Narodno blagostanje

- 21: децембар 1935.

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 819

у. вајме |

МОМА ЏКЕРВА О КАКТЕ

Naša ekonomska politika i naša ekonomsko-politička javnost traže još uvek svoju orijentaciju. Za sada se oni kolebaju između liberalizma i državnog socijalizma. Dok na primer u Vojvodini podižemo predionicu svile, koja je vrlo skupa, u interesu izumiruće proizvodnje kokona u tim krajevima, dotle su proizvođači kokona u Đevđeliji, gde je to jedini izvor prihoda tamošnjeg stanovništva, upućeni na prodaju sirovih kokona inostranstvu. Istovremeno mi smo praktikovali na jednoj

strani žitni režim, koji je u stvari jedna vrsta državnog.

socijalizma, a na druzoj u odnosu na pitanje kartela krajnji liberalizam. I veliki deo naše javnosti, koja je većinom „naklonjena državnom socijalizmu, ustala је protiv žitnog režima, tražeći potpunu slobodu izvozne trgovine, dok je istovremeno i |oš energičnije ustala protiv, liberalizma, koji se praktikovao prema kartelima. Tražila se apsolutna zabrana kartela, a to je više nego državni socijalizam. I ekonomska politika je pošla tim putem, ona je ukinula žitni režim — da posle dve godine opet napusti liberalizam i žitnu trgovinu ponovo oglasi za državni monopol, koji se istovremeno. predaje Prizadu. 1934 godine, u želji da damo puno dejstvo slobodnoj konkurenciji, glavnoj poluzi liberalizma, zabranjujemo kartel, dok smo posle godinu i po dana pristupili plansko-privrednom regulisanju, tj. stavljanju kartela: pod državnu kontrolu.

__ Prva uredba od 3 avgusta 1934 godine nije imala hrabrosti da do kraja sprovede princip o zabrani kartela, svakako iz saznanja da je on ipak nešto u narodnoj privredi, već je samo u prvoj alineji proklamovala načelo zabrane, ali je zato regulisala čitavu proceduru, po kojoj se kartel mogao da legitimiše od strane državne vlasti. .

Ta je uredba ustanovila koncesioni sistem za kartele. Ali koncesioni sistem neprijateljski prema kartelu. Koncesioni sistem po moizućstvu bez koncesije:

nadzorna vlast je dobila mogućnost da odobri kartel i

ona bi to svakako učinila u izvesnim slučajevima, ali uvek s ustezanjem i strahom, jer bi joj u tome stajao na putu princip prve alineje, po kome |e kartel nepoželina stvar. Po toj uredbi se koncesija za kartel mogla dati samo kad za to postoje opravdani razlozi, privredni ili javni interesi.

Od ove uredbe su se uplašili i vlast i interesenti; Zbog toga je ona postala mrtvo slovo. Uprkos izričnoj zabrani kartela, ovi su živeli i dalje isto tako neometano i neograničeno kao do nje. Na raspitivanje inostranstva

o stanju kartelnog zakonodavstva kod nas i na proteste

zainteresovanih nije se mogao dobiti nikakav konkretan odgovor. Za izvršenje uredbe bili su potrebni pravilnici, a za izradu njihovu nije postojala ni najmanja volja.

Tome stanju učinile su kraj izmene i dopune uredbe od 25 novembra 1. g. Ovom je uredbom uspelo potpuno da se na postojeću uredbu, skroz neprijateljsku kartelu, s izvesnim relativno malim dopunama, nasadi sasvim nov sistem, koji formalno stoji na sasvim suprotnom gledištu, naime na gledištu potpune slobode Osnivanja kartela. Po ranijoi uredbi Ministar trgovine i industrije je imao da odobri ili ne odobri osnivanje karte-

la, dok se njegova funkcija po novoj uredbi pri osnivanju svodi isključivo na registrovanje. Registracija postaje bitan uslov za važnost kartela, kao što je ranije to bio slučaj s izričnim odobrenjem od strane Ministaistya.

Na mesto rečenice «kartel se zabranjuje« u početku uredbe stavljena je sad rečenica »kartel se stavlja pod državnu kontrolu«. To je sasvim u redu. Tako je trebalo da bude odavna. Nadzornu vlast ne može interesovati ceo ugovor o kartelu, već samo one njazove odredbe, koje imaju dodir sa slobodnom utakmicom. Zbog toga S 7 nove uredbe propisuje: ako ugovor O kartelu predviđa zajednički postupak u pogledu cena, prodajnih uslova, tarifa, isključenja kupca, potrošača, liferanta i mušterije i uopšte trećih lica, onda se to mora saopštiti Ministarstvu trgovine i industrije koje ispituje (S 8) njihovu opravdanost, i ako nađe da on sadrži i klauzule neopravdane s obzirom na troškove proizvodnje i uobičajenu građansku odnosno trgovačku dobit ili da su ove protivne interesima narodne privrede, narodnog blagostanja ili drugog javnog interesa, mogu se zab aniti. Naročito će se smatrati da karteli ugrožavaju interes narodne privrede, narodnog blagostanja ili |avne interese: ako se cene ili tarife određuju, održavaju ili povećavaju neumereno visoko, s obzirom na troškove proizvodnje ili nabavke, ili s obzirom na celokupan uspeh privredne delatnosti preduzeća, kao i sa obzirom na interese narodne privrede; ako se poslovnim uslovima neumereno povećavaju cene na veliko ili na malo; ako se isključenjem na neopravdan način onemogućavaju i ugrožavaju preduzeća protiv kojih je preduzeto isključenje. Mogućnost zabrane jednog kartela je dodirna tačka obeju uredbi, ali se one odmah posle toga opet jako razilaze. Dok je po prvoj uredbi odluka Ministarstva trgovine i industrije o zabrani izvršna, pravomoćna, dotle nova uredba stvara jednu novu instancu sa pravom da suvereno rešava u drugoj instanci o Ministrovoj odluci, a na tužbu zainteresovanih. To ie kartelni sud.

Mi smo svojedobno pisali da je diskrecionarno pravo Ministrovo u pitanju kartela i izvršnost odluke u prvoj instanci najveći nedostatak te uredbe, da |e neophodno stvoriti jedan forum koji će ispitivati odluke Ministrove. Nova uredba je potpuno udovoljila tome zahtevu.

Kartelski sud se sastoji iz pet sudija, od kojih su pretsednik — odnosno potpretsednik i dvojica sudija državni savetnici (pravnici), a ostala dvojica privredni stručnjaci koje u svakom novom slučaju bira pretsedn:k iz 20 takvih stručnjaka postavljenih ukazom zajedno sa sudijama državnim savetnicima.

Uredba |e smatrala za potrebno da u kartelnom sudu rezerviše većinu za državne činovnike. Pored toga pretsednik ima pravo da iz 20 najmljenih stručnjaka nečinovnika bira dvojicu. Znači da je cela stvar u rukama državnih činovnika. To ne bi morala da bude nepovoljna pojava. Savetnici deluju ovde kao sudije i to potpuno samostalno. Celo је pitanje koliko će oni moći da imaju razumevanja za faktična pitanja na osnovu kojih ima da' rešava sud. Materija je i suviše stručna. Sud će imati da