Narodno blagostanje

Страна 92

rešenju dužničkog pitanja a da i ne govorimo o nastojanjima u većini država da i stanbeno pitanje reše na štetu rentijera. Nema sumnje da je to socijalističko gledište preterano, jer ne vodi računa o činjenici da on daje privredi potrebne kapitale, ali je sigurno da ga se ne može uvrstiti u isti red sa zemljoradnicima, industrijalcima i zanatlijama, jer interesi rentijera sa nacionalno-ekonomskog gledišta nemaju ni iz daleka onu važnost kao interesi privrednika. U svakom slučaju je nastojanje rentijera da se uguraju među privrednike, kao i podrška koju u tom nastojanju dobivaju, jedna neukusna kamuflaža, koja postaje još apsurdnija time što se dobija utisak da svaki dužnik samo radi toga što je dužnik, postaje privrednik. |

Mi međutim smatramo da tome treba tražiti posebne uzroke, koji sa privredom nemaju mnogo zajedničkog. Kao što smo već napred rekli, na liubljanskom kao i na beogradskom zboru govorilo se je o potrebi organizovanja privrednika. Moramo priznati da ta parola maio čudno zvuči tim više što se pod tim mogu podrazumevati dve vrste organizovanja od kojih ie jedno provedivo a drugo neprovedivo. Jedna je mogućnost da se pod Нт misli na stručnu organizaciju kakvu predviđa zakon o radniama. To verovalno neće biti slučaj, jer se danas svuda smatra da je ona tim zakonom ne samo dovoljno provedena nego da se je u tome čak šta više i preteralo, tako da se od samih privrednika u poslednje vreme vrlo često čuju Dritužbe u kojima se naročito ističe da su doprinosi za te organizacije nepodnošljivi.

Preostaje dakle druga i jedina mogućnost da se želi organizacija privrednika na političkoj bazi. Taj se utisak uostalom dobija i iz govora na pomenutim zborovima. To opet dosada nigde ne postoji. Nama se čini da je cela zamisao malo naivna. Zaboravlja se da svi živimo u vreme najvećih suprotnosti interesa između privrednih grana i da je nemoguće zamisliti zajedničku borbu industrijalca i zanatlije ili zemljoradnika. Njihovi momentani zajednički interesi kao dužnika mogu ih vezati dok ne probiju front poverilaca, ali |e ta veza u svakom sluča|u preslaba da održi političku organizaciju privrednika i poзје toga.

Окружни уред за осигурање радника у Љубљани издао је исказ осигураних у 1935 години, упоређен са пређашњим годинама.

Просечан укупан број осигураних радника износио је 79.263, од чега отпада на мушке 48.319 а на женске 30.944. То претставља мало повећање од 253 према 1934 години. Међутим и то побољшање добија другу слику ако се истакне да је број мушких осигураника пао за 233 а повећао се број женских за 4986.

Интересантно је упоређење са пређашњим годинама. Служећи се подацима из 1923 до 1935 добија се следећа слика. Словеначка привреда је преживела у том раздобљу две једнако јаке кризе.

Прва од 1923—26 била је криза проузрокована дефлационом политиком која се је тада практиковала, и одражавала се посве јасно на броју осигураних радника који се креће између 73 и 75 хиљада. Од 1927 почиње равномерно повећање које 1930 године са 97,7 хиљ. достиже свој максимум. Тада почиње светска привредна криза у којој се број запослених креће између 75 и 79 хиљада, Најгора година у првој кризи је била 1925 са 72.808 осигураника, а најслабија у последњој кризи 1933 са 75.564.

Просечна осигурана надница исто је тако реагирала на коњунктурне промене. Највећа је била 1930 са 26,45 динара, што значи да се поклапа са највећим бројем осигураника. Најнижа у дефлационој криви била је 1923 са 20,55 дин. а најнижа за време последње кризе је баш у

Запосленост у Дравској бановини у 1955 години

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 15. Бр. 6

прошлој години, са 22,40. То је уопште најмања надница од 1925 године.

