Narodno blagostanje

Страна 810. НАРОДНО — Овогодишња производња сувих шљива била је упола мања. од прошлогодишње, 1000 према 2000 вагона.

КЕ Египт. је ограничио производњу црног лука због све. већих тешкоћа извоза.

ИНДУСТРИЈА

ке Да би спречила даљу концентрацију индустрије око Лондона | енглеска влада |. да да низ Ола ШИЦа ва ничке незапослености, које ће повезати 1

ту Француској је у рудвику угља Бетин крај Лила освећена прва француска творница за преноводњу течнога горива из каменог угља.

— Албанија је 1934 добила са својих налазишта нафте у Деволи-Кукова преко 3000 тона нафте, према ·3000 тона у 1930 и 1009 тона у 1926. Нафту искоришћује талијанско предузеће. ЈАЂИП и цевима је спроводи у Драч.

— Ускоро ће отпочети радови на електрификацији Фоче, које ће изводити рударско предузеће Зтић, које испитује рудна подручја око Челебића. |

“ ___- Аустријска фабрика муниције у Хиртенбергу почела је да производи и авионе,

— Чехословачки картел цемента ступа на снагу о Новој години; уговор ће важити 10 година. Учлањено је 9 фабрика (место 5 колико их је било у досадашњем крњем картелу). Две фабрике које се још налазе ван картела, овај ће купити,

5 — U Franctiskoj je predložen zakon o obrazovanju prindudnih udruženja pamučnih predionica. Kartel bi imao da utvrdi stepen iskorišćenja proizvodnih sredstava i radno vreme radnika,

da odredi naročite potpore oipuštenim radnicima, i da stvori ·

fond za potpomaganje izvoza.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Русија је приступила међународном споразуму од 1931 о контроли производње и трговине опојним средствима, и другој међународној конвенцији о трговини опијумом од 1925 године.

— Италија је гарантовала Аустријанцима курс лире за шилинге. Увозницима из Аустрије исплаћиваће се најкасније после три месеца против-вредност у шилинзима, До сада се плаћало, према хитности, или унапред или месецима доцније, и то везаним лирама.

— Између Мађарско-талијанске банке и њеног матичног завода, Вапса Сотитепстаје Шабапа, воде се преговори о реализовању мађарских хартија од вредности које се налазе у талијанским рукама. Ради се о општинским обвезницама, заложницама и акцијама. Италија би овим папирима платила мађарску робу која се не може компензирати робом. ДИ.

== Русија је поручила велике количине машина у Чехословачкој, код гвожђара у Витковцима, Шкоде и Прве Брненске стројарне. Последња фирма добила је ових дана нову. руску поруџбину локомотива у вредности 10 мил, ч'кр. |L У вези са санкцијама према Италији опет је ушла у моду. преоријентација извоза. Има доста њих који у то верују. Међутим, дневна штампа бележи, да се стока, која се, допрема у Сплит за отпрему морем, нема где да смести и по (неколико дана остаје под ведрим небом, под кишом иу блату.

· — Министарство пољопривреде дало је пристанак за увоз из Грчке 300 вагона сувог грожђа под. условом да се денатурише и употреби искључиво за прављење обичног штирита.

|| — У периоду од ! августа 1934 до 31 јула о. г. светски извоз. најважнијих пољопривредних производа кретао се овако Ду. 1000 квинтала): пшенице 135.210, ражи 11.716, пшеничног брашна 25. 933, јечма 21.960, овса 10.414, кукуруза

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 51 18.088, пиринча 52.818, ланеног семена 16.730, бутера 595.4, сира 276.4, памука 25.146, каве 857.2, чаја. 201.1. o:

— Решено је да се отпочне a делимичном ликвидацијом потраживања наших извозника у Италији. Увозници. ће и даље своја робна дуговања плаћати на збирни рачун. код Народне банке по курсу 355.40 дин. за 100 лира. Прво се врши откуп потраживања до 100.000 лира уплаћених у. клиринг пре 18 новембра. За остала потраживања хокеце се накнадно одлука. -

— Румунија је изједначила прим за извознике на: 38%. Једини изузетак је учињен за извознике петролеја. који морају да плате извозну таксу од 12%, што значи да: за њих прим износи свега 26%. Досада је прим за извоз варирао од 10% до 40%. | _

_— Неизравнани активни салдо из нашега клиринга са Немачком износио је 5 децембра 400 мил. динара, из клиринга (са Италијом 184 мил. динара, са Бугарском 880 хиљ. динара, са Турском 830 хиљ. динара. Наш клиринг са Румунијом, који је стално био за нас активан, постао је пасиван за 7 мил. динара, што произлази из повећаног увоза минералних уља.

— Грчки министар финансија и народне привреде забранио. је извоз неких важнијих животних намирница. На интервенцију наше Трговачке коморе у Солуну дигнута је забрана на извоз маслина.

— Шведска купује румунски кукуруз плаћајући га замрзнутим потраживањима. Кукуруз је намењен препродаји на светском тржишту. _

— Амерички савет ва спољну трговину препоручио је извозницима да упросте и прошире начин продаје на кредит, пошто је европска конкуренција појачана. На место. кредитних писама треба увести јавни кредит, _изузев' за Шпанију, Италију, балканске земље и неке јужноамеричке државе. Кредите треба и америчким земљама давати, али само до 120 дана; ту се изузимају неке земље, међу њима Бразилија и Чиле. Даље се каже у извештају да су губици. на извозном кредиту постали мањи. Преузимање ризика за депресијацију валуте код замрзнутих извозних потраживања безусловно се одбија.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Приликом конгреса претставника југоисточних. европских држава, који се бавио питањем незапослености интелектуалаца, био је у Београду и г. Фернан Морет, под-. директор Међународног бироа рада у Женеви, одлични познавалац економских и социјалних прилика у целом свету. Г. Морет је био предмет пажње службених органа и раз-. них привредних и социјалних организација са којима је одржао неколико конференција.

— У месецу септембру 1935 г. било је осигурано У целој држави код месних органа Средишњег уреда за осигурање радника 594.340 радника и намештеника (од тога 435.780 мушкараца и 158.560 жена). Овај број показује пре-: ма броју чланова у прошлом месецу пораст и то за 7.652: члана и пораст за 32.138 или 5,72% према истом месецу 1934 године. Код приватно-друштвених (болесничких.бла-=: гајни показују. у истом временском размаку све три. болесничке благајне пораст у чланству. Број осигураних радника и намештеника са сталном дневном зарадом до 8 ди-. нара износио је у месецу септембру 78.133, са зарадом од: 8—24 дин. 280.440, са зарадом од 24—34 дин. 100.560, са: зарадом од 34—48 дин. 66.218, а са. зарадом од преко- 48: динара 68.889 чланова. Просечна обезбеђена зарада износила је 21,77 динара, те показује смањење према стању у: истом месецу 1934 године од 0.51 динара. Укупна. обезбе-. ђена зарада износила је 323,5 мил. према 313,1 мил. динара. у месецу септембру 1934 год, II III II а