Narodno blagostanje

1. децембар 1935:

__ Мишејагајуо građevina raspisalo је licitaciju za Каmene radove na odbranbenom nasipu u Pančevačkom ritu, za koje će biti utrošeno oko 3 mil. dinara. | — Finansijski odbor belgijske skupštine prihvatio |e predlog o konverziji svih opštinskih zajmova čija je kamatna stopa veća od 4%. .

__ Čehoslovačka je pre kratkog vremena uspela da plasira kratkoročne bonove uz 4%. To pokazuje znatno poboljšanje na novčanom tržištu jer je 105 pre dve godine morala plaćati 8%.

___Čehoslovačka je u budžetu za 1936 godinu predvidela 3 mililarde kč za javne radove. Kako ima oko 600 hilj. nezaposlenih, to ova svota neće biti dovoljna.

__ _Rumtinija namerava da poveća opticaj kovanog movca sa 3,8 milijarde leja na 4,8 milijarde, i to iskivanjem komada од 50 1 200 Теја. Зугла омог поуог iskivanja je postizanje dobitka koji se ceni na punih 700 mil. leja i koji ie namenjen DOkrivanju fekućih izdataka ove budžetske godine.

САОБРАЋАЈ

— THirska |e počela pregovore za otkup železničkih linija od Istanbula do grčke i bugarske granice, koje su dosada bile u rukama jednog francuskog društva.

___Prihodi francuskih železničkih preduzeća iznosili su za prve 44 nedelie ove godine 8,33 milijardi franaka prema 9,29 milijardi u istonl razdoblju prošle godine. Smanjenje iznosi 10,33%.

— Na Pruzi Budimpešta—1rst preko Čakovca robni promet znatno je oživeo. Mađarska izvozi u Italiju u ogromnim količinama goveda, konje, zaklanu stoku, pšenicu i krompir. Otpočeo је i izvoz uglja iz pečujskih rudnika. Isto tako oživeo ie i promet preko Koprivnice za Fijumu. Ovim putem idu uglavnom lako pokvarljivi proizvodi. Preko Austrije i Sv. Gotharda

izvoze se polufabrikati i gotovi industrijski proizvodi. Iz Au-

strije takođe javliaju, da je železnički robni saobraćaj posle 18 novembra znatno oživeo.

— U Kanadi teretni vazdušni saobraćaj se povećao sa 4,2 mil. Ibs. na 14,4 mil. 15s8., tojest za 350% od 1932 godine. Za isto vreme porast u S. A. D. izneo je samo 10%. Oko 90% kanadskog teretnog vazdušnog saobraćaja služi snabdevanju rudnika; ima novootvorenih rudnika kojih uopšte ne bi ni bilo da nema vazduhoplovstva; niti bi se mogli snabdevati, |er im ie nemoguće prići kopnom i morem. Avioni se upotrebljuju i za geološko ispitivanje i topograisko snimanje naročito udaljenih severnih kraieva.

__ Након снижења возарине за превоз људске хране, Министар саобраћаја одлучио је да се снизи возарина и за превоз сточне хране. |

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— „Ekonomist” kaže da se može smatrati da je u Engleskoj prestala nesigurnost u pogledu međunarodne situacije i izbora. Prema tome, treba očekivati da će se nastaviti poboljšanje na berzi koje je u julu bilo prestalo. Na poboljšanje konjunkture najviše uliču: državni investicioni krediti, slabo dejsivo sankcija na Englesku, berzanski razvoj u S.A.D. i pojačano naoružanie u celom svetu. Ako se isključi talijanski konflikt, »Ekonomist« očekuje sniženje i proširenje svetske ftgovine. Što se tiče Engleske, list smatra da postoje znaci da je došao drugi period pobolišanja konjunkture; to 5и:, obezbeđena proizvodnja та unutrašnjost zemlje, rentabilitet i kamatna stopa mali, ali stabilni. Dalji razvoj ovih pojava zavisiće uglavnom: od dejstva vladinih mera.

