Narodno blagostanje
__ Страна '712 "НАРОДНО
ничке коморе у септембру месецу дошло је до нових промена у кретању цена и трошкова живота у нашој земљи. Општи индекс цена на велико у злату (1913—100) достигао је 75 према 73 у истом месецу 1934 год. Индекс цена хране бележи 66 према 60 у истом месецу 1934 год. када је од 1929 год. на овамо забележен најнижи ниво, а сировина и полуфабриката 83 према 84. Према томе, пораст „општег индекса цена на велико био је произведен скоком цена хране. И у септембру месецу цене на мало наставиле су да попуштају. Попуштање је почело у августу као реакција на претерани скок у јулу месецу. Општи индекс дена на мало у злату попустио је у септембру на 85 према 86 у августу. Пала је углавном храна, са 74 на 78, док су индекси осталих група остали непроме-
БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 49
њени: одело и обућа 87, огрев и осветљење 90, разно 100. Због малог пада индекса цена на мало наступиле су извесне промене и у трошковима живота. Одело, обућа, стан, огрев и осветљење остали су непромењени, док храна показује пад са 6!
59 у злату. Општи индекс трошкова живота за једног радника смањио се са 80 на 79, а за породицу остао је непромењен на 75.
Из горњих података видимо да су цене на мало попустиле и у септембру месецу, што је било сасвим природно пошто цене на велико нису порасле. Али то се попуштање може сматрати зау-
_ стављеним, јер је оно било тако мало да није мо- · гло да дође до изражаја у смањивању трошкова живота.
Ш. ПОСЛЕДИЦЕ
Ако узмемо да је 1926 год., која служи као основица за израчунавање индекса цена Народне (банке, постојала равнотежа у ценама аграрних и индустријских производа и довољна висина првих, „онда се данашње стање разликује само утолико што су цене ниже. Цене биљних производа пре„шле су оне индустријских и то при средњој жетви, која ће покрити целокупну домаћу потребу. После скока цена на велико у октобру свакако треба очекивати, да наредних месеци порасту и дене на мало. Познато је, међутим, да цене на мало „расту много јаче него цене на велико.
(Ова промена у структури цена код нас ства-
а ново стање, које многим проблемима даје сасвим други изглед. То важи за сва она питања, "чије је покретање и решавање (било мотивисано ниским ценама и поремећеном равнотежом. Овде на првом месту треба поменути проблем сељачких дугова. Ако су ови 1926 год. били сношљиви, онда су сада код произвођача биљних производа само за 18.4% тежи но 1926 год., без обзира на њихово смањење и олакшање по досадањим уредбама. Сем тога, 1 јануара 1936 ступа на снагу и снижење земљарине за 33%. Жада се узму у обзир и друге
олакшице, које су последњих година учињене пољопривреди, и садањи ниво цена биљних производа, могло (би се са пуним правом говорити о извесном уравнотежењу цена ратарских и индустријских производа. (Са гледишта потрошача, међутим, ствар стоји сасвим друкчије. Када су недавно снижене чиновничке плате, главни мотив за ову меру било је појевтињење живота. Исти је случај и са радничким наднипама. Садањи ниво цена, међутим, даје други изглед и овим проблемима. Са порастом цена на мало, који ће безусловно наступити после скока цена на велико, повећаће се трошкови живота. У таквој ситуацији или ће се плате и наднице повећати или ће доћи до поновног падања стандарда живота потрошача. Ма случај повећања надница наступиће и повећање производних трошкова у индустрији. Паралелно с тим повећаваће се цене сировина за индустрију и порески терети ове. Тако се може десити да зелени картел, који већ две године успева да одржи цене житарицама, уз припомоћ средње жетве и побољшања коњунктуре у свету, победи индустријске картеле отварајући маказе цена на штету индустријских производа, који је случај већ наступио код биљних производа.
Ba a Ba Ba
Из Уредништва
ТГЛОСЕ УЗ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ПОШТЕ, ТЕЛЕГРАФА И ТЕЛЕФОНА У 1934
Пре извесног времена Министар пошта и телеграфа дао је једну изјаву, у којој је, између осталога, рекао следеће: Пошту, телеграф и телефон че треба сматрати течевинским предузећем. Али пошто је држава у ова предузећа уложила велик капитал, треба захтевати извесну добит, која мора да буде у разумним границама. Службу треба што (боље орпанизовати, али с тим да установа-не буде пасивна. ' Штедња у материјалним издацима последњих година зауста| вила је квалитативни и квантитативни развој читаве служ„бе, док су се на другој страни потребе њених кориснике
знатно увећале. То нарочито важи за телефонски саобраћај
Развој овога успорило је много неизвршење, са наше стране,
међуцародних обавеза у погледу каблова, примљених 1927. Исто тако треба поклонити већу пажњу радиофонији ко; које се постављају питања: повећања броја радио станица: појачања омогућавања широким слојевима да дођу де простих и јевтиних радио апарата. Најзад, Министар је ре: као да се „за сада само крпари и троши много коваца за крпарење“ — изразивши уверење да би се за 10 година могла да преуреди и побољша целокулна поштанско-телеграфска служба. у O ; Ову изјаву г. Министра потпуно потврђују статистички подаци (о раду пошта, телеграфа и телефона у прошлој тодини. Главне карактеристике тих података JEDNA
Број пошта смањио се са 3996 на 3924. Поштански са-
1