Narodno blagostanje

28, децембар 1935. ___ |

Иако ми нисмо демократска држава, којој се обично приписује као специјалитет несталност влада, ипак смо доживели да г. д-р Јанковић у одбрану својих погледа на задругарство преживљује све оно што ми остали смртни преживљујемо веп седам година.

Ми не верујемо да би закон о задругарству који је имала донети влада г. јевтића, био у сагласности са горњом доктрином; напротив, држимо да би он био много више terre a terre.

Уосталом, код нас је много већа опасност злоупотребе задруге но у другим земљама из простог разлога што смо ми њој дали једно име из наше националне привредне прошлости, име једне установе, која са задругом нема везе. Словенска задруга, која није словенски специјалитет, али која се одржала код Словена најдуже, сасвим је друго нешто од задруге Рајфајзен и Шулце-Делич. Али

како се у данашњој пометњи духова један део обрнуо на-_

траг — а социјални реакционари су увек били у моди то је сасвим појамно, што су неки од њих покушали да вежу садашњу модерну задругу с оном из прошлости и да тиме направе мост за бољу економску будућност. .

Модерна задруга је удружење потпуно. слободних људи, инокосних сопственика газдинстава и радњи, ради сарађивања у уском сектору у циљу постигнућа шло већег ефекта за сваког од њих. Задруга је добровољно удружење међусобно равних који постављају управу, смењују и разилазе се, кад им то више не конвенира. Словенска задруга је укинуће сваке индивидуалне својине. Пре свега, а то је доста.

Ако (се сматра за битну одлику задруге удружење са привредним циљем, ако питање дооровољности и приватне својине оставимо на страну, онда се задруга може

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 837

да прилагоди сваком привредном систему. — Сасвим противно тврђењу г. д-ра Јанковића, по коме је задруга далско од капитализма и комунизма.

Кад је капитал почео да игра све већу улогу у гривреди, кад је почела да се руши аутаркија сељачког газдинства и кад је велики капитал почео да смањује трошкове производње, онда је мали човек, сиромашан кзапиталом, дошао у неповољан положај, јер није могао доћи до капитала, нарочито јевтиног. Тога ради постала је задруга. У даљем свом развићу задруга се проширила на све области гдегод је мали човек био беспомоћан, а где је преко ње то било изводљиво.

Задругу сматра наше позитивно законодавство као један облик удруживања с економским циљем. На томе гледишту стоји и поднесени пројекат закона. Задруга је удружење неодређеног броја лица са циљем да побољшају свој привредни положај, повећањем прихода и смањењем расхода. Ова се задруга наслања потпуно на постојећи привредни поредак, дајући могупност сваком грађанину да, се придружи постојећој или да у друштву других оснује нову да би рационализирао онај део своје привредне делатности, у којој је у назатку. Задруга дакле није ништа друго до једна скупина приватних лица као што су то остали раз-= новрсни облици, почев од певачког и спортског друштва па до мамупског акционарског друштва. то је социјална квалификација задруге, а њена садржина је увек чисто економска. Она не може да има неекономске циљеве. Недопуштена је задруга која би имала например за задатак пропаганду јевтине каматне стопе, ма колико да би сна била од користи задругарима, јер циљ задруге условљава привредну делатност задругара, а пропаганда није привредна делатност.

п САПИРАЊЕ ЗАДРУГА КАО ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ

Од постанка наше државе актуелао је код нас питање привредних задруга. Педостатак једног јединственог закона много се осепао и може се слободно репи да је то један од узрока кризе у коју је запало наше задругарство. исто је тако сигурно да ће нови закон бити један од предуслова за његов повољан развој.

Колико год нас радује чињеница да ћемо коначно добити такав закон, присиљени смо да поставимо једно претходно питање. је ли, наиме, моменат погодан за његово доношење» Није ли требало пре тога, или бар истовремено, решити, наравно уколико је то могуће, и тешку криву у којој се налази задругарствог Пама се овако чини да кројимо одело за оолесника коме не можемо да узмемо меру.

из тога вам је разлога и врло тешко репи, који пе бити пракљични резултати овога закона. ми о њему можемо да говоримо само на основу теоријске концепције која је, нажалост, под утицајем привредне кризе потпуно

деформисана. Морамо одмах нагласити да то деформисање није свуда негативно; има и обратних случајева, иако у маого мањој мери. Привредна депресија потпуно је упропастила кредитно задругарство и велики савез, али има, нарочито у Србији, мањих набављачких задруга које су у полету. Не соме се, међутим, заборавити да су оне до тога просперитета дошле на потпуно незадружан начин, без икаквих својих сретстава, креко кредита које сада, заштићене мораторијем, не морају да враћају.

Дакле, било да стоје добро, било рђаво, наше су задруге највећим делом у болесном стању. ју би требало што радикалније лечити: санирати оно што је за живот спосооно, а ликвидирати ово ш:о је пропало, јер од таквих задруга народна привреда неће и не може имати никакве користи. јек тада би закон могао потпуно ефикасно деловати и постићи свој циљ.

Ш АБВТИТЕЗА ТРГОВИНА — ЗАДРУГАРСТВО

још пре него што смо познавали законски предлог, имали смо прилике да читамо приговоре које су ставиле трговинско-индустријске коморе. Ми ћемо још говорити O тим приговорима; али већ сад желимо да кажемо неколико општих речи о односу задругарства према трговини.

Главни циљ задруге је искључење посредника, да би на тај начин задржала за себе, односно своје задругаре зараду коју ови добивају од тзв. „продукције у простору“. газумљиво је зато да сама појава и свако јачање задругарства изазива протесте од стране трговаца, Готово увек они наглашују како је то њихова пропаст, — да би и по-

сле тога остали живи и здрави, Као да заборављају да У Швајцарској и Данској где је задругарство најразвијеније и где долази једна задруга на око 000 становника, још увек постоје мали трговци, који су се досада већ сигурно неколико пута оглашавали за мртве.

Дакле, пре свега сматрамо да су трговци превелике песимисте; али када би све то и било тако трагично како они кажу, ми бисмо се ипак, без икаквог премишљања, ставили на страну задругарства, јер сматрамо да 'интерес це= лине мора бити пречи од интереса једне привредне гране. Задругарство је привредни облик који се по нашем мишље-