Narodno blagostanje
Страна 735
6. новембар 1985.
0 О 3 248 35 2Х _ Амстердам 209.10 209.30 208.65. 208.85 208.90 _- Лондон | 15.16. 1521. 15.34 15.135 15.125 "Милано 26.38 25457 21915. 25.—c 2495 “ Њујорк 3115/, 306.625 3075), 30715 307.625 _ Берлин – 12450 12460 12355 12310 123.65 _ Париз. 20.38 20.374 20275 20.285 20.2675 - Праг. 12.07 12.375. 12.73 1212. 12125 Београд 102 707 под 1 1
Обрт девизама на београдској девизној берзи пора-
стао је све недеље на 14,2 мил. што значи повећање за 4,4
Трчки бонови су се поправили на 31.
Курс је поново испод 300 динара за 100 лира, » с обзиром на несигурност како ће се у будуће вршити испла“та наших протраживања из талијанско-југ. клиринга. Оче-
мил. од прошлонедељног обрта. То долази углавном због
повећања обрта енглеским фунтама за 3,8 мил. т. |. од 2,5
на 6,3 мил. динара.
Курс фунте се је мало поправио на 242,5, исто тако и курс аустријског шилинга на 859,25, док је девиза Мадрид, која је до 4 Х! порасла на 600, пала поново на 585.
бонови
Лондон Милано Беч Пешта Мадрид гр.бан.
о 24175 315— 846—" —= 600— 28.4-Х1 241— 310— 848— —= 600— 27.175 5-XI 241.50 302.— „852.— -_ 285 . 28,50 6-–XI 24115 298— 852.— —— _ 585.— 31.61 7-X1 242.50 291.— 859.25 == 585— 31Обрт је био: у девизи Беч 4.04 мил. према 3.6 мил.
у прошлој недељи, у пенгама 1513, швајцарским фр. 442 итд.
На београдском приватном девизном тржишту наставља се попуштање долара од 49.80—49.30 на 48.85—49.25;
француског фр. од 323—325 на 323—324,5. Швајцарски ~
франак се мало поправио и нотира. 15,95—16,05. Златници „e плаћају 320 до 321.
ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА
Невчано тржиште, Предлог посланичког клуба ЈРЗ у ствари коначне ликвидације питања земљорадничких дугова, а који предвиђа издавање облигација, примљен је у овдашњим привредним круговима са доста симпатије. Последње решење које је донесоно по том питању, не води ни најмање рачуна о интересима поверилаца. Па ни оних поверилаца који имају даљне обавезе према својим повериоцима,. како је то случај са новчаним заводима. Емисијом облигација могли би новчани заводи да једним делом удовоље својим
обвезама према улаганима.
Девизно тржиште, Курсеви страних девиза су још увек високи. Шта више, изгледа да ће на том нивоу да остану трајно. - Тако. тешко да ће фунта поново да се спусти
"испод курса од 240 динара. Привредници већ рачунају са тога
_ чињеницом па то узимају и у калкулацију. Код „аустријског . · „шилинга осцилације су сталне и доста знатне јер. се однос понуде и потражње константно мења.
У талијанским боновима промет је. доста знатан,
кује се да ће се завести трговање и упутницама немачког клиринга. Курс ових не би био тако неповољан јер
|. „изгледа. Ja М Немачкој моментано не претстоје никаква изненађења на ПБ пољу.
ВАВОДНОБЛАТОВТАЊЕ А =
нарочито“
у КОВХО TRŽIŠTE - | Pšenica |
Na svetskom tržištu pšeniće ove nedelje нега јео ie dalje padanje cena usled znatnog smanjenja ропида. Tražnja ie minimalna, jedini su kupci zemlje na Dalekom Istoku, a od evropskih Engleska. Na evropskim tržištima nudila je samo Rusija, ali vrio oprezno da ne bi oborila cenu. Џ Каnadi ie pronađena nova Vrsta pšenice, koja ie otporna prema crnoj rđi. Ogledna stanica u Manitobi računa da će u roku od dve godine celokupna površina biti zasejana ovom vrstom pšenice. Žitarski krugovi u svetu gledaju na ovaj izum Као na novi faktor hiperprodukcije pošto je dosada rđa svake druge-treće godine nanosila velike štete. Ove godine napr. kanadska žetva pšenice usled crne rđe smanjena је. за 400 па 200.5 mil. bušeli. S druge pak strane na svetsko tržište povolino je delovala vest o znatnom podbacivanju pretstojeće argentinske žetve. Smatra se da bi to moglo da bude od utlicaja na povećanje cena. narednih nedelja.
U Roterdamu pšenica je .notirala krajem nedelje. АЛ hol. for. prema 4.40 u prošloj nedelji, a u Čikagu 981/a centi za bušel. _ Na domaćem tržištu u ovoi nedelji usled jačih ponuda: druge ruke, koja likvidira terminške zaključke za 15 i 20'novembar, mastupila jie labavija tendencija. Cene su male po pustile i notirale su: па Та 160—162.50, na _ glavnoj pruzi 167.50. u Sremu 160 din.
| 'Kıkuruz Svetsko tržište kukuruza u ovoj nedelji nije _ тађеје#10 nikakve promehe. Cene su ostale gotovo перготепјепе:
_и Којегдати 2.56 hol. for. prema 2.50, a u Čikagu 90 _pre-
ma 597/s centi za bušel.
Poslovanje na domaćem fržištu ograničeno је па рог kriće unutrašnjih potreba, uglavnom ха разгупе Ктајеуе. М!аda je odredila kredit od 20 mil. din., koji je stavljen na raspoloženje Prizadu za kupovinu kukuruza i ovaj se već, poiavio na tržištu. Usled toga povećale su se ponude, ali pošto izvoza nema, cene su nešto malo popustile. Sušeni kukuruz Šlepska roba rađen je po'92—903 din., a vagonska paritet Inđija i Vršac 92 din. Stari je.rađen po. 92 din., novi prekovre-
meno sušeni paritet Inđija 86, paritet Vršac -80—81. Prizad plaća vagonsku robu 91 din. ) Stoka · :Na bečkom tržištu svinje su skočile za 10 groša i
prodavane su po 1.60—1.65 51. Соуеда ви: ргодамапа 0.801.20 šil. prema kvalitetu. 5
[ па praškom tržištu svihja cene su ког је та 0400.70 Ке, #е зи ргодауапе ро А kr. _ Da 6.757.25 kr. u. prošloj nedelji. ~
Usled skoka cena svinja na 'bečkom- i "praškom tržištu nastupila. je čvrsta tendencija i ha. domaćem: tržištu. Pored toga, na porast cena uticalo : је · i veće. klanje “usled ulaska u zimsku sezonu. Cene su „skočile za 0.25—0.50. din. po КПоgramu po 'valitetu. Prima tovljene svinje rađene su po. 8.25
- do 8.50, polutovljene 7.50—8 din. kg.
sa Nemačkom. de. zakliučen.. sporazum. о - Merovanju
_ 10.000 kom, · svinja,
Goveda imaju vrlo labavu tendenciju, jer пета“ „kuda
· da se izvoze. Usled pretstojećeg otkaza -klirinškog: ugovora · sa Italijom ·i velikog: aktivnog: salda izvoz na ovo tržište. pre-
stao je skoro sasvim. Cene notiraju: prima 3.50—4, druga klasa 3—3.50, treća, klasa (volovi i biyoli). 2:50. „dina ae ispod 2 dinara. ~ |