У извештају је израчуната и т. 38. „радна рента“ под којом се разуме целокупна годишња зарада радништва. Према томе то је продукт — умножак броја упослених са просечном надницом у једној години па је јасно да је и у том погледу 1930 најбоља. Најслабије године су оне у којима је била најмања надница, према томе у првој кризи 1923, а у другој прошла година.

Исто су тако интересантни подаци о процентуалном уделу "радница у укупном броју запослених. Карактеристично је да је тај удео баш у прошлој години био највећи и износио је 39,04%. То је разумљиво ако се узме у обзир да је главно смањење запослености у прошлој години забележено у индустријским гранама у којима је запослена искључиво мушка радна снага, а то су: дрвна индустрија (320 радника мање него у 1934), градња железница и путева (870 мање) и прадња над земљом (247 мање).

У још неким гранама је запосленост пала, само у много мањој мери. Напротив, порастао је број запослених у индустрији камена и земље (за 305), хемијској индустрији (121), индустрији коже и гуме (176), индустрији хране и пића (147) и кућбној послуви итд. У текстилној индустрији пораст према 1934 години није велик, износи свега 61 запосленог више, али је зато пораст према 1933 далеко највећи и износи 2315 или преко 62% од укупног пораста запослености према тој годиви.

Nekoliko dana posie ponovnog otvaranja Kongresa dolar je na stranim deviznim tržištima po_ __ | Сео да рада; izuzev poneko

prolazno oporavljenje, on je i dalje u padu. Pri punoj stabilnosti funte u Londonu је та skočila za dolar sa 4,93 dolara 6 januara preko 4,96 dolara 13 januara na 5 dolara 27 januara i S51i/i6 dolara 1 februara. Tako je dolar skoro dostigao donju zlatnu tačku.

Ova slabost dolara vrlo iznenađuje, jer je on preko cele prošle godine bio izvanredno čvrst. Od polovine 1935 dolar je smatran najsigurnijom valutom u koju se spasavao srednjeevropski a naročito engleski kapital koji ie bežao od ratпе opasnosti i valutnih kolebanja.

Kriza dolara

Ova slabost dolara ima svoje uzroke uglavnom u događajima u Kongresu. S jedne strane mnogo je uticala sve veća neizvesnost o budžetskom pokriću. Prema KRuzveltovim izjavama tekuća budžetska godina zaključila bi se doduše još sa deficitom, ali deficit sledećeg budžeta smanjio bi se na 1 milijardu dolara, pošto će se poreski prihodi usled pobolj< šanja konjunkture verovatno povećati i mere protiv krize, postepeno ukidati. Ali otkako |e Kongres započeo rad, delicitu tekuće godine pridružili su se i novi tereti koji dovode u pitanje sanaciju državnih finansija. Na prvom mestu tu je bio zakon o bonusima koji je u međuvremenu i izglasan. Njime |e država dobila 2,5 milijarde dolara novih obaveza; ona, međutim, u tu svrhu raspolaže samo iznosom od 1,6 milijarđe. In= flacionistički predloe da se isplate izvrše novim novcem, odbijen je, i rešeno je da se izdaju bonovi koji se mogu eškontovati kod banaka. Ali kako ovakve predujmove može dA da samo država, odnosno državne banke, praktično dejstvo će vetovatno ostati isto.

Strah za valutu pojačala je prešuda protiv A. A. A. Ma da je obustavljeno naplaćivanje poreza na preradu, Ruzvelt ie objavio da će se i dalje polioprivredna proižvodnja ograničavati i isplaćivati premije, i to u obliku zakupljivanja zemljišta koje treba da ostane neobrađeno. Situacija se u međuvremenu donekle razbistrila, jer ije za finansiranje premija odobren naknadni budžet. Za sada, međutim, poznata je samo visina pred-

У |. i | ii !