Narodno blagostanje

18, јануар 1936,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна: 43

себно. 'Противредност употребиће се делом за покриће

чехословачких потраживања од Југославије, а' делом“ за-

донунско лиферовање чехословачких производа.

— Између: Шпаније и Турске закључен је 6 јануара“

нов трговински уговор на две године. Турци очекују. да ће сада знатно оживети извоз јаја у: Шпанији:

— У Америци спрема „Завод за старо “гвожђе и челик“ у Њујорку формалан предлог за стварање картела извозника старога гвожђа.

SOCIJALNA POLITIKA

= Росе от оуе godine Ruzvelt je još jednom izjavio da se. o trošku Unije mogu zaposliti samo 3,5 mil. nezaposlenih, sposobnih za rad. Sve. ostale, zajedno sa 1,5. mil. nesposobnih, treDa da zbrinu pojedine države, opštine·i privatnici.

— Nemački narodni izdaci za socijalno osiguranje· iznosili su oko 3,3 milijarde maraka; 1,5 milijardu uplatili: su osiguranici, 1,3 poslodavci, a 0,5 milijarde. država.

NOVČARSTVO

— Francuska Narodna banka snizila je prošle: nedelje ponovo eskoninu stopu od 5 na 4%. To je već.drugo: sniženje nakon što je prestao izvoz zlata u velikoj mefi.

— Američko Udruženje banaka -·zatražilo-je:od. vlade smanjenje broja državnih kreditnih zavoda i voljno је да: ргеигте па зеђе Кгедипе розјоуе Које је до-зада угзНа 'тауа, naročito delokrug Refiko. Predloženo: je: ograničenje. osnivanja novih banaka, da ne bi bilo suviše banaka po malim mestima-ili po varošima gde ih je već dovolino; pri tome se ukazuje na slična ograničenja koja već postoje u pogledu zavoda za ·osiguranje uloga.

— Prema. mesečnom izveštaju: Federalnog: režervnog.

borda priliv zlata u S.A.D. koji ie-od septembra do decembra.

1935 dostigao iznos od 750' miliona dolara, ima ri uzroka: prenos potraživanja iz fondova u Njujork-“zbog- ozbilinosti: evropskih političkih prilika, kupovanje· američkih efekata zbog očekivanog porasta njihovih kurseva i neprestano: bežanje kapitala iz zemalja zlatnog bloka zbog stalnih finansijskih i privrednih teškoća.

— Pet velikih engleskih banaka iskazuju skoro isti čisti dobitak kao i lane, te isplaćuju i istu dividendu koja, uostalom, nije mnogo manja od one u 1929 god. Barclays Bank plaća 10 odn. 14% (prema 10 odn. 14% u 1929), Lloyds Bank 12 odn. 5% (16*/a odn. 5 u 1929), Midland Bank 16% (prema 18%), National Provincia! Bank 15% (prema 18%), a Westminster Bank 18 odn. 12:2% (20 odn. 121J-%). Pored toga Midland Bank i Westminster Bank plaćaju još i izuzetnu dividendu od 2% povodom stogodišnjice svoga osnivanja.

— Bugarska je smanjila zakonski minimum pokrića novсатса и орбсајц за 33:/2% па 25%. Ovom merom želi se postići veća likvidnost na novčanom tržištu, radi jačeg potpoma– ganja privredne konjunkture koja je nastupila usled dobre žetve.

— Prema podacima američkog Udruženja banaka bilo ie u S.A.D. štednih uloga krajem juna 1935 22,7 milijarde dolara prema 21,7 milijardi godinu dana ranije, 21,2 u 1933, i 28,5 u 1930. Od toga je 9,9 milijardi u Nacionalnim bankama a ostatak podjednako u državnim bankama i frest-društvima.

— 1 јануара 1936 већи број швајцарских банака поВисио је камату на улоге на штедњу са 21]. на 3%. Кантоналне банке већ: дуже времена плаћају 3%. Рентабилитет облигација остао је 'непромењен- на 4, у изузетним случајевима на 41 ј2—48]4%.

