Narodno blagostanje

16. новембар 1935.

mu ранцуска влада је издала неколико декрета који се односе на реформу самоуправних финансија. Звачај нових мера ; може се просудити по томе, што годишњи расходи самоуправних тела износе око 23 милијарде франака, од чега отпада 7,5 милијарди на департмане, 12 милијарди на општине са више од 5000 становника и 3:/, милијарде на мале општине. Ако се одузме субвенција од око 4,7 милијарде коју држава даје самоуправама, види се да самоуправне дажбине достижу износ од 18,5 милијарди. То претставља OKO 407 државног редовног и ванредног буџела, који се за 1936 предвиђају са 46,5 милијарди. |

Први декрет олакшава извршење и контролу отпштинских буџета и пружа низ гаранција пореским обвезницима. У принципу, општинама се оставља слобода да утврђују износ расхода с обзиром на конкретне потребе, али се заводи јача контрола надзорне власти. Да би се она могла стварно и вршити прописаће се образац за састав буџета. Иначе редовни и ванредни расходи морају се исказивати одвојено. Ануитете зајмова треба унети међу редовне расходе, а међу ванредне смеју се уносити само они који су заиста ванредни или привремени. Надзорна власт може да смањи расходе, ако нађе да општинске непосредне дажбине прелазе известан максимум, (који ће се накнадно у врдити), као и у оним случајевима када дугови општина узму размере које би могле да буду опасне по јавни кредит. Како се досада стварно извршени буџет често није слагао са предвиђањима, једним декретом је наређено да се престане и с том праксом. Да би се олакшало вршење контроле, закључак рачуна неће се више вршити одмах после завршетка буџетске, већ на крају рачунске године.

Самоуправне финансије "у Француској

Трећи декрет има нарочиту важност за финансије самоуправа„ првенствено за финансије већих вароши, јер омо"гућује општинама и департманима да затраже ревизију или укидање концесионих уговора закључених са трамвајским друштвима и другим транспортним предузећима за Локални саоораћај. Очекује се да ће самоуправе после тога моћи да закључе знатно повољније уговоре и да замене скупа саобраћајна средства јевтинијима, на пример трамваје аутобусима, Разуме се, да ова мера претставља нову повреду светиње закључених уговора, али се она правда тиме што се концесије могу укинути или ревидирати само у случајевима, у којима је искоришћавање односаих саобраћајних средстава за самоуправу скопчано са знатним и "трајним дефицитом. Да би се заштитили оправдани интереси, предвиђено је да се молбе за ревизију или укидање концесија упућују нарочитој комисији, пред којом ће обе уговорне странке моћи да бране своја права.

Најзад је измењен и декрет од 16 јула о. г. према коме су се сви државни и самоуправни расходи морали смањити за 10%. Новим декретом је одређено да смањење кредита за извршење разних радова и набавки за самоуправе не мора да износи 10%, већ је препуштено општинским. већима односно већима департмана да утврде обим (смањења и да своје решење поднесу на потврду надзорној власти. Рачунало се да ће смањење расхода за 10% донети самоуправама уштеду од око 1385 милиона фр. годишње. После ове измене, годишња уштеда неће прећи једну милијарду франака.

Из ванредакцијских, техничких разлога у овај број није могао. ући чланак „Предлог г. д-ра Кожула и другова

"о грешењу земљорадничких дугова“. |

___НАБОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 743

Kineska vlada objavila ie 2 окtobra monefarnu reformu sledeće sadržine. Od 4 oktobra pla=== ćanja se Vrše samo novčanica

ma državn:h banaka koje se ne zamenjuju metalom. Novčanice privatnih banaka povući će se IZ opticaja u roku od dve godine, a valuta se poverava isključivo Centralnoj banci koja će se reorganizovati. Kineski dolar stabil:zuie se na sadašnjem kursu koji iznosi 141|a pensa. Srebrni novac povlači se iz opticaja, a taksa na izvoz srebra povišena је па 66:/4%.

