Narodno blagostanje

-21. новембар 1935.

— Poslednji znatniji izvoz zlata iz Francuske zabeležen je u izveštaju francuske Narodne banke od 6. o. m. u iznosu od 295 mil. franaka. Time je zlatna podloga pala na 65,9 milijardi franaka, što pretstavlia smanjenje od 6,25 milijardi prema iznosu od 25 oktobra o. g.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Предлог буџета Слав. Брода за 1936/37 износи на

страни расхода 6.8, а прихода 54 мил. дин. Дефицит од 1.3 мил. дин. треба да буде покривен разрезом општинског U на државни непосредни порез са 100%. - ~ — O izdavanju pasoša m vezi sa plaćenom porezom Mim. finansi|a dalo je sledeće objašnjenje: lica, koja se iseljavaju moraju podneti uverenje o plaćeno] celokupnoj dužnoj porezi; ona, koja napuštaju zemlju za ograničeno vreme, podnose uverenje o plaćenoj tekućoj porezi.

— Doneta je Uredba o poreskim taksenim olakšicama za hotelsku industriju prema kojoj će ove povlastice uživati svi hoteli, koji se budu osnovali u roku od tri godine.

— Вишиазк! ministar finansija izjavio je, da dosadanji rezultati državnog budžeta omogućuju ne samo uravnofeženje nego i suticit od 215 mil. leja, zatim obezbeđenje izdataka od 1900 mil. leja za naoružanje i službu starih državnih dugova delom putem konsolidacije, a delom kompenzacije poreza. Izvršenje novog budžeta, međutim, biće skopčano sa smanjenjem prihoda i povećanjem rashoda.

— Vrhovni državni tužilac S. A. D. Cummings izjavio je, da je poreza na preradu agrarnih proizvoda, koja se naplaćuje u korist izvođenia programa A. A. A., potpuno u duhu ustava i da je mogla biti uvedena od strane kongresa, jer ovaj ima . pravo da donosi zaključke o porezima. Klauzula »opšte blagzostanje« obuhvata i ovaj porez, koji ima za cili poboljšanje stanja farmera.

__— Prema izveštaju Guaranty Trust Company u Njujor-

ku krajem 1934 javni dugovi u Engleskoj iznosili su 45 mili-

jardi dolara, od čega 6.5 otpada na dugove opština. Na glavu

· stanovnika otpadalo je 967 dol. U S. A. D. dugovi su iznosili

49 milijardi dol. od čega je na dugove opština otpadalo 20 mil. dol. Na glavu stanovnika otpadala su 382 dol.

— Uhkamaćenje čehoslovačkih unutrašnjih zajmova od i januara 1936 зтапјије зе ха 10%, a blagajničkih „zapisa ograničava na 4%.

— Hrajem novembra državni dug S. A. D. 29.64 milijardi dolara.

— Austrija izrađuje nove zlatnike od 25 i 100 šilinga.

— Бугарска влада је овлашћена да у ванредним и хитним случајевима код поруџбина за наоружање даје предујмове до 30% вредности робе.

— Пруска издаје 4:Ј,% облигације уз курс од 983] %, на 5 година; за њих могу се заменити и досадашње 6% облигације од 1933 и 1935. Пошто се ове враћају по 102% и са специјалним ажиом од :/,% исплатиће се код замене у готовом 38] %.

— Џиштазиј атауш див u Francuskoj iznosio je 31 augusta o. g. 320.833 mil. franaka prema 307.008 mil. krajem augusta 1934 godine. Spoljni dug bio je u isto vreme smanjen od 4.011 mil. na 2.786 mil. franaka. Ukupan državni dug porastao je dakle za godinu dana od 311.001 na 323.619 mil. franaka.

— Поводом 1% порезе на промет филијалних предубеоградска Индустријска комора тражиће од Мин.

iznosio je

aeha

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 827.

