Narodno blagostanje

Страна. 38:

Od: državnog: monopola. predviđa se gotovo isti prihod

kao ı u sadašnjem. budžetu |. 1,96 milijarda dinara. Najveće povećanje očekuje se kod prihoda od privrednih preduzeća u iznosu od 114,12 mil. dinara, tako da ukupno predviđanje iznosi 3,36 milijarde.

Što se tekućeg budžeta tiče, u ekspozeu se kaže da treba i ove godine očekivati deficit, iako se je na strani rashoda sprovodila najenergičnija štednja.

Прилике на тржишту мека-

Проблем, социјализирања ног дрвета неутешне су. губитака наше шумске. ZU

Санкције су проузроковале застој у извозу. Наша земља је најтеже погођена, пошто је удео. нашег извоза у Италију у укупном износу највећи од. свих земаља, Извозници меког дрвета су чајјаче погођени,

Централни одбор дрварске. привреде је у својој прегледној. резолуцији поставио низ следећих мера: ликвидирање. потраживања. по: клирингу, мораториум извозницима погођеним. санкцијама, олакшице уј попледу плаћања пореза; и шумских такса.и успостављење нових веза са Левантом. и најзад трговинско-политичке мере, као што су контрола увоза да би се обезбедила прођа наших извозних артикала, организација извоза нашег дрвета и оснивање експортнот фонда за премирање извоза.

· Социјализација штете дрварске привреде, коју Цен-трални одбор. тражи, сасвим је оправдана, пошто дрварска „индустрија није крива за санкције; напротив њој је штета наметнута. Сасвим. независно од тога да ли ће држава добити накнаду на основу пакта Друштва народа, Централни одбор има право да тражи од ње накнаду штете.

Мораториум, који Централни одбор тражи за санкцијама погођене извознике, шумопоседнике и индустријалце, оправдан је. Извозници и остали интересенти погођени су у таквој мери да је њихов опстанак доведен у питање и сви од реда: би постали инсолвентни ако би повериоци тражили од њих плаћање дуговања. Пошто би се мораториум односио свакако и на порезе и остале дажбине, није разумљив захтев Централног одбора којим тражи емитовање благајничких записа за клириншка потраживања да би се њима платили порези и шумске таксе. Од шумско-привредних мера преостаје само једна: да: држава одгоди сечу.и дозволи измене у уговорима: који су закључени пре но што су санкције ступиле на снагу, И ово је потпуно_ оправдано.

У погледу саобраћајних мера, пак, не бисмо се могли сложити са Централним одбором. Снижење тарифа је разумљив захтев, ако се ради о жељи да се добије предност над конкуренцијом, о чему овде нема речи. Тарифне мере не. могу-ту да помогну, пошто њихово дејство може бити само мањих размера. Осим тога не би било лако једном снижену тарифу поново повисити када санкције престану. О: субвенционисању. нових паробродарских линија ва Левант могло би се дискутовати само у оквиру свестрано обрађеног. плана. Не би било рационално издржавати. скупе ларобродарске линије за извоз релативно незнатних количина.

Било би потребно да Централни одбор изради план о могућностима добијања нових тржишта. Само на основу конкретних предлога и само после доказаних конкретних могућности могло. би се узети у расматрање тражено „ограничење увоза и то само према оним земљама које долазе. у обзир за наше дрво. Било би и сувише тешка жртва. ако бисмо контингентирањем увоза погодили неку _ другу „привредну грану. То би био, случај код премирања извоза помоћу „фонда; стога ову меру не треба применити.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Ep

Централни одбор пуним правом захтева од Народне банке да надокнади извознипима разлику између курса.

уговореног у клириншком 'опоразуму и оног који је она обрачунала после уредбе о ликвидацији клириншких (потраживања према Италији. Народна банка је извршни орган клириншких уговора. Она не сме да мења клириншки курс, пошто он није обавезан само за обрачун између клириншких централа него и према нашим извозницима, који су на основу тих цена калкулисали своју робу. На= родна банка не може ни да води рачуна о томе да што већи број извозника дође до свога новца. Ако би то хтела, могла би истом аргументацијом да уместо садашњег одбит-

ка: од: 10—15%, исплати само 30% или још мање, у ком.

случају нико не- би. имао ништа, пошто тај незнатни: део не би претстављао за извознике никакву корист.

Међутим, ако би се и сви захтеви Централе прихватили, био: би решен - само једањ део проблема наше индустрије меког дрвета, а остао би најтежи: куда са дрветом које је досад куповала Италија. Ми: имамо 370 индустријских предузећа са 65 хиљ. стално запослених и- 125 хиљ сезонских "радника. Нестанак тржишта-значи за велики део пилана и фабрика обуставу погона, а за раднике незапосленост. При данашњем стању ствари скоро: је немогуће ово спречити, |

Међутим, на нашем дрвном тржишту има и једна утешна појава: побољшање прилика на тржишту храста. Осврћући се на ову појаву, г. проф. др. Ненадић, даје свом чланку. у „Политици“ од.12 0. м. наслов „Цене нашем

дрвету почињу 'осетно да скачу“. Наслов би, међутим, имао:

да се односи на храст. Али храст према проценама г. др. Мариновића у књизи „Шумска привредна географија“ чини само око једну петину вредности „извоза нашег дрвета. Храст је највише трпео у.кризи, па је време- да доживи

специјалну коњунктуру; али са национално-економске тачке:

гледишта тиме није решен · проблем · дрвета уопште. Г. проф. Ненадић узгредно напомиње и: узроке-скока храста: оживљење грађевинске делатности. у западним земљама. То, међутим, не стоји, пошто се у грађевинарству 'све више

употребљавају гвоздене. и бетонске. конструкције место.

дрвених. Ни, велики и нагли скок.цене. (до 200%) није у складу са. том претпоставком. Напротив, специјалне узроке скоку цена храста треба тражити у наглом наоружању.

======= _ Мазапагодпа: рпугеда и тезеcu novembru 1935 uprkos malom pogoršanju u nekim. granama

pokazuje još uvek dosta znatan пи авснимнншасинсенииШН6 | Tn a mredak prema istom meSeGU 1934 g. Tako na primer spoljna trgovina uza sve to što pokazuje neobično veliko smanjenje od 84 mil. dinara prema mesecu oktobru 1935 godine, još uvek Je znatno veća nego u mesecu novembru 1934. Izvoz je iznosio 410 mil. dinara prema. 375 u 1934 godini. To povećanje dolazi isključivo iz povećanja izvoza u Nemačku koje iznosi preko 40 mil. dinara, odnosno 94,5. prema 53,7 mil. dinara.

Naša narodna privreda u novembru 1935

Kroz prvih 11 meseci izvoz je iznosio 3.678 mil. dinara

prema 3.417 u istom razdoblju prošle godine; to znači pove-

ćanje od 261 mil. dinara ili 7,0%. Uvoz je u mesecu novembru...

iznosio 357 mil. dinara prema 298 u istom mesecu 1934. godine, što pretstavlja povećanje od 41 mil. dinata. Znači da se je uvoz povećao u većoj razmeri nego izvoz. Kroz prvih 11 meseci

uvoz je iznosio 3364 mil. dinara prema 3260 u istom razdoblju ,

godine 1934. Prema tome povećanje iznosi 104 mil. dinara ili 3,2%. Broj utovarenih vagona povećao se prema novembru

1934 godine za 15 na. 147, hiljada. Ako se uzme u obzir period ~