Narodno blagostanje
Страна 712.
"bolji je dokaz da su oni funkcionisali na žadovoljstvo države E svojih članova. |
___ Evo nekoliko brojeva za ilustraciju rada izvoznih karteПа-и 5. А. р.: 1933 g. obavljeno je 10%- celokupnog izvoza Preko kartela, a ni u 1934 g. ovaj se odnos nije promenio; od SJ zvezene robe, koja je dostigla· u 1934 g. vrednost od 134 mil. "dolara, otpada na тетаје 29 ти. dol., mineralije 44 mil. dol., ' drvo 8 mil. dol., životne namirnice 28 mil. dol., a na ostalu _ тођи (gumenu, papirnu, tekstilnu, hemikalije itd.) 34 mil. dol. Za izvozne kartele dakle važi takođe pravilo koje je na snazi za kartele uopšte:·da je jednoobrazna roba koja se proizvodi и velikim količinama, najpodesnija za kartelisanje. Polovina "vrednosti robe izvezene preko kartela otpada na metale i mi_mneralije, robu koja odgovara svima uslovima za obrazovanje kartela. |
· Glavni cili izvoznih kartela ie da održe tržišta i da stvo-
re uslove za dobru prođu kartelisanih proizvoda. Kartelima je”
lako držati pored dobrih i nekoliko slabijih tržišta i time efektivno povećati prođu kartelisanih proizvoda. Pojedinačna pre_ Фитеса to ne bi bila u stanju da čine. Karteli omogućuju odtr_Žžavanje dosta stabilne politike. cena na tržištima u inostranstvu, a pri tome i u unutrašnjosti. Najzad su karteli u stanju da svedu gubitke na kreditiranoj robi na najmanju meru, po“što. je kvalitativna kontrola kredita sa strane centralne organizacije u preventivnom pogledu od velikog značaja, a sa druge. strane je postupak protiv neplatiše u inostranstvu znatno lakši za snažnu organizaciju nego za pojedince.
Unapređenje izvoza sa strane državnih organizacija ni u jednoj zemlji dosad nije moglo da pokaže iste rezultate. Karteli, koji su već mnogo izgubili od svog svojstva strašila za široke mase, izgleda da imaju svoju budućnost i u Organizovanju izVOZa.
Предконференција за међународну поморску конференцију која је била предвиђена још за јули, поново је одложена. још почетком ове године састали су се у Лондону претставници разних држава ради претходног договора; тада се (мислило да је пронађено средство за побољшање очајног стања трговачке морнарице у појединим државама. Пловећу тонажу требало је прилагодити постојећој тражњи, а неупотребљиве лађе продати као старо гвожђе. На све пловеће лађе имала се разрезати такса која би служила као отштета за неупотребљене односно неупотребљиве лађе, и која би се наплаћивала по лукама у виду додатка уз лучке трошкове. На тај начин би се апречило евентуално неучестовање неких држава; ту се“у првом реду мислило на Јапан.
Међутим је овај предлог претрпео. врло оштру критику, нарочито од: стране Енглеза. Речено је да би извођење овога плана «стало скупље него што то одговара изгледима на успех. Речено је, даље, да би страна пловидба приносима енглеских бродовласника одржавала добру возарину на својим бродовима, a ya TO. OM за неупотребљене лађе добила још и отштету. ·
Енглези су место поменутог приреза на пловеће лађе и место отштете за неупопребљену, односно неупотребљиву тонажу предложили контингентацију пловеће тонаже. Свака би држава по једном одређеном кључу избацила из саобраћаја известан део тонаже; та квота би се израчунала према односу између данашњег пловећег парка сваке
Тежње за рационализацијом у међународном поморству ст
Рачун Поштанске штедионице, Београд. 51005,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_Бааје.
be Бр. 45
7;
поједине државе и њене пловеће тонаже о неком ранијем року. Појединим државама препустило би се да по своме нахођењу предувму шта треба за извођење ових мера. Највећу корист од ове регулације имале би оне државе које су већ раније спровеле рационализацију свога бродарства. Са друге стране тешко је веровати да ће на овај предлог при"стати оне државе које су нарочито увећале своју трговачку
· морнарицу, а до сада нису извршиле никакву знатнију ра-
цоинализацију,
То вреди нарочито за С..А. Д. које се и иначе држе врло резервисано. Трговачка морнарица С. А. Д. је данас за 183% већа него 1914, док се она целога света повећала само за 40%. Удео СА. Д. у њој износи данас 19% место '9% у 1914. Спрема се реформа америчке поморске поли-= тике, т. ј. појачање давања субвенција; истина, нови закон о трговачкој морнарици (Метсћап! Маппе ВШ ог 1935) још није изгласан у конгресу. Када се овај закон спроведе, то ће, разуме се, утицати на остале државе. За сада се не може видети на који би се начин могло санирати поморство путем конференција, нарочито ако се узме у обзир и врло шкакљиви проблем субвенција. Главно зло остаје и. даље опадање светске прговине, оно се, по досадашњим израчунавањима, огледа у смањењу поморског робног прожета са 119 у 1929 на 89 у 1934 (1913—100). Са стручне стране изражено је недавно мишљење да би искључење из промета 20% целокупне светске трговачке морнарице било довољно да омогући рентабилитет. Али ако се у светској
привреди и даље буде ширила аутаркија, ни ово решење
не би донело никакве користи.
Prema sporazumu '5а Irancuskim porterima naših državnih zajmova mi plaćamo 10% dospelih kamata u gotovu, a za ostatak +. zv. funding obligacije. Na taj način je stvorena jedna hartija od vrednosti, koja
'Francuska poreska vlast i. naše iunding-obligacije
јр
pretstavlja neplaćene kamate konsolidovane za duže vreme. Ка" хите se, da se·taj deo kamata nije mogao opteretiti redovnim
rentnim porezom, koji u Francuskoj iznosi 18%. Međutim, ni «тапсизка рогезка administracija nije htela da se odrekne odnosnog prihoda. Zbog toga je zaveden naročit porez, koji se naplaćuje od imalaca u momentu kad prodaju odnosne оби-
Stvar je dovde u redu i može se opravdati jurističkini razlozima. Međutim, porterima se ipak čini izvesna nepravda, ier se za poresku osnovicu ne uzima stvarna prodajna cena, Već nominalna vrednost obligacija. Dok porteri drugih obligacija na svakih 100 franaka naplaćenih kamata treba da plate državi па ште гетпос рогега 18 franaka, od prodavca fundin9obligacija naplaćuje se porez od preko 36%, jer se kurs obligacija od 250 franaka nominale kreće oko 109 franaka. Kad se tome dodaju kurtaže i ostali troškovi, imalac će na kraju za tražbinu od 250 franaka dobiti samo 68 franaka.
Poreska vlast bi mogla navesti da je porterima slobodno
да čekaju do dospelosti, odnosno dok kurs obligacija ne do-
stigne nominalu. Takav bi odgovor bio logičan, ali samo za onog koji računa s apstrakcijama i ne može da vidi stvarnost. Ovaj način oporezivanja izaziva, sigurno, kod portera fundingobligacija neraspoloženie i prema državi koja ih je izdala.' U ovom slučaju radi se o neraspoloženju prema Jugoslaviji. Zbog toga bi trebalo pronaći način, koji bi omogućio da se pravićnije oporezuju i porteri naših funding-obligacija.
леш ји Иво ЕФЕС ЈИФЕВ А чи са ТЕ Прашка кредита њена сеилијала У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.
Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.
"Прима улоге на штедњу по најповољнијој каматн, Врши све „банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуш, а