Narodno blagostanje

19, | октобар 1935, .

Др. В. бајки | O

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 675

ПОЛОЖАЈ ПОВЕРИЛАЦА по УРЕДБИ О СЕЉАЧКИМ ДУГОВИМА_

| ОБЕШТЕЋЕЊЕ ПОВЕРИЛАЦА.

· Све земље које су последњих година давале

олакшице земљорадницима, преносиле су терет који отуд произлази за повериоце на заједницу посредно или непосредно. Посредно тим што је гро сељачких дугова падао на јавно-правне кредитне установе и непосредно дајући обештећење повериоцима или разне адекватне. олакшице на терет онштости односно из државне касе или новчаничне банке. Ми смо једина зе

рећења земљорадника, односно повериоцима да

сами сносе губитке. Ми нисмо хтели да чујемо за.

социјализацију губитка. Истина у либералистичкој привреди важи принцип да случај шкоди кога погоди, али се под случајем разуме. ефекат више. силе. Мере ·-државне власти нису случај,. за-њих

важи у свим напреднијим државама принцип одго--

ворности државе за њена акта. Од тога начела, да се; кад држава намерно, својим актом, врши померање у подели имовине и доходака, последице регулишу по принципу правичности, отступила је последња уредба. Она прописује у чл. 5 да се за отписане дугове земљорадника, у висини преко 50 а до 80% од вредности имовине дужникове, повериосцу има дати правична накнада од стране државе. Тим је само прокламован принцип солидарности свију грађана пред штетама проузроче-. ним појединцима позитивним законским мерама, али уз многобројне резерве. Пре свега не даје се накнада за цео губитак, већ само за онај од 5080% вредности, даље, тим се законским прописом не

мља која је — до последње. уредбе — остављала случају поделу терета расте-

назначује право ! на · интегралну накнаду штете у границама 50-80% вредности, већ само на правичну. Правична би накнада-била интегрална накнада, али. може законодавац да не стане на ово гледиште, јер је правичност релативна ствар; носи све знаке индивидуалног расуђивања. Што је једном правично, другом није. Кад је у питању земљорадник, наш законодавац је већ дао доказа о томе, да има специјално гледање на питање правичности. Могућно је дакле да правична накнада не буде адекватна губитку у капиталу услед отписа.

Даље. накнада се има дати само за отписане. дугове, као што се изрично истиче у уредби. Значи да за губитак у каматама неће бити никакве накнаде. Међутим губитак у камати је много већи но у капиталу. Док губитак у капиталу. може бити нај--

више 6,08%. од целе суме коју би дужник требао да плати, да није уредбе (227. дин.), дотле губитак на. камати износи приближно 24% одн. 38% од исте суме.

Али што је најглавније, и та тако сужена накнада повериоцу потпуно је у питању. У уредби се каже да ће се специјалним законом регулисати то питање накнаде. Законодавац је аутономан, над њим нема власти, он може да не донесе тај закон па да нема за њега никакве одговорности. Истина закон није хитан, јер ће губитак моћи да се одреди тек пошто по овој уредби буду консолидовани сви сељачки дугови. Има дакле за то времена. Али је законодавац требао истовремено да пропише и извор сретстава потребних за извођење тог закона.

П, КЛАСИФИКАЦИЈА ПОВЕРИЛАЦА.

Ни сви повериоци нису једнаки пред жртвама које намеће уредба у интересу земљорадника, напротив, они су врло различито третирани. Једни су потпуно заштићени односно ослобођени сваке жртве, други су нешто поштеђени, а трећи су прошли без икакве поштеде. Са гледишта неједнакости поверилаца пред жртвама у корист сељака 'можемо их поделити у неколико група. Пре свега у две групе: у оне који су привилегисани и оне који

су жртвовани. Привилегисани се могу поделити у.

две подгрупе: у прву долазе повериоци који су интересантнији од сељака, а у другу они који су интересантни колико и сељаци. M друга група се дели на две подгрупе: у прву долазе мале жртве, а У другу велике. Да бацимо кратак поглед на O ку између појединих група и подгрупа:

а) Повериоци интересантнији од сељака

Овде спадају дажбине и законом прописане пристојбе, тражбине проистекле из кривичног дела, тражбине које се заснивају на дужниковој обавези издржавања, закупнине и кирије, плате и наднице, дугови покривени залогом, тражбине настале услед.

·" пољске штете, тражбине које потичу из наследства,

робни дугови испод 500 динара, уколико нису претворени у меничне тражбине и, најзад, тражбине занатлија за извршене занатске послове. Последње. две врсте тражбина улазе у ову групу, ако су настале после 20 октобра 1931: У тражбине из ове групе Уредба о заштити земљорадника уопште, не дира. Ту остају интактни и главница и камате.

6): Повериоци. интересантни колико и сељаци

"Другу подгрупу привилегисаних поверилаца чине: Народна банка, Државна хипотекарна банка, Привилегована аграрна банка, земљорадничке задруге и њихови савези. Прописи о заштити дужника важе за поменуте три банке само изузетно, у колико се ради о тражбинама насталим путем реесконта или ломбарда на основу меница заштићених земљорадника. Иначе, овим банкама; Уредба не. намеће никакве терете, већ им препушта да саме донесу посебне одлуке о олакшицама оним својим дужницима на које би се иначе односила Уредба о заштити земљорадника. Нешто. слично је одребено и за земљорадничке задруге и њихове савезе,