Narodno blagostanje

Grpaad | U II II

radnik, koji uprkos svome položaju ne uživa bolju nagradu”

od ostalih. Dok kod vremenskih nadica nailazimo na premije za kvantitativan uspeh, dotle kod rada na akord imamo DpTemije za “kvalitativno dobre rezultate rada. Minimalna nadnica u akordnom radu znači nagradu, određenu Za vremensku jedinicu, koja je radniku osigurana, ako rezultat niegovog rada ostane ispod određenog proseka za akordne radnike.

| Sistem rada u akord upotreblajava se tamo gde je

“kontrola rada u vremenskom sistemu naročito otežana. Uko„liko je mašinizacija rada u nekoj industriji jače napredovala,

utoliko ie manja primena akordnog sistema. Otuđa su neke

ПЦ industrije predodređene za akordni rad, a druge za угешеп-

ski. Glavne delatnosti koje Wod nas primenjuju sistem rada u akord, su rudarstvo, drvna, tekstilna i zemljana industrija.

. зет toga valia pomenuti njegovu primenu u poljoprivređi ~ (kod vršidbe), agrarnoj industriji (u mlinarskoi kod pretova-

rivyania,::U. šećernoi za nekvalifikovan rad, u industriji alko-

| hola kod sandučara, itd.) građevinskoj (kod zidarskih, parket-

ih i fasadnih radova), papirnoj (kod opreme po komadu),

ožnoj i industriji kožne i gumene robe (kod cipelarskih, ko-

arskih i remenarskih radova), hemijskoi (kod izrade bačvi i

kalupa) i metalnoj industriji (kod levačkih radova), zatim u

'trgovini (konfekcijski radovi i radovi kućne industrije) i

javno: korisnim poduzećima (za nekvalifikovani i neke kvali-

fikovane radove).

“Glavni tipovi rada u akord u rudarstvu su svi radovi u rovOvima, sem nekih vozačkih. Ovde su poznata tri tipa: „prostorni akord, koji se plaća po iskopanom kubnom metru, akord po kolicima, gde se plaća po napunjenim kolima, i

' akord po metru, kod koga odlučuje koliko ie metara kopač

prodro u zemlju. Kod radova za isporuku uglia državnim železnicama. često se primenjuje t. ZV. sistem nadničnih lestvica, gde se akordni stavovi prilagođavaju cenama uglja. Minimalna nadnica. osigurana Je radniku u svakom slučaju. Prosečne tarifne akordne nadnice padale su sa 39.— do 839,08 din. 1999 па 28— до 32,50 din. 1936 kod otpremača, od 31,95 do 34. din. 1999 na 20.34 do 27.— kod kopača, od 25.57 do 928: - na 162/, do 21.0 kod pomoćnih kopača i od 19.— do

'94— па 14.94 do 20— din. kod vozara.

| U drvnoj industriji radovi u šumi su plaćeni po akordu. Akordna. nagrada se određuje kod gorivog drveta po Dpro-

·stornom metru, kod pragova po komadu, kod trupaca DO

kubnom metru, itd. Prema vrstama rada ovde su utvrđene sledeće akordne grupne nadnice: kladari, pragari i dužičari 39. 35—40 din. 1999, 20—80 din.. 1936, drvari 25—96 din. 1929, 16—90 din. 1936. nekvalifikovani radnici 20—94—99 din. i :15—20. U pilanama minimalna nadnica u akordnom radu iz:nosila ie 33% 49 ua- 10920, i 99—45 u 1984—96 kod muških, a 16—90 din. u 1929/80 i 15—920 u 19531/36 kod ženskih.