финансија тумачење у духу намере законодавца, да овом пореском облику подлежи промет обављен у филијалама, а не и онај непосредни преко матичног предузећа.

-— Осигуравајућа задруга „Кроација“ у Загребу дала је осијечкој општини зајам од 1.9 мил. дин, који ће бити употребљен за реконструкцију водовода. Рок зајма је 10 година.

— Političko uzbuđenije u Епоћезкој ртепејо 5е 1 па екоnomsko. Gubi se vera u stalnost jeftinog novca na engleskom tržištu. Zbog toga je pretrpeo fi{asko zajam Eseksa od 1 miliona funti raspisan po kursu od 101. Konzorcium je morao da preuzme 28%, a prvi kursevi su već bili */s8% niži. Isto je tako pretrpeo fijasko konverzioni zajam 3% Cejlona, raspisan po kursu od 100% od 4,5 miliona funti. Konzorcium je morao da preuzme 45%, a prvi kursevi su bili 1,25% niži.

— Ukupan dug nemačkog Raiha, zemalja i opština iznosio je, prema poslednjoj statistici, 30 {una o. g. 25,8 milijardi maraka prema 25 milijardi, koliki je bio 31 marta 1933. Povećanje bi bilo mnogo veće da u međuvremenu nije gotovo za polovinu pao spoljni dug.

САОБРАЋАЈ

— Prvog januara 1936 stupa na snagu nova železnička tarifa za prevoz robe između Čehoslovačke i naših pomorskih luka.

— Svetska trgovačka flota u pogledu pogona bila je 1914 god. 88.94% na uglju, a 3.1% na ulju, a u 1934 na uglju je bilo 51.0600% a na ulju 46.45%.

— Првог маја идуће године прорадиће аутоматска група телефонске централе за Блед и околину (Јесенице, Бохињска Бистрица, Лесце и Радовљица). Набавка централе закључена је за 578.000 дин. а трошкови са изградњом линија и подизањем зграде на Бледу изнеће 2.250.000 динара. Друга група аутоматске централе предвиђена је за западни

· део Дравске. бановине са Љубљаном.

— Министарство пошта и телеграфа прикупља податке за израду генералног плана за аутоматизацију телефонске међуградске мреже и аутоматизацију телефона.

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

— Китен je izjavio da će politika privredne obnove biftt nastavljena i posle 1 jula iduće godine, odnosno sve dofle dok postoji opasnost smrti od gladi makar i jednog američkog građanina. Isto tako neće biti prekinuti ni javni radovi.

— Bivši pretsednik Huver istupio je ponova protivu HNuzveltove planske privrede. On je naročito kritikovao depresijaciju dolara, politiku srebra i politiku pomaganja nezaposlenih radnika. Nasuprot tome on je postavio svoj program od 11 tačaka u kome je proklamovao, između ostaloga, povratak zlatnom važenju, uravnoteženje budžeta, obustavu svih nepotrebnih javnih radova, prenošenje pomaganja „nezaposlenih па opštine ı uklanjanje »političke birokratije«.

— Vehovni sud u S. A. D. jednoglasno je poništio zakon od 1933 kojim je vlada bila ovlašćena da pomogne finansiranje izgradnje kuća. Nakon toga dolazi pred Vrhovni sud poznata A.A.A. (Agricultural Adjustment Administration) u čiju ie obranu Ruzvelt održao veliki govor. Između ostaloga nafočito je naglasio da je kupovna moć farmera, koja je 1933 g. iznosila svega 50%. od njihove kupovne moći u normalno vreme, porasla na 90%. U slučaju da i A.A.A. bude poništena on će predložiti osnivanje nove slične organizacije.

АШоло- Чехословачка КЕ Пра кин ред ЛЕНА рака Филијала У БЕОГРАДУ — пошт. фах 17.

"Рачун Поштанске штедиовице, Београд 51005,

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати. Вршв све банкарске послове ју земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп,

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.