Narodno blagostanje

Страна 724

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

је то био случај у другим земљама. Реална надница пак, услед пада цена аграрних и индустријских производа, показала је у периоду депресије пораст.

Код 197 анкетираних предузећа ефективна исплаћена чаднична свота у последњој недељи месеца децембра 1929 — 1934 г. пала је са 4.623 на 4.254 хиљаде динара, односно за 8%. У истом периоду, међутим, број упослених радника у овим предузећима повећао се са 27.997 на 30.256 односно за 8%. Номиналне наднице повећавале су се све до 1930 г. Тек у 1931 наступа падање, које се продужује у свима наредним годинама. Просечни пад ефективно исплаћене зараде по сату свих анкетираних предузећа био је 94% (са 3.42 на 3.10 дин.). Међутим, пад је врло различит у појединим индустријским гранама, што се види из следећег прегледа:

Индустрије: 1929 1034 | = или — % Шумска 2.27 2.01 — |[.5 Намештаја 315 2.80 — 11.2 Аграрна 4.41 4.00 — 9.3 Грађевинска 3.65 211 — 25.8 Текстилна, 3.60 3:52 — 2:3 Графичка 11.04 9.88 — 10.6 Хартије 5:25 4.42 — 15.9 Коже 4.82 4.27 — 11.5 Хемијска 4.99 4.98 Метална 3.38 4.08 = 20.7 Земље и камена 3.86 2.90 — 24.9

Из горњег прегледа видимо да је највећи пад наднице био у грађевној индустрији и индустрији земље и камена тј. у оним гранама у којима гро радника отпада на сезонске сељаке. Он нам такође показује да је кретање надница углавном зависило од коњунктуре у појединим индустријским гранама. Уколико је била повољнија коњунктура, утолико је пад био мањи, а код металне индустрије забележен је и већи пораст. Затим, подаци анкете показују да је код неквалификованих радника смањење номиналне наднице било знатно веће него ли код квалификованог радништва. Односно, уколико је надница била мања утолико је процентуално смањење било веће. Тако у рударској индустрији опадање просечне наднице износи 11.5%, копача 35.4—20.6%, возача 25.3—16.7% и т. д. Сем тога, наведени преглед кретања надница показује врло велику разноликост ових. Најбоље наднице постоје у графичкој индустрији, јер су оне за све време остале тарифски заштићене. Затим, у овој индустријској грани не постоји више акордни систем. Последњих остатака овога система нестало је још уочи светскога рата. Благодарећи тарифској заштићености, која је последица јаке синдикалне организације, графичари су успели да своје наднице одрже за све време кризе и депресије, а за неке категорије чак и да их повећају. Најниже наднице постоје у шумској индустрији, индустрији намештаја, грађевној и индустрији земље и камена. Поред наднице у великом броју индустријских грана постоје и извесна давања у натури (стан, осветљење, огрев, животне намирнице). Анкета је и ова примања узела у обзир па је дошла до ових података O просечној номиналној месечној заради по индустријама (у динарима и округлим цифрама):

Бр. 46

Индустрије: 1929 1934 Шумска 566 501 Аграрна 892 801 Грађевна TOO 520 Текстилна 691 675 Графичка 2119 1896 Хартије · 1028 865 Коже 925 819 Хемијска 986 984 Метална 681 824 Земље и камена 7170 579

Просек: 719 - 654

Из ове таблице видимо најбоље каква изгледа месечна зарада радника у нашој земљи, односно колико је она ниска и испод минимума егзистенције. То се види по томе што је реална зарада за радничку породицу од четири члана у 1934 износила 44.28%. За једног одраслог разлика је била 111.

Карактеристично је да се подаци ове анкете о надницама не поклапају са онима загребачког „Индекса“. Анкета је утврдила знатно ниже наднице од оних до којих је дошао „Индекс“. Разлика износи око 10%, а за раније године била је знатно већа. "Ова разлика може се делимично протумачити разноликошћу методе прикупљања и обраде података. „Индекс“ обрачунава просечне зараде мушких радника, изузимајући децу, док се резултати анкете односе на све раднике упослене у дотичним индустријама.

Што се тиче реалних надница, оне, услед јачег падања трошкова живота него ли номиналних надница, показују пораст. Док је просечна номинална надница у периоду 1929 — 1934 г. пала за нешто више од 10%, трошкови живота, услед падања цена животних намирница, смањили су се за 52%. Услед тога реална надница у назначеном периоду повећала се за 48%: за једног одраслог радника са 74.82 на 111.77, а за радничку породицу од четири члана са 28.87 на 44.28. Има пак појединих индустријских грана код којих је реална зарада и за једног одраслог радника испод 100, а за породицу испод нађеног просека. То важи за раднике упослене у шумској и грађевној индустрији, затим индустрији дрвета, земље и камена. У извештају се помиње да је у овим индустријским гранама оупослено око 52% целокупног индустријског радништва, те према томе код нас је стање такво да више од половине укупног броја радника не зарађује ни толико да може покрити трошкове физичко-физиолошког минимума егзистенције ни за себе, акамоли за своју породицу. Према томе проблем радничких надница у Југославији поред социјално-политичког има и економски значај. Поред једног од важних фактора трошкова производње, надница претставља и доходак, односно куповну снагу радника. Уколико је она нижа утолико је мања и њена куповна снага, ато утиче нападање цена производа намењених овом фактору потрошње. .При реалним надницама нижим од минимума егзистенције успорава се репродукција радне снаге, а с тим у вези пада и продуктивитет радника,

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

Аатло- Чехословачка и Шракка кредита банка среилијала У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати. Врши све банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп,