Narodno blagostanje
_ 9, новембар 1935. __
"Из Урелништ а)
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
„Страна 723
ЈЕДАН ДРАГОЦЕН ПРИЛОГ ПИТАЊУ НАШЕГ ИНДУСТРИЈСКОГ РАДНИШТВА
Il. СЕЉАК НИЈЕ УСПЕО ДА ПРОТЕРА ГРАДСКОГ РАДНИКА
Загребачка Трговачко-индустријска комора извршила | је похвалан посао. На подручју своме и осечке коморе тј. целе вске бановине извршила је анкету о радничким надницама и заради у индустрији, као и о свима осталим елементима важним за оцену положаја радничке класе. Организација и вођење анкете били су поверени уреднику загребачког „Индекса“. Тражене податке од 500 упитаних послало је 270 предузећа. Остављајући да се другом приликом позабавимо закључцима учињеним на основу: резултата анкете, као и предлозима о минималним надницама, ми ћемо се овога пута задржати искључиво на анализи података о радништву и радничким надницама. "Однос- индустријских градских и сеоских сезонских радника у појединим индустријским гранама изгледао је овако (у %):
Прави радници Сељаци
1929 1934 1929 1934
Рударство 225 16.8 11.5 83.2 Инд. дрва (шумска) 37 32 63 68 » намештаја и др. 68 83 32 27 Аграрна индустрија 67 TO 33 30 Грађевинска инд. 51 31 49. ___ 69 · Текстилаа инд. 31 39 69 61
Графичка инд. 97.6 98 2.4 2.0
Инд. хартије 98.5 98.5 15 1.5 »„ коже и сл. 83 58. 17 12 Хемијска инд. 64. 65 36 37 Метална ,„ 88 | 84 12 16 Инд. земље, камена и др. 27 27 73 73
„ шљење,
На основу горњег прегледа све индустријске гране
"у погледу порекла радништва које упосљују, можемо поде-
лити у три групе. У прву долазе гране код којих се број сеоских сезонских радника повећао на рачун професионалних радника. Ту спадају: рударска, шумска, грађевинска и метална индустрија. Другу групу чине гране код којих је процентуални удео сељака у укупном броју упосленог радвиштва у опадању. То су углавном гране код којих је последњих година извршен већи технички напредак и које су са производње примитивнијих прелазиле на производњу модернијих добара. Ту спада на првом месту индустрија намештаја, затим коже и гуме, текстилна и т. д. Код радништва у овим гранама примећује се повећање броја професионалиста. Трећу групу чине индустрије код којих је процентуално учешће градских и сеоских сезонских радника
остало непро мењено.
У целокупној индустрији у Савској бановини (обу-
хваћеној анкетом) однос градских и сеоских сезонских рад"чика у периоду депресије остао је непромењен. У 1929 год.
градских радника било је 46.99%, а у 1934 год. 46.52%, односно за сељаке 53.01 и 5348%. Нас овакав резултат анкете прилично изненађује. До сада је преовлађивало мида је сељак последњих година стално наваљивао на индустрију истискујући индустријске раднике. И сами издустријалци жалили су се на ову појаву у више махова. Сада, међутим, видимо да ово не важи за Савску бановину. Код индустрије као целине релација је остала непромењена. По нашем мишљењу главни разлог томе јесте да индустријске гране, које се ослањају углавном на градског радника, мање више нису биле у јачој мери погођене кризом. Она је погодила углавном оне гране у којима сељак претставља чак и квалификовану радну снагу.
П. ЖЕНА ОБАРА НАДНИЦЕ
За формирање надница у периоду депресије од највећег значаја биле су женска и дечја радна снага. Ова два фактора утицала су на обарање надница на нижи ниво. Женска радна снага, последњих година, све више продире у ове индустријске гране: текстилну, намештаја, прерађевина од шећера, алкохола, тестенина, графичку, хартије, коже, гуме и израђевина, хемијску па и машинску. У анкетираним предузећима ових грана било је упослено 1929 год. 5.112, a 1934 г. 20.726 радника; повећање је за 28.6%. Од овог повећања на мушку радну снагу отпада 15% (са 9.938 на 11.438), на. женску 497% (са 5.680 на 8.508) а на дечју 62.8% (са 479 на 780). У 1929 год. учешће женске
Што се надница тиче, подаци анкете потврдили су наше гледиште, да 759 оне У ЈУ и 15 почетка па-
радне снате у укупном броју упослених радника било је 352%, а у 1934 год. овај се проценат попео на 41.0%.
- Исто тако повећао се и проценат учешћа дечје радне снаге са -2.9: на 3.1%: · нашем радништву неповољна с обзиром на велики проце-
Из овога излази да је релација полова у
пат женске радне снаге, која је од друге половине XIX века на овамо у свима европским земљама у периодима кризе претстављала најјачи фактор обарања надница. Од не мањег значаја у истом смислу била је и дечја радна снага. Изгледи за ублажење дејства ових фактора на радном тржишту за сада су врло мали. Оба фактора су функција реалне наднице и степена благостања широких радних маса.
Ш, ПРЕКО 50% РАДНИКА У САВСКОЈ БАНОВИНИ ЖИВИ ИСПОД МИНИМУМА ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ
дања, под утицајем кризе, биле ниске. Отуда у време кризе
имамо појаву, да су | мање пале него ли што