— За првих 11 месеци 1935 порасли су штедни улози у немачким штедионицама за нето 548. мил. марака према 351 у истом раздобљу 1934.

JAVNE FINANSIJE

—- Министарство финансија издало је објашњење о обавези плаћања пореског додатка на течевину и друштвени порез. Код следећих случајева порески обвезник не плаћа допунски порез, ако: властите производе непосредно из фабрике: продаје потрошачима или их шаље по поруџбини; робу продаје самосталним трговцима или је даје за комисиону продају; распродаје на велесајам изложену робу; непосредно продаје електричну енергију или плин; испоручује непосредно лед; преко властитих фабричних продавница снабдева сопствене раднике и намештенике животним намирницама; испоручује бојадисану и чишћену робу, где се ради о услугама; рафинерија продаје непосредно петролеум или безтрошарински бензин рибарима и пољопривредницима. Не“ подлежи плаћању допунског пореза продајна централа за шпиритус, пошто она само према поруџпбинама додељује контингенте: У објашњењу Министарства финансија наведени су следећи случајеви, када се плаћа допунски порез: ако фабрике непосредно продају робу државним и јавноправним' надлештвима или непосредно продају на основулизложене робе на велесајмовима. Ако електричне централе и“плинаре продају непосредно или преко својих продавница електричне или плинске предмете, подлеже плаћању допунског пореза на целокупан промет укључивши и продају. електричне · енергије односно плина. Непосредна продаја потрошачима млека, млечних производа, хлеба и меса повлачи обавезу плаћања допунског пореза, као и продаја бензина: и аутомобилског уља путем сталних или несталних станица. Не подлеже плаћању допунског пореза предузећа која. докажу да су “у року од 2 месеца, после обнародовања одредаба- које се односе на плаћање допунског пореза , ликвидирале своје продавнице и о томе поднеле доказе надлежној Пореској управи у року од 15 дана. У ште“ он означује велике трговачке куће (магацине) које снабдевају своје муштерије разном робом.

— Prema proceni američkog Ureda za industriju porastao je celokupni javni dug S. A. D. sa 39 milijardi dolara u 1932 na 50 milijardi u 1935; 20 milijardi otpadaju na države i opštine. Teret kamata iznosio je 1934 god. 2,3% narodnog dohotka. Porezi iznose 20% narodnog dohotka, prema 25% u Engleskoj, 23% u Nemačkoj i 20—25% u Francuskoj.

— U svome budžetskom govoru Ruzvelt je objavio da će deficit tekuće budžetske godine izneti 3,2 milijarde dolara, uključivši amortizaciju dugova u iznosu 550 mil. dolara; lane je deficit procenjen na 4,5 milijarde. Prihodi se sada cene na 4,4 milijarde prema 4,0 u prethodnoj godini, a izdaci na 7,6 prema 8,5 milijardi. U budžetskoj godini 1936/37 biće, prema proceni, prihoda u·iznosu 5,7 milijardi, dok će izdaci zajedno sa amortizacijom od: 600 mil., ali bez izdataka za suzbijanje krize, iznosili 5,7 milijardi. Na taj način biće redovni budžet izravnat.

— Из калдрминскбг фонда добила је Сплитска општина 2,9 мил. дин, за изградњу западне обале луке.

— Талијански буџет за - 1935-36 предвиђа за 10% веће приходе. него у: претходној буџетској години. Један једини порез је снижен, наиме на аутомобиле. Високи порез на бензин скоро је онемогућио саобраћај такси-аутомобила. — На скупштини општинских лекара Приморске бановине констатовано је, да 34 општине овима дугују преко 1,200:000“ динара.

— Прорачун Приморске бановине предвиђа расходе 36,6. мил, дин. који ће “бити покривени; поред редовних прихода, државном дотацијом од 19.1 мил; дин,