Narodno blagostanje
Страна 44.
_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 3.
SAOBRAĆAJ
— Министарство саобраћаја одлучило је Пе моторних кола на прузи Бања Лука—Суња. |
— Између претставника француског и нашег мичистарства пошта и телеграфа решени су и по следњи детаљи око постављања телефовско-телеграфског кабла између Марсеља и наше обале. Дужина кабелске линије биће 1500 морских миља. Француска ће тим каблом добити непосредну везу са Балканом. Преко Француске имаћемо и ми везу са Америком, Аустралијом и Африком.
— Министар пошта г. Калуђерчић, изјавио је да ће укинути депозите за телефоне са међуградском везом.
— Немачка од 20 јануара повисује тарифу за подвоз робе на железницама у унутрашњем промету за 5%. Подвоз за увоз и извоз неће поскупити; изузима се и подвоз за најважније животне намирнице (месо — изузев живину —, масло, маслац, јаја, стоку за клање, поврће, сир, биљна уља).
— Енглеска железничка друштва имала су 1935 само незнатно повећање бруто прихода према 1934; највеће је повећање код Лондон Мидленд енд Скоч Релуеј (1:/2%); затим долазе Прејт Уестерн Релуеј (1%) и Лондон еБд Норд Истерн Релуеј (1/,%).
PLANSKA PRIVREDA
— Uredbom od 1 januara 1936 ukinute su preostale ustanove Nire koje su vršile uglavnom samo još statističke poslove. Pojedina odeljenja i njihovo osoblje preuzelo je ministarstvo trgovine; odeljenje za potrošače ušlo je u sastav ministarstva rada.
— Prvu presudu protiv Vagnerovog zakona o radnicima izrekao |e prvostepeni sud u Kanzas Siti, proglasivši ga protivustavnim, zato što regulisanje radnih odnosa nema nikakve veze sa trgovinom među pojedinim državama Unije koja je, međutim, uzeta za osnovicu toga zakona.
“TURIZAM ·
— Лене ратобгоа Hamburg Amerika Line ,,Milwaukee” pristaće u o. g. na svom putu po Sredozemnom i Jadranskom Moru u Budvi. Iz Budve su predviđeni izleti u Boku, Kotor i Cetinje.
KRIZA I KONJUNKTURA
— Nivo cena u mesecu decembru prošle godine nastavio je da se diže.Indeksi su iznosili: (u zagradi indeks decembra 1934 god.) biljni proizvodi 83,5 (57,9), stočni proizvodi 59,4 (55,8), mineralni proizvodi 81,1 (78,6) industrijski proizvodi 69,5 (64,9). Ukupan indeks iznosio je 71,6 (62,3) indeks uvoznih predmeta 72,1 (68) a izvoznih predmeta 68,8 (60,1).
— 1 u 1935 godini nastavio se porast cena u svetu koji je počeo 1932. U S.A.D. indeks cena se povećao za 114,1 na 121,9, t|. za 7%; u Engleskoj sa 1009,4 na 118,1, tj. za 8%. U Francuskoj |e sve do avgusta ostao na 77,5, a u jesen je porastao na 80,7. Porast cena u Nemačkoj bio.je spor; cene su se povećale sa 93,0 samo. na 94,9, Malija {e prestala. da objavljuje in-
дек5, када је u oktobru nastupio skok sa 85,3 na 107,4, О та
25%. Verovatno Su se od tada cene još povećale. -
— Nemački Institut za proučavanje konjunkture ceni vrednost stvarnih investicija u 1935 na 11 milijardi. Procene ranijih godina bile su: 10,3 u 1925, 13,8 u 1928;-3,2 u 1932, 5,3 u 1933 i 8,4 u 1934,
— 3 1035 r. била су у земљи 143 стечаја према 245 у 1934; 277 у 1933 г., 275 у 1932 и 536 у 1931 г. Принудна поравнања ван стечаја била су у 1935 г.-183 према 363, 197, 1147 и 835 у претходним год. Тиме је доказана нетачност вести коју је донела »Рге Вбгзе«, да супротно развитку у Чехословачкој, Аустрији и Мађарској у: ovan број стечајева расте, | -- А -
— У Немачкој су цене пољопривредних производа од почетка 1933 г. до краја 1935 г. скочиле за 29%, а оне индустријских сировина за 6,3% и готових производа за 5,6%. Маказе цена, које су постојале на штету пољопривредних производа тиме су се затвориле.
