Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

PRAVNI PREGLED

6. 0 Milan Kostić, advokat iz Zemuna, podneo. je уеinteresantan referat o tome pitanju na VI godišnjoj skupštini Saveza: električnih poduzeća, u kome je rasmatrano gOornje pitanje: sa nekoliko tačaka. gledišta. Od njih je, po našem mišljenju, najvažniji kriterijum, koji se dobija iz upoređenja člana: 8 o suzbijanju skupoće sa S 23 Krivičnog zakona. Po. po= slednjem nema krivičnog dela, ako propisi javnog prava isključuju. protivpravnost delanja. Pošto prema današnjem faktičkom stanju, izvodi g. d-r Kostić, većina električnih centrala. bazira svoje: cene po koncesionim dugoročnim ugovorima, koji su sklopljeni sa pojedinim opštinama i koje su odobrile nadležne vlasti Sve do Ministarstva građevina, to cene električne ener'gHevukod: tih preduzeća imaju specijalan karakter. One nemaju nizju kome slučaju karakter cena u slobodnom prometu, več pretstavljaju stečena prava, koja se ne mogu oduzeti zakonem, a najmanje odlukom sudske vlasti. Sniženje tih cena može se :ostVariti samo na isti način, na koji su one postale. Ko čini: upotrebu od svog prava, nikome ne škodi. Ti se ugovori potvrđuju od strane nadležnih organa vlasti u vidu ddministFatiynog akta, dakle jednog javno-pravnog čina. Time cene ispunjavaju svojstvo javno-pravno, na koje cilja S 23 Krivičnog zakona. | „525 Po našem skromnom mišljenju, ova |e argumentacija O dovoljna za negativni odgovor na postavljeno pitanje. · Postoji još jedan argumenat, koji u literaturi nije poe verovatno zbog toga što Zakon o suzbijanju skupoće nije:nopšte bio predmet dalekosežnih studija od strane pravnih teožetičara. Mi smatramo da zakonodavac nije ni mislio da industriju obuhvati svojim čl. 8. Ta se naša teza nalazi potpuno potvrđena u samom čl. 8. koji glasi:

Za, sve vrste namirnica, pobrojanih u članu prvom, zaeno je prodavcima tražiti veću cenu nego što je ona, koja obezbeđuje običnu i dozvoljenu frgoyačku čistu dobit, kojia ni u „ Kojem. slučaju ne može biti veća od 25%. Isto je tako zabranjeno zanatlijama. da traže preteranu cent za usluge pri vršenju svog zanata. U ovome slučaju smatra se da je preterana cena ona, koja je veća od prisfojne 2arade dotičnog zanatlije s obzirom na skupoću u mestu u kome radi i na stvarne režijske troškove njegove radnje«.

| Zakonodavac je mislio samo na dva privredna reda: na trgovce u prvoj alineji i na zanaflije u drugoj. Limitativno je imenovao on privredne redove, čiji članovi mogu biti učinioci delikta iz čl. 8. U prvoj alineji se govori o frgoyačkoj dobiti, а' Код zanatlija o zaradi. Zakonodavac definiše delikt na negativan način, tj. precizujući granice dopuštene trgovačke obiti kod trgovca i pristojne zarade kod zanatlije. Trgovačka je dobit trgovca. Već kod zanatlije govori on o zaradi. Kod industrijskog poduzeća ne može biti govora hi O frgovačkoj dobiti ni o zaradi; kod njega naučna terminologija pojam, koji se ovde naziva trgovačkom dobiti i zanatlijskom zaradom naziva preduzimačkom dobili.

Dakle i po limitativnom sistemu člana 8, naime po taksativnom imenovanju obuhvaćenih privrednih redova, i po iciji cene, izlazi jasno, da industtriju zakonodavac nije obuhvatio.