; — lndeks proizvodnje u S. A. D, bio je u oktobru 1935 god. 04 prema 88 u septembru i 74 u oktobru: 1934; t|. porastao ie prema prethodnoj godini za 27%. Е ;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 795

— Prema statistici engleskog ministarstva rada broj osiguranih radnika između 16 i 64 god. u Engleskoj povećao se od jula 1934 do jula 1935 za 98 hili. na 13,1 mil. Na industriju otpadaju 6 mil., na rudarstvo 1 mil., na građevinarstvo 1,3 mil., na saobraćaj 2,9 mil., trgovinu, banke itd. 0,3 mil. i na javnu službu 0,5 mil.

____Pretsednik Federalnog rezervnog fomda, Eikles, koji je dosada uvek zastupao mogućnost jakog povećanja kredita, tekao je u svome poslednjem govoru da jie još uvek niski nivo američkih cena posledica premalenog iskorišćavanja kredita. Porast efektnih kurseva jedva može ulicati na opšti nivo ктеdita; Federalne rezervne banke nemaju mogućnosti da ma čime зртесе Кироуапје hartija. — Posledica ovoga govora bio. je velik skok berzanskih kurseva.

| -— Američki ured za proučavanje privrede dao je sledeće podatke o nacionalnom dohotku S.A.D. za vreme krize. Razvoj ie bio sledeći: 1920: 81,0 milijarda dolara; 1930: 67,9; 1931: 53,6; 1932: 39,5; 1933: 41,9; 1934: 48,6. Ako se uzmu u obzir uštede kojih je 1929 još bilo, i gubici koji su sledećih godina, naročito 1932, pokriveni ranijim uštedama, izlazi da su S.A.D. za vreme krize izgubile 26,6 milijardi dolara.

— U Čehoslovačkoj .je indeks proizvodnje (1929—100) u septembru o. 9. porastao na 72,6 prema 68,1 u avgustu; to је najviši postotak za poslednje dve godine. U pojedinim granama industrije porast |e ovaj: potrošnja struje 107,7 (prema 101,0 u avgustu), mefaina industrija 62,6 (60,7), rudarska .73,i (50,8), stakla 55,6. (53,9), tekstilna 75,1 (69,3), konfekcija 83.0 (80,8), hemijska 91,2 (81,9).

_ Општи индекс продукције у С.А. Д. за месец новембар износио је 96 према 94 у месецу октобру и према 74 поена у новембру прошле године. ;

TyPH3AM

__ Švajcarska je odbila da i ove zime odredi stabilan kurs funte u korist engleskih hotelskih gostiju. Lane ie Švajcarska garantovala kurs koji je bio za nekih 50 santima iznad prosečnog berzanskog kursa; to je državu poslednje zimske sezone stalo 175 hilj. franaka. Uoštalom, Švajcarci se nadaju da će i bez ove povlastice Englezi zimus više dolaziti u Švajcarsku, jer neće ići u Italiju ni u Egipat.

_— Čehoslovačka liferovaće ltaliji uglja, a ova се plaćati putničkim bonovima. Obračunska blagajna u Pragu izdavaće bonove za talijanske hotele u vrednosti od 4000 ČIK. po osobi; svako lice sme osim toga izvesti u gotovom 1000 č. k. za svaki mesec. Novcem od prodaje bonova platiće зе 15рогиčeni ugalj. Kako bi se mesečno liferovalo oko 30 hilj. tona, to bi iznelo oko 4 mil. č. k. na mesec. Које će se količine isporučiti, zavisi od razvoja putničkop saobraćaja sa Italijom.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

10 децембар — Славонске подравске жељезнице /(. M, (ванредан). — Кортро подузеће Тростли д. д. Загреб (ре= дован).

14 децембар — Митровић и комп. a. JL (ванредан). — Творница дрвене робе и покућства д. д. у Белшићу (ре“ дован).

16 децембар — Савез новчаних и осигуравајућих завода Краљевине Југославије (редован).

18 децембар — Славонске творнице конопље и лана, д. д. у Осијеку (ванредан).

20. децембар — Зелинска дионичка штедиона у Св, Ивану Зелини (ванредан).