— Према индексу Народне банке цене на мало у Београду у месецу децембру показују 73.1 према 716 у нов. и 69.4 у децем. 1934. У групи храна чији је индекс највише порастао, на 75.2 према 74.1 y новембру и 70.9 у децембру 1934, највећи скок показују пољопривредни производи: 75.5 према 71.9 у новембру односно 64.6 у децембру 1934. Индекс цена занатских, индустријских и колонијалних производа у децембру према новембру остао је непромењен. Према децембру 1934 индекс првих повећао се са 67.6 на 69.5, а других са 80.6 на 80.7. Индекс одеће у децембру био је 72.9 према 716 у новембру и 74.8 у децембру 1934. Индекс огрева и осветљења у децембру скочио је на 731 према 715 у новембру и 737 у децембру 1934. Индекс разно за све ово време остао је непромењен тј 73.1.
— У Енглеској је нова година почела са повишењем надница у многим привредним гранама. У грађевинској индустрији добијају радници недељно 2 шил. више а аутобуско особље у Лондону !—2 шил. недељно. За крај године обећана им је нова повишица. И један део морнара добио је веће наднице. Осим тога воде се преговори са железничарима, ткачима и машинским монтерима, а нарочито са рударима.
— Џенерел Моторс Корпорејшн продала је 1935 трговцима 1,71 мил. путничких и теретних аутомобила, према 1,24 мил. у 1934, 369 хиљ. у 1933 и 562,9 хиљ. у 1932. То значи да је продато само за 10% мање него у 1929 када је постигнута рекордна продаја од 1,89 мил. кола. На САД. и Канаду отпада од наведеног броја 1,37 мил. (према 959,4 хиљ. у 1934 и 1,53 мил. у 1929). Трговци аутомобилима У С.А.Д. препродали су од тога броја 1,27 мил. кола (према 927,4 хиљ. у 1934 и 1,49 мил. у 1929).
IZ POSLOVNOG SVETA
Trgovački registar:
Prva podravska štedionica u Đurđevcu, upis Села 'upravnog odbora о. d-ra Beka Bože. — Srpska štedionica, dioničarsko društvo. u Paktracu, upis člana wpravnog odbora о. Zjalića Nikole. — Promet d. d. na Sušaku, upis člana upravnog odbora 9. Grgurine Ivana. — „Obnova” dd. id. za iskornišćavanje sinovina u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. Buncla Roberta. |
Zborovi akc. društava:
23 januar — „Kailon”, udružena imdustrija papirnate robe i kartonaža Rožanikovsiki :d. d. Zagreb (педоуап).
28 јапааг — Jugoslovensko Auer dioničko društvo za iplinsko žaneće svijeflo te elektriku, Auer dioničko društvo u Zagrebu (redovan). ;
31. januar — „Sana” 4. а. та industriju стрва 1 штјећпог gnojiva, Zagreb (redovam). RAZNO
— Po nemačkoj zvaničnoj stalfistici iselilo se iz Nemačke
u 1935 сод. 9,6 ћиј. lica, prema 10 fuli: u 1932. Najvećim delom iseljenici su Jevreji. | — 14 фебруара о. г. одржаће се лицитација за #3-
раду осмог дела пута Земун—Нови Сад— Суботица. Овај део пута између Црног Брда и Бачке Тополе има дужину.
од 18 км.
· _ У Енглеској је издавачка делатност у 1935 достигла рекордни број од 16.678 нових књига, према 15 хиљ Ј 1930 која је до сада била најјача, |
S O OG И