Narodno blagostanje
M NO RANA Ve
RO JL Maj ae Na
број запослених КОД - Један део онадања
6.806). То је разлог што је. укули овог уреда остао скоро непромење
"је компензиран прирастом запослености код грађења пу-
теваги- железница (32: :2:160. на 2,488) и- нешто живљом гра-
Бевинском делатношћу и општинским пословима. Опадање. постовау шеумеко-пиланској индустрији је:такође- главни. разлог иза преполовљавање, запослености према. 1980 год. "Код скопског уреда смањио се за; три године број.
запослених: на; градњи: железница за 3.690 на 2.970, док. је
код: индустрије „дувана повећање за 2,412 на 3.590. Ту је:
разлог за. врло мало, повећање запослених код овог уреда.
--- Подручје Окружног уреда У Нишу има. за. последње три: године: релативно врло. повољан развој запослености. Највећи ie пораст код "текстилне индустрије (за 1.590. на 4,344), али:и многе друге. привредне гране. имају. велико повећање (нир.- метално-машинска, коже, дрводељска, хране и нића, одеће, трговина). На општинским радовима нашло је посла: 1.540 нових радника. Поред новчаних завода и приватног саобраћаја једино незнатније смањење имају индустрија дувана, камена и земље. Стога се број запослених повећао скоро за трећину, а надмашио је и онај пре кризе.
5 Насупрот бањалучком; сарајевски уред има повећање: лшумско-пиланских радника за 9557 на 8.646. Ма градњи железница ин путева нашло је посла 3.415 нових радникагау метално-машинској индустрији 1.790 (на 3.112). Скоросе „удвостручио“ броји код индустрије одела, иградњи над земљом. Једино је-код хемијске индустрије велики пад
(са 647 на 154).
= Новосадски уред има врло повољан положај. Број радника је већи за “једну петину од оног и пре три ипре шест година. Само се смањио број код новчаних завода са 730 ga 400, грађења превозних сретстава са 521 на 150 1: хемијске индустрије са 308 на 231. Све остале привредне гране бележе пораст, који је највећи код текстилне индустрије (за 1.983 на 3.450), метално-машинске, одела, хране и пића, дрводељске, градњи над земљом и трговине. Градња железничке пруге Билећа—Никшић и још неки мањи јавни радови, где је запослено 3.775 нових радника, учинили су да је број запослених код дубровачког уреда премашио онај у 1930 год. aa 20%. Међутим низ при: вредних грана и даље је у назадовању. Тако се и у индустрији пића, која показује пораст код осталих уреда, сма-
O _____ вод о ПО Е
" бретстава са 915 на 310 и приватног саобраћаја са 1006
запослених са 1154 на 740, код градњи превозних
на 720.
Бе · Беогр адски_ и љубљански уред“ "показују - -знат промене. Жива грађевинска делатност и јавни радови с јед-, не. стране а текстилна, метално-машинска, хемијска, ла, итд; запослили су код љубљанског уреда 12.330 нових радника. Код београдског је смањен број на градњи желез-“ ница и путева за 4.650 на 3.500, али је повећан код метално. машинске за. 3.990, текстилне 1.990, градњи над земљ __ Најповољнији развитак је имала текстилна индустри-. ја, где се број запослених радника за последње. три године повећао за 17.425 (или 31,9%). на 54.708 у септембру. 1936. год. Крајем јуна 1926 год. текстилна индустрија имала је. (рачунајући осигуране код Сузора) 20.800. радника, те се. број до данас скоро утростручио (у октобру 1986 г. било је 58.700). Према стању од пре три године највећи је пораст код уреда: љубљанског (ва 2.952), загребачког (2.930), сомборског (2.012), београдског (1.993), новосадског (1.983) и нишког (1.599).
Најинтересантнији је пораст запослености код прераде коже и њених сурогата. У септембру 1996. год. број је већи за 3.400 или 16,0% него 1983: г. С обзиром на акције. које су неколико година вођене по питањима из ове струке важно је да пораст запослености не показује само осјен:. ки. уред, на чијем. се подручју налази „Бата“, него и сви остали уреди, сем два најмања (сушачки и дубровачки): Пораст код скопског је исто толики као и код осјечког. (24,8% према 26,4%), а и код осталих уреда је велик.
Капацитет производње индустријске и занатске, посматран у целини, ипак није још на нивоу од пре б година. Неке гране радиности, које су замениле иностраву увезену робу, као н. пр. текстилна индустрија, имају далеко већу производњу, затим неке привредне гране, које производе сировине и готове продукте намењене даљој производњи (рударство и топионичарство), такође су у знатном порасту, Као и у другим земљама продукција производних до: бара нема много повољнији развој од продукције 1отрошних добара. Неке индустрије потрошних добара као н. пр. одела и обуће имају пораст у првом реду „због снижења цена које су сада приступачније и ширим масама него што су биле раније и пораста куповне снаге на селу.
нијег
11 УЧЕШЋЕ ДРЖАВЕ
Најважнија, карактеристика оживљења у нашој привреди, специјално овогодишњег које се манифестовало и У запослењу преко. '120.000. нових радника, јесте с једне стране убрзанији. темпо индустријализације. и општег опорављења свих привредних грана од последица кри“ зе, и, с друге, повећана грађевинска делатност, како она градњи зграда, тако и она изградње путева и железница. Главна промена у поређењу са добрим годинама пре кризе јесте што је место шумско-пиланске сада. текстил на индустрија водећа и у полету. У овогодишњем оживљењу привредне делатности, специјално у повећању броја за: послених, улога државе као послодавца „је већа. него рани: јих година. Поред знатно повећаног броја радника у државним рударско-топионичарским | предузећима, (само рудник Љубија близу 1.000 радника), на железницама, У војним и другим државним предузећима- за: које немамо -података, и које не обухвата Сузорово осигурање, још су ва-
жна: градња путева и железница, и инд. дувана. "Такође је
повећана и делатност самбуправа, о чему нам сведочи повећани број радника у јавном саобраћају, и на општинским пословима. Може се рећи да никад више лица није нашло
запослења из државних сретстава. Број чиновника, војних лица и. пензионера је нешто повећан. Јавна рука упосљава, односно издржава што чиновника, што радника, што других, најмање 750.000 лица, а кад се узму У обзир H3државани чланови породице онда је број далеко већи. Ако изузмемо земљораднике, онда број лица која привређују (рачунајући ту и сељаке-раднике) износи од прилике, 1,7 милион. Значи, да је половина оних који привређују ван пољопривреде, директно на државном буџету. Mai o број, као што смо рекли, ранијих година, био мањи.
__ Приказ кретања запослености само, Ha основу подата-
ка Сузора није потпун. Радника, које не обухвата. Сузорог ва статистика, осигурања · има. најмање. 200.000.. Међу
овима су најважнији: железнички око. 70, хиљ, Р око 50 хиљ., сезонски грађевински радници и они у не ким државним. предузећима. "Слика кретања запослености “ појединим - крајевима изгледала би друкчије Скад бин у горњу анализу били“ узети "и ови радници. Зна Ce рударских радника отпада на три ужа подручја (оно Тр“ бовља у Словенији и она у Источној Србији и Босни): Али је запослености при петан пораст и код ових радника.
Sea
ударски |
IR A