Narodno blagostanje

26. октобар 1935,

tri godišnja obroka po 5 ти. репга, а -ostatak će preuzeti peštanske banke.

Što se tiče zaštićenih srednjih poseda do 1000 К. |, njihov dug, ukoliko prelazi 40-struki katastarski čisti prinos. preuzeće država. Amortizacija ovoga :duga utvrđena je na 40 godina, a amcortizaciona kvota na 3%. U visini ovih potraživanja država ću se upisati na imanjima dužnika kao hipotekarni poverilac.. Dužnici su za ovai dug oslobođeni plaćanja kamate i oiplate za vreme od tri godine. Posle toga roka kamate i otplate utvrđivaće se s vremena na Vreme SaObrazno kretanju rentabiliteta.

Za zaštićeni veliki posed preko 1000 k. j. usvojen je individualni postupak, koji će se sprovoditi preko ijednog naročitog odbora. Ovai odbor će utvrđivati sposobnost plaćanja dužnika. Ova odredba odnosi se na 170 poseda sa površinom од 480:000 К. ]. |

Последњи статистички месечни извештаји Друштва народа донели су низ специјалних статистика које пружају добар преглед развоја кризе и данашње привредне ситуације. Оне омогућују и известан поглед у будућност. Пре свега падају у очи неке сасвим или скоро сасвим супротне развојне линије које произлазе из нових приврелно-политичких намера и које су донекле опасне за будућност.

Углавном ова статистика показује побољшање. То нарочито вреди за индустријску производњу која је, после најниже тачке у 1952 години, у неким индустријским емљама толико порасла, да је понегде пребацила чак и ниво године 1929. У порасту од 30% од 1982 године до сада не учествују само нове издустријске земље као: Русија (170%) и јапан (40%), него и Енглеска (27%), Шведска. (38%), САД. (38%), Италија (39%) и Немачка (40%). Земље стерлинг блока достигле су ниво 1929 год.: међутим, код Швајцарске се примећује опадање производње према 1934 за 3%, код Холандије за 4%, а код Француске за 1%.

Повећање производње имало је за последицу јачу прођу сировина; испрва је то дошло до израза само код картелисаних сировина, у виду пораста цена. Код остале робе, нарочито код метала, наступио је тај пораст тек откако су се у току 1985 знатно смањиле залихе. Зато и јесте пораст продукције далеко већи него онај цена.

Међутим, изненађује да развој спољне трговине инезапослености "не одговара томе порасту производње. Од 1932 порастао је извоз из старих индустријских земаља сасвим незнатно у погледу количине; што се тиче његове новчане вредности, он је још више опао. То није случај само код скупих земаља златнога блока, него и код Енгле"тске где владају повољне прилике за извоз. Обим светске трговине једва да, кад и лане, износи нешто више од 3, стања 1929 године; њена златна вредност није вепа од 3. Ни смањење незапослености није сразмерно порасту производње. Незапосленост углавном није мања. Напротив, већа је не само у дефлационистичким земљама златнога "блока, него и у Енглеској, земљи јевтиног новца; место 1,2

· мил. незапослених у 1929 тамо их је данас 2 милиона. јачег опадања има само у Немачкој и Италији, али и ту је слика у ствари нетачна, јер су у тим земљама утицали ванпри-

= вредни чиниоци; као полицијске и војне мере.

"Ове супротности у развоју постају јасне, ако ближе погледамо, на чему почива пораст производње. Криза је донекле сузбијена у оним земљама које су субвенцијама из сретства . новчаничких | банака "омогућиле пораст куповне

Успеси и опаскости аутаркизације

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 695

+

· снаге потрошача и тиме и јаче искоришћење постојећих

продукционих средстава. Али највише је производња појачана у земљама где је држава својим поруџбинама оживела индустријску делатност.

· Карактеру тих јавних радова одговара чињеница да је највећим делом порасла само производња производних сретстава; индустрија потрошних добара. показује слабо повећање продукције. Најбољи је пример Немачка; тамо се производња производних сретстава повећала за 82%, Т. |. са 50 у 1932 на 91 у 1935, док је она потрошних добара порасла само за. 4%, са 78 на 81. А. индустрија производних сретстава није у стању да запосли много новога радништва, јер је код ње највише развијен машински рад. Осим тога, државне привредне мере се ограничавају само на оне привредне гране код којих се може гарантовати за успех у самој земљи; другим речима, на производњу за унутрашње тржиште, Главни део отпада на грађење станова и саобра-

ћајних веза, објеката који су и иначе везани за земљу. па

челу стоје земље са изразито аутаркистичким намерама; оне преображавају целе гране производње, да би постале независније од иностранства. (Оваквих је земаља све више. Аутаркија повећава производњу, али привредни односи са иностранством остају на старој мери.

Даљи развој у овоме правцу врло је опасан, Све те државе „најчешће нападају стару анархичну светску привреду, зато што није спречила хиперпродукцију и машинизвацију, и ове две појаве окривљују да су довеле до кризе. Али све редом почеле су да изграђују огроман машински производни апарат, не обазирући се једна на другу. Из тога ће произићи нова хиперпродукција и незапосленост, тако да ће парадоксални резултат свих ових нових мера и намера поново бити старе социјалне тешкоће,

Pošto je svuda nastupilo poboijšanje privrednih prilika, Opet se javljaju stari glasovi: da je ı ova sretno preživljena kriЕ za, kao i sve njene prethodnice, samo jedna laza u Večitoj plimi i oseci privredne Копјипкшге, | _— Najnoviji primer pruža Američanin Doz (Dawes), po=znat po svome planu za reparacije. On upoređuje tri velike američke depresije: onu iz 1873, 1893 ı 1929 god. Doz konstatuje da su sve tri počele naglo i snažno berzanskim krahovima,

jedno američko mišijedje O obrta na boije u svetswoi privredi

салаша прваке ест rei

'a zatim ispituje osnove i simptome savlađivanja depresije; to

ie danas, razume se, najzanimij.yvije. Došao je do upadljive činjenice da je sva tri puta otprilike 51Ja godina posle sloma došlo do primetnog porasta kurseva akcija, a skoro tačno tri meseca docnije i do jakog skoka cena s.rovog gvožđa. Uzrok

tome leži u nabavkama i investicijama koje se vrše iz novih

ušteda; razume se da je pre toga morao da se dostigne stari nivo dohodaka i potrošnje. Po nagloj i snažnoj pojavi simptoma Doz zaključuje da je pre toga u jednome momentu moralo doći do povratka poverenja, i to isto tako iznenadno i sveopšte, kao što je prilikom kraha izbilo nepoverenje.

Doz je mišljenja da osim rata i sličnih razornih povoda ništa nije u stanju da uništi ovo poverenje, pre nego što se dostigne granica prirodnog poboljšanja, preko koje bi se tek moglo blagostanje smatrati nestvarno i ugroženo. Naročito se to poverenje, po Dozovom mišljenju, ne bi moglo pokolebati n: nekom monetarnom man:pulacijom koja bi se izvela odjednom. Dokaz za to on vidi u potpuno jednakom razvoju sve tri depresije, iako je za vreme prve vrednost dolara povišena za 15%, dok je kod današnje devalvirana za 40%, a u krizi 1893 god. uopšte ostala netaknuta. Opasnost za poverenje Doz ipak vidi u deficitima državnih budžeta; Н денсн stvaraju ono tipično veštačko poboljšanje pomoću zajmova kod kojeg pri.