Narodno blagostanje

| 30, новембар 1935.

ulozi padaju do konca 1932 ха oko 45%. na 828,7 mil. a do

konca 1934 za preko 50% na 745,4 mil. dinara. To neka služi

kao dokaz o dobrom vođenju fih banaka koje su za godinu i .

po. dana mogle da isplate 42% svih uložaka.

У бр. 43 јавили смо о укидању карти за намирнице у Русији и нарочите организације продавница у којима се помоћу | карата могло јевтиније куповати. Сада су укинути и Торгзики и плаћање девизама које је било заведено у њима. Према Уредби од 14 новембра њихова ликвидација треба да се изврши до 31 јануара 1935. Истовремено стабилизована је вредност рубље на 3 француска фраска; рубља је сада опет једино платежно средство у земљи. |

Овом уредбом завршено је изједначење тржишта које је започето почешком ове године укидањем карте за хлеби настављено пре месец дана отстрањењем система карата и контингентирања.

После мере за изједначење тржишта могло би се очекивати укидање плаћања девизама у земљи. Како смо ми већ раније рекли, изједначење цена довело је до могућности јасног упоређивања цена у самој Русији међусобно и саценама у другим земљама; уједно је омогућено и тачно одређивање вредности рубље. Било је сасвим природно да су укинути Торгзини. У њима су раније морали да утврђују сваку цену у девизама, а после, када је наређено да се цене одређују у руољама, имали су свакоме купцу да прерачунају цену у девизе. |O је, разуме се, задавало много мепотреоног посла, којега отсада више неће бити, јер је курс руоље утврђен нити има више плапања девизама.

Овај последњи корак јасније испољава главни циљ ових реформи. !рема изјави комесара за спољну трговину, Розенхолца, пововно увођење једиаствене рубље са одређеном релацијом према злату одн. француском франку има сврху да гусију ослободи обавезног плапања девизама у међународној трговини. Русија је до сада сваки посао морала да закључи у валути и да за случај спора призна надлежноск страних судова. Због тога је морала да издржава нарочита трговинска заступства у Берлину, Лондону и Њујорку. Ове зависности Русија хоће сада да се ослободи. Руоља треба опет да постане међународно признато платежно средство, трговинска заслупства у иностранству или ће се укинути или упростити, а спољна трговина и судска надлежност за увоз опет ће се усредсредити у Москви.

Нова рубља вреди, као и предратна, 3 француска франка; девалвирана је, дакле, као и франак за •/,. Она је валута, као свака друга папирна, а не само рачунска јединица, како многи погрешно мисле. Да ли је вредност рубље иста у земљи и на страни, овде је споредна ствар, јер је у Русији унутрашња привреда потпуно одељена од олољне трговине која је посебан монопол. Услед тога нема могућности за ма какву размену; унутрашња привреда је „услед планског система потпуно под контролом власти,

једино је важно питање да ли ће Русија моћи да одржи на страни поверење у рубљу, а да не буде приморана на велике нове напоре у унутрашњој привреди, тј. на смањење увоза и повећање извоза на рачун унутрашње потрошње. То, међутим, зависи само од залиха злата којима је рубља покривена, тј. од производње злата и стања обавеза према иностранству. Према „подацима Друштва народа _ руска продукција злата последњих година се скоро почетворостручила; са:29 хиљ. кг. у 1929 повећала се на преко #42 хиљ. кг. у 1981 и 117 хиљ. у 1934. Овим новим златом Русија је заиста исплатила. известан део дугова иностран„ству. И развој спољне трговине. дапринео је смањењу 'ових дугова. Од год. 1933 Русија опет има вишак извоза; ов

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 17 5

је у 1933 износио месенно. просечно 12,2 мил. а 1934 год. 15,5 мил. рубаља. За време од јануара до Сора 1935 месечни просек износи, истина, само 9,3 мил. рубаља; узрок овоме смањењу долази искључиво од извоза.

