Narodno blagostanje

увео пе

16; јануар 1937.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГО СТАЊЕ

Страна 35

ХОЋЕ ЛИ ВОЋАРСТВО ДОЋИ СКОРО У КРИЗУ7

— Цео свет се бацио на воћарство.

У развоју производње воћа после рата наступиле су значајне промене, које последњих година долазе све више до изражаја у међународној трговини воћем. Географски радиус производ ње знатно се проширио како у прекоморским тако и у европским земљама. Тенденција даљег ширења, иако можда нешто спорија но последњих година, постоји и даље. У Европи производња воћа повећава се, и то како у земљама са погодним климатским и теренским условима, тако и у онима са неповољним. Не би се могло рећи да ове земље, које су уједно и увозничке, форсирају културу воћа из аутаркијских разлога. Удео аутаркије у проширењу културе воћа у овим земљама

је врло мали. Разлог, према томе, лежи на дру- .

гој страни, наиме у знатном рентабилитету ове пољопривредне гране, богато заштићене царинама, а често и многим другим таксама и високим превозним трошковима, којима је оптерећена увозна роба. Друга карактеристика европске производње воћа огледа се у губљењу значаја сељачког многоврсног воћњака, који све више замењује типизирани трговачки воћњак. Воћарство у европским аграрним земљама, попут развоја производње житарица у прекоморским земљама од краја ХЈХ века, губи све више карактер споредне гране земљорадничког газдинства, чији су производи били намењени локалној потрошњи и претвара се у артикал светског тржишта. У томе воћарству врста и квалитет играју одлучујућу улогу. Предност се даје трговачком воћу, чије су главне карактеристике, поред већег приноса, бољи квалитет, могућност стандардизације и велика издржљивост. У прекоморским земљама јужно воће предњачи у овоме развитку. Почев од квалитета па до стандардизације оно је постигло максимум и оно данас, благодарећи и другим околностима, а у првом реду релативно ниским ценама производње, претставља све већу конкуренцију воћу континенталне климе.

Главни предмети међународне трговине воћем јесу: кисело воће (наранџе, манларине, лимунови), јабуке, крушке, банане и грожђе (стоно и суво). Шљиве (у свежем и сувом стању) и остале врсте воћа играју мању улогу:

Производња јабука у периоду 1928—-35 по-

већала се у свима земљама, а главну улогу у међународној трговини овим артиклом игра Канада. За њом долазе Сједињене Америчке Државе, Аустралија и Нови Зеланд. Канада је успела да створи најбоље типове трговачке јабуке, које данас налазе пласман у 44 земље на целој земаљској кугли. У 1985 г. Канада је произвела 4.432.700 сандука, од чега је извезла 2.541.217 сандука. На скорашњој светској изложби вођа у Ливерпулу, њене

*) Наше констатације о будућем развитку. тржишта |

воћа, које смо изнели у више махова (н. пр. у глоси „После жита, стоке — воће", Н. В. бр. 10 од 3 марта 1934 год.), потврђују чињенице изнете у овом чланку.

— Воћарство се комерциализира. — Извозни вишкови расту, а тржиште се сужава.“) —

јабуке добиле су 23 награде. Због овако великог успеха и цењености квалитета канадских јабука, многе земље покушавају да аклиматизирају ове врсте, али без већег успеха, било што немају слично поднебље, било што не примењују савремене начине рада. У овом подухвату није изостала ни наша земља, пошто наши аграрни стручњаци воле највише да препоручују оно што сеу другој којој земљи производи. Али, и да смо имали успеха у овој акцији, питање је шта бисмо радили са тим јабукама, кад се већ данас осећа хиперпродукција. Производња крушака била је изложена релативно врло малим променама. Засађена површина се не повећава, већ се врше само измене у врстама. Тежиште производње код трговачке робе прелази на сорте, које могу издржати · дужи транспорт и које су отпорније према временским променама.

Производња киселог воћа после рата стално се повећавала. Засејана површина наранџама, мандаринама и лимуновима у четири произвођачке земље кретала се овако (у 1000 акра, 1 акр = 0.4 ха.):

1928 1935 + % Ćć. A. Ji. 520 803 | 515) | Шпанија 158 192 215 Бразилија 96 126 512 Палестина 17 59 247.0

Увоз наранџи у 19 земаља у периоду 1929-35 године повећао се са 1.186.000 на 1.440.000 тона односно за 21.4%. У истом размеру повећао се и увоз мандарина и лимунова. Слично повећање показује се и код осталих врста јужног воћа, а код

" банана је још и веће благодарећи релативно

ниским ценама. У главним увозничким земљама воћа, јужно воће игра данас претежну улогу. У укупном енглеском и немачком увозу воћа у

" 1933/35 на јужно воће отпадало је преко 50% по

тежини.

Напредовање технике транспортовања OMOгућило је да и грожђе, једна од најмање издржљивих врста воћа, постане артикал међународне трговине. До повећања извоза грожђа у свежем стању дошло је нарочито у време високе кризе, услед чега су многе земље покушале да се у виноградарству преоријентишу на производњу и извоз стоног грожђа. Међутим, више но и код једне друге врсте воћа, код грожђа се поставља проблем пласмана, јер релативно високе цене, услед високих транспортних трошкова, чине грожђе неприступачним ширим потрошачким слојевима земаља увозница. Тако на пр. транспортни трошкови једне тоне грожђа од. Смедерева до Лон-

дона износе око 2.500 динара. Овоме треба дода-

ти царину, осигурање, зараду комисионара, губитак у квалитету и на тежини итд. Из тих разлога грожђе је у увозничким земљама приступачно само већој куповној снази. Према томе, проблем повећања стоног грожђа питање је куповне сна-