Narodno blagostanje
Страна 14 _
Врло инструктивно је упоређење обрта у децембру «а ефектној берзи са онима у претходним двема годинама. Обрт у хартијама од вредности у првој извештајној недељи децембра 1935 г. био је 5 мил. 291 хиљ. дин. У другој 3 мил. 926 хиљ. у трећој 6,1 мил. укупно 15 мил. 317 хиљ. према 3 мил, 43 мил, 2,8 Ел 6,5 мил. и 16,8 мил. у прошлој и 7 мил. 11,4 мил., 26,2 мил., 58 мил. и 104 мил. у претпрошлој Один Из та бројева | се најјасније види, да годишњи ултимо (све више губи свој значај на ефектном тржишту, што је проузроковано отсуством јавних куповина.
У појединим папирима имали смо следећи обрт: 7% Инвестициони 363 хиљ. 6%, Беглуци 139 хиљада, термин 320 хиљ. 4% Аграрци 33 хиљ. 7% Блер 31 хиљ., Селигман 1415 ил Ратна штета 2,90 ил термин 1,21 мил. Народна банка 453 хиљ., 7% и ВИ 238 хиљ. и 6% Далматинци 31 хиљ.
Обрачунски. курс наших доларских папира био је: 21-ХИ: 43.6903, 30-ХП: 43.6922, 31-ХП: 43.5673, 2-1: 43.5859.
Наши папири на страним берзама
Курсеви наших папира на париској берзи показују и надаље лабаву тенденцију. Неки су и даље наставили пад започет око средине прошлога месеца, док су се неки незнатно поправили, али ни један није достигао курс. од 16 децембра. Највећи пад према томе дану показује 4% зајам из 1895 год. за 11 поена, 4://% из 1906 за 8 поена и т. д. Према крају последње недеље у паду су још 4% из 1895 за ! поен на 122, 4:1,% из 1909 за 1 поен на 108, 5% из 1913 за 5 поена на 115 и 7% из 1931 sa 11/, поена на 185, непромењено 107 нотира 4:/,% зајам из 1906 год. Поправили су се напротив према 24 децембру 5% зајам из 1902 год, за 3 поена на 121, 41/, Јф из 1910. за 192 на 106", 4/К% из 1911 за 15, на 1061/, и фундинг облигације за гр поена на 89:/,.
28-XII
26–XII 27-%II 4% 1895 год. 123.— _______ [22 5% 1902 год. 118.25 120 121. 41J-% 1906. год. 107.— 107. — 107. 4100 1909 год. 109.— 107.50 · 108.411% 1910 год, 106.50 105.— 106.50 41} % 1911 год. ПН 106.— 1065% 1913 год. 120. (10 115 7% 1931 год, 186.— 185: — 185 3% 1933 год. Фундинг 89.— 89.50 89.50
Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су: 172 Блер 8% Блер 7% Селигман 235 241 | 24: —25.— ZENI 2755
ДЕВИЗНА БЕРЗА
На београдској девизној берзи није било неких већих промена. Тенденција је углавном остала иста као и прошле недеље, једино је Лондон опет мало попустио на 241,85. Берлинске упутнице нотирају непромењено око 1400. Беч се је поправио од 26 децембра за преко 7 поена на 910. Мадрид, након што је 31 децембра котирао 677,50 вратио се је на курс од 675.