Švajcarska vlada podnela

projekat zakona o ra za suzbijanje krize. Na prvom · mestu nacrt produžuje važnost već postojećih mera. koja ibi krajem: ove godine imala pmnrestati. Za dve godine iprodužuju Se: privredne mere prema inostranstvu, državna pomoć mlekarstvu, unapređivanje izvoza pomoću premija za rizik, pomoć nežaposlenima, borba protiv. krize i stvaranje posla. Glavnu odredbu sadrži, međutim, član 2 koji glasi: »Osim toga vlada se ovlašćuje da u cilju uklanjanja teškoća sama preduzme i druge mere koje smatra potrebnim za zaštitu privrede i održanje kredita zemlje«. Vladi će pomagati jedan privredni odbor od 17 do 21 pretstavnika industrije, saobraćaja, bankarstva, osiguravajućih

Propao pokušaj prcvtedne diktature u Švajcarskoj

:preduzeća, nameštenika, radnika i nauke; odbor ima са ЕУ

stručna mišljenja o vladinim planovima.

Vlada je predlaganje nacrta obrazložila vrlo ozbiljiim stanjem švajcarske privrede; teškoće su, kaže se u obrazloženju, trenutno veće nego i za vreme rata, jer tada nije bilo zapreka izvozu, te prema tome ni nezaposlenosti. Glavna fteškoća, međutim, jeste što se dosadašnjim načinom borbe protiv krize ne može dalje; to je i razlog što vlada zahteva neograničena ovlašćenja. Ona sumnja da bi parlament odobrio 0 gubitaka namesto dosadašnjih mera. :

Чуезпа svoje slabe moći u odnosu prema svetskoj privredi, Švajcarska se do sada zadovoljavala pretežno pasivnom borbom protiv krize. Ona je iz dobitaka i ušteda za vreme rata i posleratnih godina stvorila neobično velike rezerve; оуе je trebalo sada upotrebiti za prebrođavanje križe ili bar za spre čavanje njenoga šifenja. Državi i ostalim javnim telima bio je na novčanom tržištu na raspoloženju neograničen kredit; upotrebljavan je za pokrivahje deficita koji su postajali sve veći, jer su prihodi, naročito od taksi i carina, sve više opadali, dok su izdaci na subvencije i plate rasli. Ali u poslednje vreme javni kredit se jako pogoršao; o tome smo pisali u br. 47. Uzroci su uglavnom opšte prirode. Uštede su utrošene usled dosadašnjih potreba; novčano tržište je prezasićeno domaćim ~ hartijama

које su se vratile iz inostranstva; a dosta je učinilo i nepove-

renje u valutu koje je dovelo do begstva kapitala i do pretvaranja dagoročnih kapitala u kratkoročan novac. Uz to postoji sada i naročito neraspoloženje prema javnim hartijama; to se

„vidi iz. vtlo velikih gubitaka na kursevima čiji |e uzrok u DO-

rastu deficita. | Dosadašnji način borbe protiv: krize mora se promec-

niti, da novčano tržište ne bi i dalje bilo u opasnosti. Nema više

izgleda da će se uskoro vratiti predratne prilike. Zato se vlada rešila da narodno blagostanje i privredu u svakom pogledu prilagodi sadašnjim pogoršanim prilikama. U prvom redu treba izvršiti istinsko izravnanje budžeta. Prihode treba povećati putem novih poreza i povišenja poreza, a rashode istovremeno smanjiti sniženjem subvencija i plata. Ali iz prethodnih razgovora: koji su se vodili između vlade s jedne i strahaka i privrednih organižacija s druge strane, videlo se da postoji jak otpor protiv ovakvog rešenja. Da bi izbegla ove teškoće, vlada pokušava da dobije ovlašćenje za samostalno dondšenie uredaba koje su u interesu celog naroda. | Ali izgleda da parlament i privrednici hnisu voljni da dadu vladi delimičnu diktatutu. Federalno Капопаћо već: (Stinderat): odbi lo је davanje ovlašćenja; opaža se jedino da postoji veće raspoloženje nego. do sada za dovođenje budžeta u ravnotežu i obezbeđenje valute,

· Usled: svega ovoga vlada je rešila da iznošenje nacrta za sada odloži,

= = 1.