Narodno blagostanje

Страна 770 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 49

Aa amra | Kada smo u br. 4 i br. 12 o. g

govorili o francuskom zakoni

o uvođenju prinudnih kartela,

upozorili smo i na značaj OVE

mere za francusko shvatanje privrede.

- Ар tek sada kada se čine prvi pokušaji da se odredbe novoga zakona primene, vidi se jasno pred kolikim skoro revolucionarnini preobražajem stoji liberalistička Francuska.

· Uredbom od 31 oktobra vlada je objavila da će obrazovati prinudne: kartele svilarske industrije, ako se, kako propisuje zakOn,. do kraja novembra s f,me saglase 2/3 preduzetnika за 3/4 celokupnog prometa. Uredba je izdata na poticaj tri mcrodavna: svilarska udruženja. Od svih mera koje zakon dopušta, „ona primenjuje uglavnom samo tri: minimalne tarite za fason

cene i nadnice, smanjenje proizvodnih sredstava otkupom su-

„višnih. instalacija: i kontrolu otvaranja novih fabrika odn. proširenja. starih. Sredstva za kupovinu suvišnih svilara koja treba _ да зе шут одтаћ, пађамсе зе putem jednog zajma čije će · ве икатасепје 1 О Ана Це obezbediti jednom irošarinom na

– sirovinu.

| __ Pre donošenja zakona: kritika je bila dosta živa; zakon je-ipak primljen. sa znatnom većinom. Pre nego što je objavljena uredba, jedva se primećivao neki otpor od strane preduzetnika; sada, međutim, kada. je na redu njena primena, m.nistarstvo trgovine koje ima. da donese odluku, dobija peticije pune učnijih prigovoza. i protivnih zahteva.

: U stvari, karteli nisu nikakva. novost u Francuskoj. Taпала udruženja. već ima, i to uglavnom u proizvodnji sirovina; najstariji i najpoznatiji su karteli gvožđa. Ali io su dobrovoljna. udruženja sivorena za čuvanje izvoznih interesa, i radi potrebne saradnje sa međunarodnim kartelima. | 2акоподауstvo dozvoljava. kartele, ako nisu stvoreni radi povišenja cena

Mi. postizanja nenormalno velikih dobitaka. Ovo udruživanje jedva da je moglo: biti od štete za Francusku, i liberalističko shvatanje privrede kao. da mu se nije profivilo. Tim više libezalisti napadaju sada nove kartele čija je svrha sasvim druk“čija: i koji se stvaraju pod sasvim drugim okolnostima. Usled “krize je proizvodnja vrlo osetno ograničena na unutrašnje tr· ište; to je prouzrokovalo »nerentabilnu« borbu oko cena koja se uglavnom vodi u industriji prerade. Poremećaj koji je na-

_ Francuski Нђегабтат па prekretnici?

stupio, može se u interesu svih otistraniti samo pomoću jedne *

obinme akcije, a ovu je naravno nemoguće izvesti bez pritiska i žrtava. Zdrava. preduzeća se još drže, naravno, liberalističkog

gesla. Ona smatraju da je jedini mogući lek bezobzirno prila-

gođavanje proizvodnje smanjenim mogućnostima prodaje. Ovo treba sprovesti putem isključenja preduzeća koja proizvode robu u masi i koja su svojim bagatelnim cenama štetila sama sebi. Zdrava preduzeća neće da čuju za zajedničko snošenje gubitaka, osim ако bi država primila na sebe žrtvu da ih nakhadi putem subvencija, kako je to učinila poljoprivredi.

Vlada trenutno ne raspolaže dovoljnim sredstvima i ograničava se na to da jedini mogući način, prinudne kartele, pretstavi kao. nevin i primamljiv. Ona stalno ističe kako nema namere da uvede državnu privredu ili socijalizaciju, nego da će jedino paziti na te да зе svi pridržavaju mera Које određuju sami interesenfi. Prinudne mere primenjivaće se samo tamo gde ima nepravilnosti i odmah će se ukinuti, čim nestane krize; one nemaju druge svrhe osim da opet omoguće zdrav razvoj slobodnog tržišta. Vlada smatra dakle da vanredne nužde praktičnosti radi opravdavaju i privremene vanredne.:prinudne mere koje šu, inače, ža osudu; toga su mišljenja, razume se, naročito копа гртедихеба čije stanje trenutno: nije :dobro.