31 дец. 1935
Грчки ; Лондон Берлин — Беч Пешта Мадрид бонови 27-ХП · 248.50 1401.72 ·. 907 — = 675— 28.25 30-ХП 249.50 1400— 908.36 == 675 2950 31-XII 248.25 1400— 907.59 — 67750. 29.95 2-1 247.85, 1400— 910— —— 675—– 29.50
Обрт на девизној берзи износио је у извештајној недељи 18,2 мил. динара према 15 мил. у недељи пре тога. Највећи је обрт био у берлинским упутницама 5,57 мил. дивара (према 3,3). Затим у девизи Лондон 4,2 мил. (према
· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 4
5,7 мил), у девизи Беч 3,4 мил. (према 3,5). Највећи је по-
раст обрта у девизи Праг који је износио у извештајној не-
дељи 3 мил. динара. Курсеви на циришкој
углавном непромењени:
девизној берзи и надаље су
3141 30-V 28-XI 18-XIL 24 ХН 2-1 Амстердам 209.10 200.30 209.50: 208.70 208.90 208.05 Лондон 15:10 1520 15:28 | 15:21 15:187/. | 15:15 Њујорк 311.3/, 306.625 309.5/, 3084), 308.14 3073], Берлин 124.50 12460 13450 123.80 123.80 123.70 Париз 20.38 20.374. 20:38 2037 20.314 20:35 Праг 1297. 12970. 1280. [277 1277 [2749 Београд 12 7.02 7.02 7.02 7.01 7.—
Једино би се могао забележити мали пад девизе Лондон од 15,18), на 15,15, девизе Њујорк од 308"ј4 на 3078), док је напротив девиза Париз мало порасла од 20,31: |, на 20,35. Динар је незнатно попустио од 7.02 на 7.
На слободној девизној берзи долар се поправио према прошлој недељи и нотира 50,15—50,50 према 50—50,40,
фунта је напротив попустила од 248: | — 249: |. на 248—249,
швајцарски франак остао је непромењен на 16,35—16,45, исто тако и француски франак на 331—333. Злато се у вароши плаћа по 330.
ROBNO TRŽIŠTE
Sirovine. — U toku ove nedelje na svetskom tržištu sirovina vladala je labavija tendencija i cene su većine proizvoda malo popustile. Pored metala ovoga puta popustile su i tekstilije. Kao razlog ovome popuštanju, uprkos tome što su zalihe pojedinih" sirovma- znatno smanjene, navodi se pojačana proizvodnja, dok je tražnja poslednjih nedelja ostala nepromenjena. S druge strane finansijsko stanje mnogih država takvo je da neće dozvoliti sprovođenje javnih radova radi stvaranja posla u dosadanjem obimu. Smatra se da će to fakođe uticati na smanjenje tražnje.
Stanje zaliha najvažnijih sirovina u svetu krajem 1935, u poređenju sa 1934, izgledalo je ovako:
1934 1935 + ili —-% Pšenica mil. buš. 460 345 = 25 Pamuk 1000 bala 7.300 5.200 — 28 Šećer 1000 tona 6.900 5.100 — 32 Čaj mil. ин 260 240 — 8 Kava mil. džakova 22 19 = 14 Kaučuk 1000 tona 649 630 = 3 Nafta mil. berela 485 445 — 19 Sirova svila 1000 pikula 257 200 = 28 Bakar 1000 tona, 510 450 — 12 Kalaj 1000 tona | 17 9 — 47 Olovo 1000 tona 220 200 — 9 Cink 1000 tona 110 105 — 5 Kam. ugalj mil. tona 20 18 — 10 Srebro mil. finih uncija 700 650 = 7
Pšenica. — 1 ove nedelje bilo je svetsko tržište u znaku
čvrste tendencije, naročito na evropskim berzama. Hosa koja traje već nekoliko nedelja dobila je ove nedelje novu podršku u argentinskom zvaničnom izveštaju o podbacivanj|u оуосоdišnje žetve za 40%. Usled toga Argentina.je svoju ponudu na svetskom tržištu smanjila na najmanju meru. To je uticalo vrlo povolino na dalje smanjenje kanadskih zaliha što pretstavlja glavni uslov za dalje povećanje cena i za trajnije po-
· boljšanje situacije na svetskom tržištu. Na tržištu u Којег-
damu cena se povećala sa 4.721/» hol. for. u prošloj nedelji na 5.021/-. Čikago је koncem nedelje nešto popustio i nofirao je 1011/» centi za bušel prema 1045/s u prošloj nedelji,