Narodno blagostanje

Drivredne konjuniture oslobodio kHkapitalište . pristalice | capitalisiickoga privrednog sistema Od

Đrige za Wisd0y Daducno 0 2 DO što je t0 U -

ostalom bio i ranije pri obrtu konjunkture

па više: Tom smo prilikom izneli nekoliko po-

dataka o Sstanju privrede u svetu.i kod nas sa спот motfivacilom da se Rod nas mogu često da čitaju u novinama mišljenja o konjunktpri koja se odnose samo na vreme koje je već davno prošlo. Od kako se pojavila međ ljudima razlika и“ blagostanju, pojavio se i farisejac: čovek, Koji svoje. stanje pretstavlja što je moguće nepovoljnije Bojeći se uroka, strahujući od zavisfi bližnjesa i Želeći da svoje moralne i svede па šio: manju meru.

"Čitaoci še sećaju: naše ovogodišnje. borbe

· protiv Tvtdenja inferesenata i njihovih organi zacija, da ova· godina kod nas nije ništa Bolja no ranije i čak da je kriza dostigla svoj vrhunac.

Trebalo je nekoliko meseci inšistiranja, pa da ih

naateramo. na priznanje — ma i kroz zube i ba-

cajući u vodi 50 do 80% DriVLednoS poboli- ~

šanja.

Druga grupa voljnih pesimista nalazi se međ

političarima. Od kako se mandat narodnog pret stavnika shvafa kao nalog za zastupanje interesa biračkog... okruza, _ опетогисепо je narodnom

0 O II SVETSKA

indeks ·svetske. proizvodnje leži .danas jasno nad Oni: iZ- najbo lje, 1928. godine. Na čelu se: nalazi -Rusija koja-joeš: пуеје naglo. 'Tazvija svoju industrijalizaси, та ха пјот. Japan koji je upravo u krizi počeo da razvija jače svoju. 'industriju. 1 Stare. industrijske Zeli kao Što sq, Engleska i Nemačka, već.stu за' zaposlenošću premašile stanje od pre krize. Тај је

indeks iznosio (baza 1990 godina) u Nemačkoj 1992.

godine samo 53, au Engleskoj (iste godine). 33; Ба dufim: ža: 10 meseci O. PC, лозу оп ха рлуп 104. | za Ehgles - Fi državama, | 108 neman Ре савана AL | nainiža i najviša > декза ха 15 ui

у astrijsl e delatr ан ти. је рода! пе. ауод то, | је aku industrijsku pro

Odmah posle j dobra za potroš Бан. Мезгагије.

bila u Ameri

Џ prožiom. broju au članu »Šta bi sa. E _ | лог Корда“ pokazali smo Како је. a |

pravne Орана.

| код. Је 5 (1986: г04). Рок је skok proizvodnje ostalih po„trošnih. dobara slabiji, dotle se u poljoprivredi opaža

. ЕРО Lje GU осо оа 25 (1982 | па i (1986

(J SE Koji ni iZ i || DINO Had G 1 "Р · вјиХе 5е зато krilaticani А Ro је. od počet"Ка SDB rata najveća parola. »Eriza«, to je sa'svim prirodno da oni krizu vezuju za privredu. | То je sve što oni znaiu o privredi. Pre neki dan -_ ___e jedan političar, koji je dugo vremena studirao | prilike u Zapadnoj: Evropi na lie: mesta, ovako | opisivao svoj nalaz: »Situacija iu Evropi utoliko je ozbilinija i tragičnija što se ova ratna psiho·za, ova politička kriza nadovezala na već postojeća privrednu i ekonomsku Елп (даботе da političar ne zna da je privredno i ekonomsko _ jedno isto). Teško je dokazati da je politička kriza proizišla iz ekonomske krize, ma da vrlo . mnogi političari veruju u to... Stvarnost je pak __ta, što se na ekonomsku. krizu u nienom punom jeku nadovezala i politička Kkriza«.

"Како је пеорћодпо potrebno da i naša javnost bude obaveštena o pravom stanju privredne 'konjunkture u svetu i kod nas, to smo mi načinili jednu malu skica iste. i donosimo je niže. Za svetsku privredu upotrebili smo isklju-

_ čivo podatke Društva Naroda, a za onu kod nas službenu statistiku zapošlenosti radnika.

PRIVREDA -

O. ı proizvodnje. stanova od 19. (1932 god.) na

čak i jedan nazadak zbog veoma rđavih žetvi u S. A. D. i Rusiji. Ali se zato položaj. polioprivrede ogromno poboljišae: usled velikoč skoka сепа poljoprivrednih proizvoda. ·Pobolišanije obuhvata. životne namirnice, Sštočnu hrahu.i tekstilne sirovine. Ipak cene još nisti dostigle, nivo. об 1928 zahvaljujući okolnosti. što su

OVI - godinu bile O JOŠ; VI ебКе „rezerve,

acoistočnih. || prekoo pitanja. valutnih M n 0 stoje nerešena.

Celo ovo pobolišanje imalo je za поен роvećanje stepena zaposlenosti, naravno prilično raano'Vrsno po zemljama. Koje usled porasta stanovništva, 5 led otsustvaiacionalne organizacije broj neгароз! unije: Opao u srazmeri porasta Zaboslenih. Alje pri ekonomskom boletu svakako 14ko iz pove-

1 ona javnih