Narodno blagostanje
Страна 742 | НАРОДНО
Прошло је пола године од девалвације белге, и сада је могуће створити известан суд о њеном утицају на спољну трговину.
Девалвација белге и Спољна трговина Белгије
Девалвација се примећује већ у цифрама за април; потпуно су се испољиле. њене последице тек од маја на даље. Према истим месецима 1934 год. кретао се извоз од
марта до септембра 1935 год. овако: 844; 102,9; 121,7; 124,0; 1290; 1265 и 1180, а увоз: 37,7; 116,9; 140,2; 131,3; 148,1; 132,0 и 131,0. Од маја до августа извоз се
дакле повећао просечно за 25%; то претставља 2/8 теоријски могућног повећања од 39% и значи назадовање, ако рачунамо у злату. Само код увоза деловала је девалвација потпуно; увоз се од маја до августа повећао за 38%, али тај се пораст никако није желео. Овим неједнаким развојем порастао је вишак увоза са просечно 15 мил. франака на 155 мил.; то је у Белгији проузроковало велико разочарење у погледу девалвације.
И у увозу и у извозу наступиле су после девалвације прегрупације које јасно показују њен обим и њене границе. Пораст увоза сасвим се случајно поклапа са сразмером девалвације, јер би непосредан пораст цена повукао за с0бом смањење увоза. Стварно мањи само је увоз готових производа, пошто је овде девалвација деловала као 34штитна царина. То се добро види код неких индустријских грана, нарочито код индустрије животних намирница. Апсолутно и релативно повећао се увоз сировина; то је природна последица повенања производње, нарочито у експортној индустрији, и не може се сматрати негативном цртом. Ако изближе погледамо извоз, видећемо извесне регионалне промене које у исти мах и објашњавају извозни неуспех. Извоз се могао повећати само у земље где још постоји T3B. слободно тржиште, као што су: Пољска, Италија, Португалија, С. А. Д., Канада и, пре свега, Русија. Знатно је, напротив, опао извоз у Бугарску, Турску, Румунију, Југославију, Грчку, Мађарску и Чиле, тј. у клириншке земље. То долази отуда што мора настати застој у обрачунавању узајамне размене робе, када се код једне странке неком монетарном ·манипулацијом поремете постојеће прилике прође.
Нарочито значајни чине нам се септембарски резултати. У поређењу са прошлом годином, увоз расте, док извоз знатно опада. Могућности успеха као да су при крају. То није чудо, када имамо на уму да изгледи на извоз мора да слабе, што више се цене у земљи приближују новоме монетарном нивоу; у Белгији, прерађивачкој земљи која зависи од иностранства, то не може трајати дуго. Даље последице неминовног скока цена на велико могле су се испрва спречити снижењем (пореза. Али све јачи постајао је притисак на трошкове живота који су се већ у јулу били повећали за 6%, тако да је морало доћи до повишења надница и плата. Овај пораст трошкова живота сада понова повећава цене, и на тај начин све више ишчезавају повољности у ценама.
Овај преокрет «аговештавао се још у августу, да кле пола годиче после девалвације. Он поново потврђује наше мишљење да се у данашњим приликама монетарним манипулацијама може постићи само пролазан и ограничен успех.
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 47
Švajcarsko {ržište kapitala је još prilikom konverzije 2-i 6-g0dišnjih „državnih blagainičkih zapisa. upisalo 80 mil. fr.; pa ipak je nekolikim gradovima nedavno арта tražnja zajma, ma da su uslovi bili povoljni. Od zajma Kantona Basel—Sladi u iznosu od 22, mil 1. po kursu od 95,25% sa 4% ukamaćenja, ostalo je neupisano 6,6 mil. fr.; 12 mil. fr. upisale su banke. Još gore prošao je 4% zajam Hipotekarne banke kantona Berna u iznosu od 15 mil. fr., koji je pružao još боје obezbeđenje. Najposle je propao čak i pokušaj grada Ciriha da emituje za 10 mil. fr. 41/205 blagajničke zapise po kursu od 98,86%; upisana je samo polovina. Videći te neuspehe na domaćem iržištu kapitala, Ženeva se na to obratila jednoi do sada nepoznatoj engieskoj Dankarskoj grupi za plasiranie jednoga zaima od 800 hilj. funti ili 12 mil. fr., po kursu od 93% i sa ukamaćeniem od 41/-%, na 30 godina. Sličan zajam od 19,5 mil. fr. hteo je zatim da uzme u Engleskoj i grad Cirih.
Švajcarska |e za celo vreme krize i borbe za valutu važila kao zemlja čije je bogatstvo nepresušivo; zato treba naročito objasniti ovu izvanrednu promenu. Postoje dva uzroka ovim feškoćama: prezasićenost tržišta kapitala i umanjena štednja.
Prezasićenost je posledica nepoverenja prema Тапки koje je dovelo do vraćanja švajcarskih hartija iz inozemstva u iznosu od preko 1Ja milijarde franaka. Istina to je stvorilo uštedu u kamatama, a usled srozavanja kurseva i uštedu na kapitalu, i pobolišalo je platni bilans. Ali zato je tržište kapitala preopterećeno, iako valja priznati da je ono apsorbovalo ovu Ogromni
Da li je švajcarsko bogatstvo pri kraju
ponudu, a da Кигзем nisu nikako pali га više 04 10%: Milo” nezeodno/ bilo, le i (o 510. su se U zemји vratile većinom starije Rharlije sa većim ukamaće-
njem; razume se da su one radije kupovane nego 31|a% hartije koje su se baš onda imale proglasiti standartnim tipom. Rentabilitet prešao je 5%. Ра bi ipak održala standartnu stopu, država je kod svojih konverzija prešla na hartije sa kraćim rokom. Bilo |e dakle unapred jasno da neće uspeti dugoročni zajmovi gradova kod kojih kamatna stopa nije srazmerno povišena.
Potražnja je bila prevelika, a istovremeno ie ponuda postajala sve manja. Potpuno sigurnih dokaza za to, istina, nema. Ponešto se ipak može' razabrati iz bilansa švajcarskih banaka, pod pretpostavkom da vraćanje hartija iz inostranstva nije mnogo uticalo na stanje uloga po bankama. Kretanje uloga na štednju i obligacija pokazuje da je štednia u Švajcarskoj prvi put posle rata u 1934 god. osetno nazadovala; iznos uloga smanjio se sa 12,4 na 11,9 milijardi franaka. Ovo opadanje nastavilo se i u prvom polugodištu 1935, što se vidi iz cifara kantonalnih i velikih banaka. Kod njih su se ulozi smanjili sa 7,84 u 1933 па 7,64 ц 1934. i 7,38 milijardi ff. 30' juna 1035: Охо opadanje uloga biće sigurno još upadljivije kada: isteknu rokovi otkaza. Ono je posledica krize usled koje ne samo da se u punom iznosu troše kamate, nego je ponekad neophodno potrebno načinjati i glavnicu.
Moguće je, razume se, da su i drugi činioci doprineli pojavi ovih teškoća na tržištu kapitala; ali njihov uticaj sigurno nije bio presudan. Nije isključeno da je |edan deo švajcarskog kapitala napustio zemlju, ili bar da ne izlazi na novčano tržište koje mu se ne čini sigurno. Biće da postoje i naročiti razlozi za specijalnu antipatiju prema opštinskim zajmovima: da spomenemo samo još uvek neizravnate budžete ı socijalističke upravne programe.
ЧИТАЈТЕ НАШЕ АНАЛИЗЕ БИЛАНСА | | ||