Narodno blagostanje

_ 30. . новембар 1935.

— — Malija, ie uvela alan kupovanja zlata iu mostransiVu. ·

u uvoz poluprerađenog zlata i gotovih zlatnih predmeta po-

" теебпа је dozvola 'Ministarstva finansija. Monopol „sprovodi Sti

iuto Nazionale per gli Scambi con L'Estero u sporazumu sa "deviznom centralom, a za račun Ministarstva finansija. Ugovore o kupovini sirovog zlata koji su zaključeni pre objave zakona o monopolu, a još nisu realizovani, freba u roku od 10 dana · prijaviti Institutu; ovaj ima pravo da takve ugovore ili poništi

· ili. preuzme uz iste uslove. Svi trgovci zlatom u Italiji treba да

prijave svoje zalihe na dan 19 novembra 1935 i svoje kupovine -i:prodaje zlata. Institut ima pravo da preko filijala Talijanske ” banke kupuje sve zlato u zemlji, bilo sirovo ili prerađeno, i tu uz сепи koja će se nedelino utvrđivati na osnovu prosečne me" đunarodne cene zlata i kursa odgovarajućih deviza na berzi u Milanu. Trgovcima i privatnicima zabranieno je da kupuju zlato ili zlatne predmete čija vrednost nije u izradi, po višoj сет nego što je cena koju plaća Institut. Institut ima pravo da prima zlato kao ulog i da plaća 2% godišnje kamate. institutu se predaju svi zlatni predmeti koje zaplene vlasti na osnovi od_ redaba krivičnog zakona; javne ustanove i tela ne smeju ргоdavati zlatne predmete, ako ih nisu najpre ponudili Institutu. Predviđene su stroge kazne, do iznosa vrednosti samoga zlata ili zlatnog predmeta.

— Da bi se saobrazila odredbama belgijskog zakona o bankama od jula 1935 i Banque belge pour Pećtranger morala se razdvojiti u dva društva — u jednu depozitnu banku i jedno holding-društvo. Posle osnivanja filijala u Londonu i Parizu u 1934. godini, ova je banka vršila svoje bankarske poslove samo preko svojih filijala na Dalekom Istoku. Ti se poslovi sada prenose na jednu novu banku, koja se osniva sa glavnicom od 30 _ miliona franaka pod nazivom »Banque belge pour РефтапсегExtreme-Orient«. Pošto se na taj način odvajaju bankarski poslovi, »Banque belge pour Pećtranger« imala bi ubuduće karakter holding-društva. Međutim, ona sama je neka vrsta filijale najveće belgijske banke Socićtć gćnćrale de Belgique, koja је takođe postala holding-društvom. Uvidelo se da pod tim okolnostima Banque belge pour Ičtranger nema više svoj rezon detr, pa su uprave ovih društava rešile da izvrše njihovu fuziju. Banque belge pour ićtranger biće preuzeta od strane Socićić genćrale de Belgique, koja u fu svrhu izdaje 52.800 novih akcija s nominalom od po 1250 franaka. Glavnica Socićtć gćnćrale de Belgique povećava se na taj način na 796 miliona franaka.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— У Пољској је објављена нова серија Уредаба о кризи, које се односе на повећање пореза и смањење пензија. Порез на приход повећан је за 35%, смањене су пенвије и помоћи инвалидима, министар финансија је добио овлашћење за финансијска обештећења кредитних установа, које су спровеле поравнање са својим пољопривредним по"вериоцима. — Турска је предложила. парламенту закон о смањењу пореза на стоку.

— Преговори између Енглеске и Русије о једном већем зајму, који би служио за повећање енглеског извоза, прекинути су. Енглези су тражили да се овом приликом рети и питање старих дугова, али Руси нису хтели на ово да пон тен . — Финансијски одбор француског парламента одлучио је да се у "току 1936 искује друга милијарда златника.

— Целокупни државни дуг Аустрије износи 3.698.5 мил. шил. односно 1.225,9 више него у. 1930.

- — Нови. финансијски. закон. "овлашћује Министра ума и рудника да може егзекутивним путем . преко _ пореских власти. наплаћивати сва дуговања, рударских | и топионичких предузећа | Братинским. благајнама, како. из текуће „Tako, M

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна. 719

из ранијих година. То је била врло потребна мера јер им рударска и топионичка предузећа дугују велике износе. — Румунија ће почетком идуће године пустити у промет једну милијарду. државног ORO ДИОНА ПР и 200 леја. : :3

— Финансијски одбор града Е предложио је градском већу да вотира као накнадни кредит у овогодишњи буџет 1 мил. динара помоћи пасивним крајевима.

— Италија је од 26 о. м. забранила увоз својих "новчаница од 1000 и 500 лира који је био дозвољен ром од 16 0. м.

— Министарство финансија дало је O да. су све молбе и жалбе које су у вези са спровођењем закона O беглучким земљама у Босни и Херцеговини, опроштене државних такса.

— Приходи од пореза у Француској у сталном су паду упркос подизању пореске стопе. Број пореских обвезника са већим средњим дохотком показује врло велики пад од 1929 године. Тако је на пример број опорезованих. доходака од преко 1 мил. пао од 851 колико их је било 1929, на 349 у 1934.

— Čehoslovačka država imaće od KOBVOFAIJL kamata uštedu u iznosu od 83 mil. č.kr. Celokupni državni dug povećao se od lane za 1,56 milijardi, sa 39,36. na 40,93. milijardi.

— Bugarska osniva državnu lutriju po francuskom ~ Sistemu. Izvlačenje biće verovatno svaka tri meseca. Pogodđaka će biti srazmerno više nego kod dosadašnjih pr МА koje se ubuduće neće odobravati.

САОБРАЋАЈ А Пе но — Наша трговачка морнарица обогаћена је једним новим паробродом од 6.400 тона. Брод ће носити име „Су-

· петар“ и пловиће у слободној пловидби. O ra e И

Петриновић у Енглеској.

— У вези са применом санкција противу Италије од стране наше државе, појавило се питање снабдевања нафтом наших моторних бродова на Јадранском мору. Тих бродова има око 150. По досадашњој пракси снабдевали су се у Италији по знатно нижој цени него што би то. могли код нас. Тамо су, наиме, плаћали један динар за килограм док КОД нас морају плаћати 3,60 дин. Због тога су „власници "ових бродова предузели кораке код надлежних власти у циљу 01клањања настале тешкоће.

— Проба нових моторних кола која-је Дирекција. државних железница добавила из Данске дала је одличне резултате, На прузи Београд—Нови Сад она:су развила брзину од 70 км. на сат. |

— Грчке железнице имале су за рачунску 1934-5 годину дефицит од 3 милиона драхми. O године и3носио је 30 милиона.

— 1. јануара 1936 ступа на снагу нова јадранска железничка тарифа која предвиђа посебне повластице“ за чехословачки транзит преко наших јадранских лука. У вези с тим једна чехословачка делегација обићи ће све јадранске луке да би се на терену уверили која је од њих најпогоднија за везу са ЧСЉР. S

КРИЛА И КОЊУНКТУРА

— Велико дрварско редузеле Бона Bon) ПА је услед смањења производње 150 радника.

— Светска спољна трговина у трећем 08 TA У поређењу са истим периодом 1934, показује код увоза пораст за 2.1%, а код извоза.0.3%. Спољна трговина. 26: европских земаља пала је и то; код увоза 1.3%, а код извоза. 1.5%. Напротив, трговина прекоморских „земаља. показује "снажан пораст. Увоз се повећао за 8%, а извоз за 2,71%...

АИ