- Najveću Коме od ovoga kompromisa imaju” zasada” '0ni koji smatraju da je uvođenje prinudnih kartela prvi. korak ka

iednoj socijalnijoj i više planskoj privredi. Ove načelne pristalice prinudnih kartela najradije ukazuju na slabe strane u privredi koje se mogu oltstraniti samo putem ioš većeg regulisavanja. Radnici i potrošači tvrde da će predloženi način ograničavanja proizvodnje dovesti do otpuštanja radmika i do DOrasta cena, dakle do smanjenja. potrošnje, Oni zahtevaju skraćivanje radnoga. vremena i smatraju to jedinim načinom prilagođavanja proizvodnje potrošnji koji neće izazvati Opšti privredni poremećai. ;

Kako stoji stvar, ne može se reći da li će zaista doći do stvaranja svilarskog: kartela. Načelni protivnici naročito odvraćaju od svakoga kompromisa, tvrdeći da bi ovakvo rešenje moglo docnije poslužiti načelnim. pristalicama kao argumenat. Ali pored svega: toga ipak se čini da. ideja o prinudnim: kartelima uzima maha, jer se i u industriji prerade mesinga, bakra: i aluminijuma rasmatraju mogućnosti njenog Ostvarenja.

Francuska Narodna banka раvisila. je. od. 14 do. 25. O. m. tri puta eskontnu stopu za 19% i svemu gd 3 do 6%. To je posledica: bežanja zlata iz Francuske, koje se vrši u velikim: razmerima. U poslednja 2. meseca. izvezeno je zlata za 2" milijarde franaka, a samo u nedelji оф 8 do 15 6. m. izvoz je izneo 933 mil. franaka. To je dakako dokaz nepoverenja: prema franku. Ponavlja se dakle ono što je bilo. u proleće pre Lavalovog dolaska na vlast.

Budžetski deficit iznosio. je tada oko 10 milijardi franaka. Lava] je uspeo, blagodareći dekretima za koje je dobio ovlašćenje od skupštine, da smanji izdatke: za oko 8 milijardi Ft u isto vreme da poveća prihode za 2 milijarde. Time je uravnotežio budžet što od početka krize nije uspelo ni jednoj francuskoj vladi tako da se je za poslednje četiri godine državni dug povećao za 70: milijardi franaka. Na taj način je Lava! produžio dalje: deflacionu politiku за glavnom parolom odbrane iranka. lako je već tada imao. oštru opoziciju u socijalistima: koji su najodlučnije tražili devalvaciju, ipak ти је uspelo: da vrati poverenje u franak.

Smirenje je trajalo sve do kongresa radikal-socijalista

Povećanje eskoatne stope a Francuskoj

koji su se doduše izjasnili za »borbu protiv krize oslanjajući se

na već postignute rezultate«, ali su odmah nakon toga u Нпап= sijskom odboru glasali zajedno sa socijalistima kao »narodni front« (front populaire) profiv dekreta. Sa 34 prema 5 glasova finansijski odbor je bilo odbio, bilo izmenio sve one stavie koje su dekretima izmenjene i time potpuno onemogućio budžetsku ravnotežu, stvarajući deficit od 2,5 milijardi franaka. Otada sa sumnjom tr opstanak Lavalove vlade počelo se je samnjati i u stabilnost franka. Nema sumnje da је tome razlog činjenica da su se socijalisti izjasnili za. devalvaciju od 30% smatrajući da bi Francuska na taj način došla до зуоје од" 25 milijardi fr., koja bi joj bila dovoljna da reši sva akutna finansijska pitanja. Još je važnije bilo delimično pristajanje radikal-socijali= sta uz njih i njihovo odbacivanje Lavalovih dekreta, dakle injegove politike odbrane franka. Jasno je da je nakon toga bila slobodna pretpostavka da bi »Front populaire« mogao naslediti sadašnju vladu kao i to da bi Francuska u tom: slučaju. mogla napustiti deflacionističku politiku. Ta predviđanja kao i teška unutrašnja politička sitnacija jedino mogu da protumače' uzne= mirenje koje je nastalo ovih dana u Francuskoj, i koje.je pri> sililo Narodnu banku da u roku od nepune 2 nedelje: povisi eskontntu stopu za 3%. Time je francuska privreda dobila još |edan veliki teret, a ostaje još uvek otvoreno pitanje hoće: li ta stopa od 0% moći da: spreči! izvoz: zlata. iz. Prancuske.:

: Vest da američki } engleski regulacioni „fondovi Ккирији. капке! Ле još: potpuno. sigurna, :a'-isto Se! tako. Re: može: znati hoće“ i и којој бе тле а Ми РАНА КЕ 58 DRI | bano poverenje u franak. O 20 : |

са