Narodno blagostanje

Страна 820 ceni, da li odluka kartelska pretstavlja neumerenu dobit ili je na koji drugi način protivna javnim interesima. Formula je isuviše razvučena, ostavlja se isuviše široko polje za subjektivnu ocenu. Uostalom, u najvećem broju slučajeva neće se raditi o kakvom posrednom i udaljenom odnosu između narodnog blagostanja i jedne odluke kartela, već manje više o jednom nizu konkretnih činjenica. U najvećem broju slučajeva radiće se o uporeЧепји troškova proizvodnje sa cenom. Tu ni stručne sudije ne mogu iz glave i napamet da dadu odgovor. Kod kartelnog suda će glavnu ulogu igrati vešfaci, jer Dpitanje čiste dobiti pretpostavlja proučavanje konkretnili činjenica koje može da traje i nekoliko meseca. Svakako da će zainteresovani u svom sopstvenom interesu уес и prvoj instanci olakšati taj posao pružanjem potrebnih podataka. Uostalom, pored faktičkih troškova proizvodnje postoje još i tipični, reprezentativni, koji se često mogu uzeti za bazu. A posle izvesnog vremena praks?

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

kartelnog suda biće i u njegovoj arhivi materijala, koji će omogućiti ubrzavanje sudskog rada. Ali ni materijal nije glavno.

Sudbina kartela zavisi uglavnom od socijalnoekonomskog vetra, koji bude duvao nad Beogradom. Od niega će zavisiti gledište na pitanje, šta je uobičaјепа građanska odn. tigovačka dobit. Ти leži težište svakog konkretnog slučaja.

Mi bismo imali da primetimo, da je stilizacija uredbe rastegnuta, nedovoljno precizna i koncizna, da „su upotrebljeni izrazi čija definicija ne postoji ni u pravu ni u drugim naukama, koji daju maha subjektivnim tumačenjima i koji otežavaju juridikciju. Po našem mišlienju uredbu bi trebalo prestilizovati.

Nova uredba će omogućiti da u kratkom vremenu saznamo, koliko i kakvih kartela ima u zemlji, a to ic

vrlo dragocen podatak za poznavanje strukture naše narodne privrede.

«за

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

При крају друге половине ХЕХ

Шта да се ради са века граничарски пукови у кмовним општинама 2

Хрватској и Славонији, као награду за одбрану границе, добили су велике комплексе шума из којих су створили имовне општине. Ове су биле аутономне, из којих су чланови подмиривали своје потребе у грађевном и огревном дрвету, а један део је продаван. Из прихода је покривана режија, а вишак прихода служио је за подмирење заједничких потреба чланова имовних општина. Право уживања припадало је само потомцима праничара. · Од 1.352,141 ха целокупног шумског подручја у Савској бановини имовне општине имају у своме власништву 396.048 ха или 29.2% укупне површине. У овој колективној организацији шумског поседа заинтересовано је 130.000 породица.

За време повољне коњунктуре индустрије дрвета имовним општинама ишло је врло добро; оне су не само покривале расходе, него имале и приличан вишак прихода, који им је омогућио да прошире своје подручје куповином нових комплекса. Али, када су се промениле прилике у дрвној индустрији, и имовним општинама почело је да иде све горе. Данас је њихово финансијско стање готово очајно. Оне су дужне око GO мил. дин. од чега отпада на државау порезу 15.0, општинске намете 12.2, плате и пензије особља 14.4, бановинску порезу 3.0 мил. дин. итд. Годишњи расходи свих имовних општина износе 96.7, а приходи 68.7 мил. дин. те се сваке године јавља дефицит од 28 мил. дин. Од 1930 дефицит је стална појава у пословању имовних отштина. Стога последњих година захтеви за њихово санирање постају све чешћи.

Ових дана у Загребу одржана је анкета посвећена пи-

тању финансијског санирања имовних општина. Том прили-

ком расправљало се и о узроцима, који су довели до оваквог стања. Као главни разлози наведени су: порези и разне дажбине, подржављење управе, пад цена шумских производа, куповина нових нерентабилних шумских поседа итд. Када се добро загледа у све наведене разлоге, види се да се они могу поделити у две групе: у прву долазе они опште природе, изазвани погоршањем привредних прилика, а у другу групу разлози, који проистичу из начина пословања имоввих општина. Ови други су, по нашем мишљењу, претежпији. Један од главних разлога данашњем тешком стању имовних општина лежи у куповини нових шумских подру-

чја што је морало имати за последицу и повећање расхода за 50—80% у периоду 1926—934 год. Купујући шуму имовне стштине су изгубиле из вида да бе се једнога дана променити коњунктура за дрво.

На анкети је пало неколико предлога за финансијско санирање имовних општина. Већина ових своди се на то, да лржава поднесе главни терет санације. Тражено: це н. пр. да држава преузме имовне општине са свим инвентаром и чиновништвом. Најзад, пошто су и сами претставници имовних општина увидели немогућност свога захтева, они су се сложили у томе, да треба смањити државне и самоуправне намете. И ово би значило донекле пребацивање штете на државу. Али је сигурно да смањење намета неће ни у ком случају радикалније помоћи имовним општинама. Ми смо у броју од 10 фебруара 1934 г. поводом кризе имовних општина рекли да је најбоље тај анахронизам препустити својој судбини. То би, по нашем мишљењу, било једино правилно решење.

Iz podataka državnih prihoda Državne finansije u oktobru i rashoda, objavljenih za okto-

i za prvih 7 meseci bar mesec, vidi se da su u ovome mesecu po budžetu opšte državne administracije izvršeni elektivni rashodi za 588.5 mil. din. što sa neisplaćenim obavezama u iznosu 269 iznosi ukupno 615.5 mil. din. ili 4.6% preko budžetom predviđene sume. Od efektivno isplaćene sume izdato je na lične rashode 322.3 mil. din. ili 54.7%.

Prihodi od neposrednih i posrednih poreza i Yiškova državne privrede izneli su G619.0 mil. din. ili 7.44% više od sume budžetom predviđene (576.1). Neposredni porezi dali su 198.6 mil. din. prema 190.0 budžetom predviđenih. Posredni porezi (trošarina, taksa, carina) takođe pokazuju veći prihod od predviđenog: 226.4 prema 212.9 mil. din. Preko predviđen: sume najviše je dao prihod od monopola: 150.3 prema 129.1 mil. din. ili nepunih 40% više. Višak prihoda državne privrede knjižen je sa 34.0 prema 32.1 mil. din. koliko je bilo predviđeno. Budžet državnih privrednih preduzeća i ustanova za Ooktobar mesec pokazuje ovakav rezultat: rashoda je izvršeno 301.7 mil. din. ili 11.97% više nego što je budžetom bilo predviđeno (2609.4), a prihod je bio 331.2 mil. din. ili 9.11% preko predviđenog.