“ Pitaće kogod, zašto je zakonodavac tako postupio, kad a da isto delo može da učini i industrijalac. Odgovor je

Može li se električna struja podvesti pod Zakon o suzbijanju skupoće?

vrlo prost: kad je аи ovaj zakon, kod nas nije _DOSiOjalo, gotovo ni jedno industrijsko preduzeće, koje je prodavalo robu neposredno potrošačima. A što je bitno kod čl. 8, to je. da radnja koja sačinjava krivično delo, treba da se sastoji-u. prodaji u defalju odnosno neposredno potrošaču. : _

Kad kažemo da 1921 god. nije postojala nijedna. indu=strija — bar ne u obimu da bi o tome frebao da vodi računa zakonodavac — koja bi prodavala potrošaču, onda zaboravljamo električnu industriju. Što se ona nije imala u vidu pri izradi. zakona samo je dokaz da je zakonodavac smatrao da električna energija ne može potpasti pod udar ovakvog zakona, pošto je cena električne energije u najvećem delu slučajeva јаупо-ргаупе рпгоде. |

· Član 5. pravilnika o izvršenju toga zakona propisuje da izvršilac krivičnog dela zelenaške cene može da bude prodavac ili proizvođač ili privatno lice.

Pre svega kakav smisao može da ima ovde izraz »priva= tno liceć«? Privatno lice znači lice koje nije službeno, iz čega pak izlazi logički da su prodavac i proizvođač službena lica. To je apsurd. U tekstu se ne kaže da mogu odgovarati prodavac + proizvođač i privalno lice, već se statuira alternativna ili supsidijaria odgovornost svakoga od ovih lica. Taj propis liči na propis kod građanske odgovornosti kod menice, gde poverilac ima pravo da traži naplatu od koga hoće od obaveznih lica. Ili na zakon o štampi po kome odgovara pisac, ili urednik ili štampar. Reč ili znači alternativu, supstituisanje, zamenjivanje jednog lica drugim. Međutim nikad ne može proizvođač ili privatno lice zameniti prodavca. ·

Uostalom, štia je to prodavac, šta proizvođač, a šta privatno lice? Koja su to svojstva i koje je lice koje ima ta svojstva? Svaki čovek zna da proizvođač može biti prodavac, a prodavac i proizvođač, a da privatno lice može biti i proizvođač i prodavac, ili da bude prodavac a da ne bude proizvođač. Prema tome koji su karakterni znaci za svako od ovih lica, Krivica iz člana & zakona može se učiniti samo akfom prodaje, odnosno kupoprodaje, dvostranim aktom, gde je na jednoj strani prodavac — učinilac dela. Prema tome, čemu je: reč »proizvođač«, čemu ona »privatno lice?« Ako |e izvršena prodaja po zelenaškoj ceni, onda je učinio. prodavac: krivično delo bez obzira na to da li je on proizvođač ili privatno: lice:

šta je trebalo autoru pravilnika da unosi pojmove, sa kojima zakon nema nikakve veze i koje je on sam đovoljn6 precizirao? Zakon je kazao jasno, da krivično delo može učiniti onaj koji radi za trgovačku dobit — a to je Trgovac; + onaj koji naplaćuje izvesnu cenu za svoju zanatlijsku uslugu — a TtOo je zanatlija. Kod tako jasnog preciziranja mogućnog subjekta krivičnog dela iz čl. 8 svaka druga interpretacija” Je protivzakonita. Pravilnik je sasvim proizvoljno menjao zakon; koji isključuje industriju iz svoga дотазаја. АП зуе 1 Кад ће bi pravilnik bio nejasan i protivan zakonu, ipak ni on ne dadič osnovu za uvlačenje industrije pod udar zakona. Jer proizvođač je i zanatlija, proizvođač u ekonomskom smislu može biti. i trgovac, jer trgovački zakon definiše trgovinu kao- kupovinu таф! ртергодаје sa zaradom ili bez nje. -

Proizvođač je i zanatlija, Кој! је закопот. izrično| обу-

МАН

ћуасеп. | i