%. Begluci, termin o 4% Agrarci 23 7%': Bler. Па 52 | 405 8% Bler 103 72% Selgman.. Ratna šteta, prompt. 2173" Ratna. šteta, termin 1212" Narodna banka 29% Agrarna banka- 148. 1% :Stabilizacioni zajam ~ 97
5.249