Na tai način Kina je sasvim napustila srebrno važenje, pošto je već ranije, 15 oktobra 1934, svojim prvim merama protiv američke politike cene srebra olabavila vezu valute sa cenom згеђга.

Ovaj korak kineske vlade ima dva uzroka. Pokazalo se da naplaćivanje taksa na izvoz srebra ne pruža dovolinu zaštitu protiv niegovog odliva. Uspelo je doduše da se kineski dolar učini nezavisnim od jakih kolebanja cene srebra, ali ipak ie nastupio porast njegove vrednosti za približno 20%, i t6 usled stalnog ilegalnog izvoza preko Hongkonga i Japana i sve većeg fezaurisanja, naročito u udaljenijim pokrajinama. Stanje se nije pobolišalo ni jačim ograničenjem prometa srebrnog novca ni podređivanjem eksteritorijalnih stranih banaka 12702nom režimu u proleće 1935. Nije imala uspeha ni deilacija jer su privatne banke izdavale previše novčanica koje su imale da zamene srebro. Kako su banke usled odliva srebra zapale u teškoće, koje su dovele u nekim slučajevima i do sloma, vlada је sredinom avgusfa ukinula zamenjivost novčanica, 1.j. uvela prinudan kurs. To je, donekle, bila priprema za sadašnju reformu. Posle toga nastupio je strah od inilacije i obezvređenja, te je 5 vremenom nestalo preterane skupoće kineskog dolara. Kada se je na taj način stanje normalizovalo, kineska vlada {e smatrala da kineski dolar treba sfabilizovati na tome kursu; time bi se privredi sačuvale sve koristi koje dolaze od niske cenč srebra do 1934.

Drugi razlog za nove mere su finans:jske :teškoće u kojima se nalazi vlada. To se jasno vidi iz toga Što је istovremeno objavljeno da će se u roku od 18 meseci urediti i državne finansije. Naime nacionalizacijom srebra vlada sebi obeZbeđuje onaj dobitak koji bi inače pripao sopstvenicima srebra. Ona kupuje srebro po nainižoj ceni koja je važila pre nego što ie počelo povećavanje cene od strane S.A.D. Ta cena iznosi 161/a pensa po unci. Međutim, па svetskom {iržištu vlada može da proda to srebro po današnjoj ceni kola iznosi oko 291 pensa, a koja može još 1 porasti, ako S.A.D. nastave svoju роlitiku srebra. Pomoću ove razlike vlada želi da uravnoteži Dudžet, ali je pitanje da li će joj to uspeti. Razlika između zvanične cene i one na svelskom fržištu postala je još veća, a to još više mami na sakrivanje srebra i krijumčarenje u inostranstvo. Osim toga, izgled budžeta zavisi od zadataka koji čekaju vladu. Njih |e sve više, jer političke prilike i spolja i u zemlji, vrlo su nesigurne. Vlada, izgleda, vodi računa o Ovim preprekama, i još nije obustavila. pregovore O zaimu sa Engleskom 15. А. 1.

Uglavnom je sada nastupilo ono što smo mi nagovestili već u br. 45 od 3 novembra prošle godine. Politika S. A. Ваш pogledu cene srebra nije koristila zemljama sa srebrnim važenjem, kako su preiskazivali u Americi; naprotiv, ona |e primorala najveću državu sa. srebrnim važenjem da ga napusti. Kina se sada otvoreno pridružuje zemljama sa manipulisanom papirnom monetom. Srebro ostaje doduše podloga novčanica, ali će ipak preko fonda za izravnanje na njegovo mesto SVE više dolaziti devize. Funta sterlinga imaće prvenstvo. Ona se

Hina wgprilaz: sterimg-bliokt?

_ dobija od prodaje srebra na londonskom tržištu srebra; Osln

toga, treba sačuvati mogućnost dobijanja engleskog kredita; i

~ najzad, funta je merodayna za većinu papirnih moneta,