Primena vremenske i akordne nadnice u tekstilnoiji industriji stoji u razmeru 10:7. Za svaku vrstu satkane robe postoie posebni akordni stavovi po metru. U tkaonicama ima preko 80 raznih akordnih stavova. 120 metara zove Sč verk (Werk), a računa se da tkalac može da izradi nedelino 120 do 200 metara. U opremnom poslu postoji premija za lep rad, koja iznosi oko 10% akordne nadnice. Minimalna zarada po satu u razdobliu 1929—836 iznosila je та prelie 8—8,25, a та ртејсе 4—4.25 dinara. U tkaonicama ona je. iznosila 2,50 —3,50-—4,00--4,25—4,50. Prosečna zarada iznosila 'le 84 din. na sat. U bojadisaoni primali su muški i ženski radnici minimalnu zaradu na sat 4.99—5,10 (1929/31), 4,73—4,87. (1982) i 4,60—4,87. din. (1933/36). 0

Bilo bi interesantno ispitati odnos vremenske i akordne nadnice kod nas. Na žalost za to nedostaju podaci. Moguće je samo utvrditi odnos prema prosečnoj zaradi radnika uopšte i njihovih troškova života. Prosečna mesečna zarada iznosila je

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 2

u iunu 1936. god. 902,71 din. Tome su odgovarali troškovi

života neženjenog radnika od 606,49 din., a porodice од četiri člana od 1536,59 dinara. Ako s tim uporedimo napred navedene cifre, videćemo da u rudarstvu ni najveće ne dodostižu 900 din. U drvnoj industriji naiviša zarada u akord ne iznosi mnogo preko 800 din., a prosečna se kreće između 500 i 600 din. U tekstinnoj industriji kvalifikovani rad u ikaoni'cama plaća se mesečno oko 850 din. Iz Svega ovoga proizlazi da rad u akord kod nas samo izuzetno dobija nagradu u visini opšte prosečne mesečne zarade. Niezin prosek se kreće u visini troškova života пеоХепјепог radnika. Pri tom treba imati na umu da je rad u akord najvećim delom kvalifikovan i da on sam po sebi treba po pravilu da postiže višu zaradu od vremenskog. -

равне ееивиивиннннтни креира

У „Народном благостању од г. Рузвелт је решен ace 19. дец, т. г. било је говора озбиљно брани од напа- 0 приливу страног капитала сти страног капитала на У СА. Д. и покушају г. РузG. A JU велта да се бори против то · га. Пошто је ово први слувазниинивннииеннннасЕ чај у привредној историји, да једна земља подузима мере против капитала, који У њој тражи пласман, то је потребно да се још једном навратимо на ово питање.

Организација контроле увоза страних капитала у СА Д-тек је у почетку своје изградње. Г. Рузвелт је пре Неколико недеља изјавио да спрема одлучне мере на овом пољу. Још се не зна какве ће те мере бити; за сада се дискутују ове могућности: увођење пореза на добитке страног капитала остварене у С. А. Д; политика дефлације, којој опет стоје на расположењу два пута: са новчаног тржишта би имала да се повуку, и на тај начин стерилизују, средства у вредности увезеног злата, или би се законом прописала већа квота обавезних резерви банака федералног система. Најрадикалнија би била забрана увоза страних капитала, иза којих не стоји неко старо потраживање С.А.Д.

(од досада донесених мера ваља поменути следеће: држање златног стока и контрола увоза и извоза злата пренесени су са федералних резервних банака на Министарство финансија. Контрола курсева је истовремено делегирана Федералној резервној банци у Њујорку као агенту Министарства финансија. Последња мера на овом пољу уследила је концем новембра, када је извоз злата забрањен приватним лицима, као и свима банкама, које су то досад могле вршити на основу специјалних дозвола. Право извоза злата монополисано је за Министарство финансија.

Поводом монополисања извоза злата од стране Министарства финансија, у светској се. јавности почело говорити о дефинитивном напуштању златног важења у С. А. Д. које је, као што ie познато, везано уско са слободним међународним кретањем капитала и аутоматским развијањем девизних курсева. Рекло се, шта више, да тројни валутни споразум од 26 септембра T. г., стипулисањем 0 бавезе држава уговорница да дозволе извоз злата само између државних златних фондова, уопште нема за циљ повратак златном важењу. Пут којим иду ове реформе, мисли се даље, пут је ка т. зв. „манипулисаној“ валути насупрот златне валуте са аутоматским развијањем курсева.

Уствари, овде не може бити говора о некој валутној реформи. 'Етатизација валутне политике, која је овим проведена, у ствари је, као што с правом констатује иг. Жени, само техничка мера за лакше спровођење контроле кретања капитала. Битно се није ништа изменило, јер су приватна лица и пре ових мера. могла "извозити злато