Narodno blagostanje

14, децембар 1935.

17 Огтедт а _

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 803

Može li da se ukloni suprotnost izmedju rada i kapitala

MINIMALNOM NADNICOM

1 RAD I KAPITAL

Veliki deo mislilaca tvrdi da je marksizam izmislio

borbu između rada i kapitala, koja je centralna pojava.

u ekonomskoj istoriji industrijskih država poslednjih 80 godina. Sukob između rada i Kapitala mnogo je starijeg datuma. Za čartistički pokret u Engleskoj krajem 18 i početkom 19 veka pisao је Karlajl, da u Engleskoj žive dve nacije, koje se međusobno ne razumeju niti se trpe.

brojnih troškova proizvodnje, i on u težnji urođenoj sVakom živom biću, da sa što manje napora dobije što veći efekat, pada često u iskušenje da u radniku ne vidi ništa drugo do jedan produkcioni trošak, koji treba kupiti što jeftinije i iskoristiti što bolje. Nikakva religi-

ozna ni građanska moralisanja nisu bila u stanju da.

promene iu prirodu privređujućeg čoveka. Obrt је доЖао tek kad se sam radnik ispravio, kao što ćemo videti u daljem izlaganju. A za to je uslov bilo demokratsko uređenje države. I najnoviji primeri pokazuju da nedemokratska država ne dopušta borbu između rada i kapitala pa čak da često ne priznaje ni postojanje sukoba interesa između nosilaca oba faktora. 1 Istorija pokazuje takođe da država ima mogućnosti da tu borbu svede na naimanju meru i da znatno ublaži sretstva njezina. To se postiže zakonodavstvom o zaštiti radnika u najširem smislu te reči. Sukobi se sve više mirnim putem rešavaju, sretstva borbe se ublažavaju,

Sa gledišta proizvođača rad |e jedan od mnogo-

ali se suprotnost interesa ne može da ukloni. To je osnovna činjenica koia dominira dinamikom industrijske države i u svima oblastima socijalnog života.

Po sebi se razume da poslodavac može ogromno da

učini na ublaženju te suprotnosti. Ne stoprocentno, jer

se od njega traži katkad više no što on može da da; ali isto tako često poslodavac mnogo manje čini za socijalni mir no što bi to trebao i mogao da učini.

Tek je usled dugogodišnje borbe kod poslodavaca postepeno osvojilo saznanje, da se rad kao produkcioni element potpuno odvaja i potpuno razlikuje od ostalih, јег гад nije ništa drugo neo čovek. Neki su. poslodavci doprineli da se često kod radnika uopšte gubi svest o suprotnosti interesa između rada i kapitala.

Svi službeni podaci pokazuju da su nadnice kod nas niske iako ie u međuvremenu skočila realna nadnica. To su počeli da uviđaju i naši poslodavci. Prvo slovenački, koji odista plaćaju najveće nadnice, ali gde je efekat radnog sata najveći. Iz tog saznanja potekla je i sugestija sa njihove strane, da se kod nas ozakoni minimalna nadnica. Mi smo tu sugestiju primili sa krajnjim nepoverenjem. U tome nas nije mogla pokolebati ni činjenica, da su tome gledištu pristupile i radničke organizacije. Mi smo u nizu članaka izneli naše kritičke poglede na sugestiju slovenačkih industrijalaca. U međuvremenu se dogodilo nešto što nas primorava da se угаtimo na to pitanje.

Il JEDAN KONKRETAN PREDLOG ZAKONA O MINIMALN IM NADNICAMA

U prvom i drugom broju »Radničke zaštite« od ove godine objavio je g. Benko Grado, statističar zagrebačke Radničke komore, ekspoze o zakonskoj osnovi o minimalnim nadnicama i platama prikazujući ujedno i istorijski razvoj ovoga pitania počev od druge polovine

XIX veka pa do Musolinija i Ruzvelta. Prema ovome

prikazu pokret za minimalnu nadnicu javio se pri kraju prošloga veka u anglosaksonskim. zemljama — Australiji, Novom Zelandu, Engleskoj, a posle rata obuhvatio je mnoge druge zemlje, u prvom redu Sjedinjene Američke Države, Italiju, Nemačku itd. U ovim zemljama

»problem minimalnih nadnica rešavan je na najraznovrsnije načine... auforitativno 1o je pitanje rešavano |

samo u nekim državama i to u najnovije vreme«.” Na osnovu tih različitih tipova zakona o minimalnim hadnicama izrađen je projekat zakona, koji bi, po

g. Gradu, odgovarao našim prilikama. Osnovni principi.

predloženog zakona jesu: 1) Mifimalna nadnica se određuje prema realnoj na bazi 100 troškova života neoženjenog radnika; 2) Postoje tri kategorije minimalnih nadnica: a) za kvalifikovane radnike (određuje se prema troškovima života najnižeg socijalnoz standarda njihove kategorije) i nekvalifikovane (prema fizičkom minimumu za egzistenciju), b) za nedorasla lica do 19 god. starosti (ne sme biti ispod 50%. nagrade koju

u istoj struci primaju odrasli) i preko toga, c) minimalne nadnice žena ne smeju pasti ispod 80% od nagrada muškaraca. 3) Nadnice utvrđuju paritetne komisije, koje postoje u svakoj banovini, a nad” njima je Centralna paritetna komisija. Banovinske komisije sastoje se iz po jednog pretstavnika radnika i poslodavaca, a preisednik im je načelnik odeljenja za trgovinu, industriju i obrt dotične banske uprave. Centralnu komisiju čine sekretar Centralnog sekretarijata Radničkih komora i po jedan pretstavnik privrednih komora u Beogradu. Centralna komisija je savetodavno telo. 4) Paritetne komisije određuju nadnice na zahtev interescnata i spontano. Tako ustanovljene nadnice i plate mogu menjati samo Paritetne komisije ili vlastitom inicijativom ili na zahtev petorice poslodavaca odnosno tri desetorice radnika ili nameštenika dotične struke na teritoriji nadležne banovine. Na slučaj oprečnosti gledišta između poslodavaca i radnika pretsednik je ovlašćen da donese kompromisno rešenje, koje mora odobriti Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja. 5) Gde Paritetne komisije nađu za shodno, mogu propisati i maksimalno radno vreme, ali to nije obavezno da se ne bi dovodilo u pitanje sprovođenje u praksi minimalnih nadnica. 6) Minimalne nadnice, prema potrebi, ustanoviće se postepeno za sve privredne grane osim poljopri=