Narodno blagostanje

Страна 836

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 53

В. Бајкић

СОЦИЈАЛНЕ ГРАНИЦЕ ЕГОИЗМА"

У натуралној привреди не постоји зарада. Човек живи од природе и свог рада. Зарада се рађа тек из економских односа са трећим лицима; она претставља вишак вредности реализован у разним економским односима са трећим липима (купопродаји, најму, услугама, кредиту, уговору о раду и тд.) Према томе свака је зарада социјална.

Социјалност значи дужност према заједници. Не сме се према ближњему поступати као према мртвој природи. Етика и право прописују низ правила којих се човек треба да држи при зарађивању. Извесни облици зграде и извесне методе зарађивања су забрањене. Али је човек најненослушније створење. | Човек предлаже, а Бог располаже. Он се труди и жели, али резултат не зависи само од њега. У натуралној привреди природне силе, а у социјалној још и многи други фактори и односи утичу на исход његове привредне делатности. Првобитна је размена била заснована на еквивалентности вредности добара, која се трампе. Доцније

је размена добила за основицу тежњу да се више добије, а мање да. Али се често догађа, да се више да. а мање добије. .

Прожет тежњом да са што мање напора постигне што већи ефекат, човек је склон да добит задржи за себе, а штету превали на другога тј. да је социјализује. У томе је сектору најнесоцијалнији човек за „социјално“. Та се слабост нарочито појачава у доба привредне депресије, а најчешће жртве њезине су поверилац и осигурач. Лажно банкротство и намерна паљевина одавна су угрожени тешким казнама. Али се човек довија и налази увек нове начине да избегне казне. Отуда стално незадовољство код поверилаца и осигурача и вечити труд законодавца да сузбије тај нови облик злоупотребе.

Услед интензивности међународних економских односа појавила се одавна потреба за једнообразним регулисањем материје лажног банкротства. При томе је за сада много учињено. Остало

"је још мало. То је предмет нашег данашњег рада.

ввив

Из уредништва

ПРЕДЛОГ ЗАКОЕ

А

О ПРИВРЕДНИМ ЗАДРУГАМА

1 ЗАДРУГА И ПРИВРЕДНИ СИСТЕМ

Од једне организације на релативно уском сектору привредног живота малог човека, у доба пустог економског либерализма, чија се бит обележава кратко и адекватно изразом „самопомоћ“, створио је професор Жид нов привредви систем „кооперативизам“, који треба да замени капитализам, да приведе народе ближе благостању.

Ништа природније од злоупотребе ове доктрине од стране апостола и функционера задруге. То је обична појава ресоризма, једностраности, чији извор лежи у људској природи. Али ниједна доктрина није имала тако мало успеха као ова. Можда још није дошло њезино време. Па како је ово доба експериментисања, ко зна да се неће једног дана правити и с њом покушај. И ми смо били на путу ту скоро нешто слично да доживимо. Влада г. Јевтића ишла је на изборе са паролом кооперативизма. Њезин изборни шеф г. д-р Д. Јанковић је објавио у засебној брошури свој програмски говор под насловом „Ново привредно и друштвено доба“. То значи ништа мање но револуцију привредног система и социјалног уређења. То се имало постићи путем задруга. Задругарство, символ економске и социјалне еманципације села, постало је неминовно и неодбрањиво и символ сељачког јединства.

»У сударима који таласају данашњи поредак социјални и економски у целом свету, кооперативни систем по-

1) Говор којим је писац отворио у својству претседника рад секције за лажно банкротство летошњег конгреса Међународне Трговачке коморе у Паризу.

казује све добре особине своје и сву вредност своје мирољубиве доктрине. Између капитализма и комунизма задругарство у свим сударима и искушењима, које савремено европско друштво данас преживљује, показало је пуну своју вредност. Мирољубиво, солидаристичко и хуманитарно, задругарство претставља читав хришћански идеал у решењу основних друштвених проблема. Мирећи унутра и кроз себе прве и најоштрије сукобе у економском саобраћају, претварајући произвођача у потрошача, дужника у повериоца, кирајџију у сопственика и обрнуто, оно у опште друштвеном односу претставља пуну антитезу револуцији и диктатури једне класе. Оно мири све сукобе, оно равна све интересе, оно задовољава све жеље. Једном речју, оно је најмирољубивији и најчовечнији израз и решење привредних и друштвених сукоба у свету.

„Кроз то задругарство ми мислимо прво ујединити сељаштво да би могли задругарство дефинитивно пружити и занатима и радништву и чиновништву, јер сви ти сталежи моту наћи своје идеале остварене кроз задругарство.

„Дубоко прожети задружном идејом, ми верујемо да ће и наше сељаштво бити и најбрже и најкорисније кроз задругарство уједињено. „Ми на том путу чинимо највеће напоре и спремамо и један задружни закон за целу земљу, кров који мислимо ујединити целокупно сељачко задругарство Југославије. Једном речју, ми хоћемо уједињено југословенско сељаштво, кроз уједињено сељачко задругарство.

„Ако је политичка (демократија (банкротирала, економска демократија је на пуном видику“.