Narodno blagostanje
8. фебруар 1936.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
критика предузимачке делатности у једној одређеној привреди. Она може да замери предувимачу да „ставља велике профите у џеп“, само у случају, кад их он употребљава искључиво у луксузне сврхе. На исти начин се не могу третирати случајеви кад предузимач постиже, истина, велике профите, али ове опет инвестира у привреду. Уосталом, изрази „велики“ и „мали“ профит релативни су појмови и они се могу оценити само у вези са општим стањем, у коме се једна народна привреда налази. Тако ће профити у привреди, која се, попут наше, налази у екстензивном стању, т. |. у изграђивању по угледу на друге привреде, бити далеко већи, него код интензивних народних привреда, у којима су углавном попуњене све рупе, потребне за заокругљење народне привреде као · целине, као што је случај са великим капиталистичким привредама у свету.
Само за оправдање предузимачке политике, било у питању употребе профита, било политике цена или рационализације рада, није ни у ком случају Довољно да он на пр. профите инвестира, а не баца у луксуз. Потребе привреде захтевају често да предузимач пође путем снижавања цена својим производима, који би могли наићи на шире тржиште, а чега се предузимачи често плаше и кад постоје изгледи за повећање њиховог профита, Ова политика има своје гракице, насупрот мишљењу многих писаца, који верују да је и са гледишта самог предузимача пробитачно постепено, али постојано, ићи путем снижавања цена. То је специјално случај, кад је тржиште засићено артиклима које производи до-
Страна 91
маћа индустрија, и кад је потребно: ударити сигурним путем образовања капитала, ради заснивања нових привредних делатности. Али изван дискусије је, да би се екстензивна привреда, као што је наша, могла налазити у том стању, јер је она карактерисана изванредном глађу за свим артиклима и огромним могућностима за ширење. Утолико је држање наших предузимача који су, имитујући оне високо индустриј-
ских земаља, већ сада ударили путем високих цена, за оштру
осуду, иако се мање слажемо с онима, који им то пребацуђу, јер више „стављају у џеп". Та политика убитачна је за привреду, јер јој спречава бржи развитак и одузима све оне предности либерално капиталистичке привреде, толико потребне за срећан почетак индустријализације односно: капитализације сваке народне привреде. 1
Даље се може поставити питање.о смелости предузимача једне одређене привреде да тражи нове путеве, његовим техничко-производним и комерцијалним способностима, социјалном смислу и т. д. Предувимачи су вође и организатори привредног живота и они треба да су подвргнути критици исто као организатори политичког и културног живота. За ефикасност критике, међутим, увек је одлучујуће, да она удари тамо где јој је место, a He да говори на празно.
Циљ 'ових редова није био, да да потпуну слику предузимача, за што би требало много више простора, Они су ишли за тим, да укажу на прави значај предузимачке функције уопште, који код нас у јавности не долази до изражаја под утицајем демагошких и циничких парола.
вена
ДОГАЂАЈИ
Финансијски одбор Народне скупштине донео је једну важну новину, наиме дозволио је претставницима штам______ _— —_—— пе да могу присуствовати његовим седницама.
ен ред петине
Из Финансијског одбора Народне скупштине
Јавност рада законодавних тела као и свих других власти искључује се једино из разлога јавнога морала или државних интереса. Свакако да оба ова разлога не постоје код Финансијског одбора и парламента,
Разлог, што код нас није постојала јавност у раду Финансијског одбора још у доба пре 6 јануара 1929 год. лежи у чињеници, да су наши тадањи политички режими били више партијске диктатуре него ли парламентарне владе.
Данас у поређењу са стањем пре 1929 род. има много мање разлога давању публицитета, јер наш политички систем још увек није парламентаран,
Па ипак Финансијски одбор се решио да да јавности могућност да прати његов рад.
Ову одлуку Финансијског одбора широка јавност може да квитира само са признањем.
Наравно да за публицитет рада Финансијског одбора постоји један значајан коректив у цензури, којом влада може да задржи пуну дискрецију свог финансијског делања.
Публицитет у раду Финансијског одбора дао је већ након првих седница богату жетву. Нажалост извештаји штампе су и сувише кратки (но ми незнамо, да ли тај факат можемо да припишемо само њој).
Како ми као недељни лист немамо сопствене репортаже, то извештај о раду Финансијског одбора. црпемо из дневних листова.
Из њих се разабире, да је седница Финансијског од-' бора од 1 фебруара била врло занимљива, према питањима
У
И ПРОБЛЕ!
претресаним на њој. Интересантне су реплике Министра финансија, г. Летице, на говор Tr. д-ра Ивана Мохорича.,
Г. Летица је говорио (о новом закону о државном рачуноводству, о издавању новчаница од 500 дин. о издавању благајничких записа у суми од 500 милиона дин. те коначно о питању плаћања царина у злату. SNOSI;
Задржаћемо (се на овом последњем питању, које је од првокласне важности за нашу привреду.
Дан раније г. д=р Мохорич у свом говору пледирао је за плаћање царина у злату, чим би се добио вишак прихода од преко 100 милиона динара. Сматрамо, да је негативан став г. Летице према овом питању потпуно исправан.
југославија је земља, која увози углавном најпотребније производе, којих се не може више одрећи,
Плаћање царина у злату према паритету депресираног динара имало,би за непосредну последицу дизање цена тих најнужнијих артикала, што би значило даље оптерећење наших и онако осиромашених ширих слојева, а нарочито сељаштва,
Наше финансије не би тиме добиле онолико, колико би изгубиле широке потрошачке масе, јер би се маказе цена између пољопривреде и индустрије само још јаче равјапиле,
Na zboru privrednika Кој; је оу dana održan u Beogradu, bili su kućevlasnici, dakle renti-
Rentijeri nisa privrednici
_ aaa em=====) [61 Ц Velikoj Većihji, Kako, je: 10
bio istovremeno i zbor za orgčanizaciju privrednika (parola koja je bačena već na ljubljanskom zboru), to se mora zaključiti da i rentijeri smatraju da im je u toj organizaciji mesto, dakle da i oni imaju pravo đa budu smatrani za privrednike. Svakako je to interesanina, a mogli bismo. reći i usamljena pojava, jer se u ostalom svetu privrednikom. smatra proizvođač, dok je općenito mišljenje da je rentijer socijalni parazit. Njega pogađaju gotovo sve uredbe o