Narodno blagostanje
25. јануар 1936.
Стање Народне банке (подлога у злату)
у а 5, АКТИВА 1930 Ta Уа 1936 1936 Подлога ;
зл, у касама и на стр.| 17949] 17846] — — ===
злато у касама — — 1337,9| 1344.3| 1353,2
злато на страни — — 94.6) 902 815
новч, у страној мовети 0.0) – 00.3 0.0 0.1 0,2
девнзе — — — > — #12) 120:2 32 7| | 320| „325
Vuynmo —|| 1.906|1905.5|1464.3| 1466.6|1467.4 Цевизе које не улазе у
подлогу — — — — — 545| 1044) 331,6! 338.1! 340,6 Кован новац;
у никлу и сребру— — || 239.0| 206.1! 329.9| 311.3| 363.4 Зајмови:
на менице — — — — | 1808.8| 1528.8 1523,0| 1499.9| 1478 3
Ha хартије од вреде. — 293.11 235 1 2583! 256.0 255,3
Укупно — || 2101.9 1763.9) 17813) 1755.9) 1733,6 Хартије од вредности — 117) 1691] 494 48.7| 48.7 Ранији аванси држави — 1715.5| 1686.6) 1670.6) 1670,1| 167:.0 Привремени аванси Глав.
Држ, Благајни — — — | 600.0| 600.0| 600.0| 600.0| 609.0 Вредности рез. фонда — || 54.9) 1064) 119.0| 117.1| 117.1 Вредности ост, фондова| 117) 12.0) 11.8 11.8) 11.7 Непокретности, завод за |
израду новч, и намештај || 153.7| 153.5| 1540| 1543| 154.5 Разна akrmuBa — — — —|| 115.1| 276,4| 464.4| 468 3| 503,3
ПАСИВА Капитал — — — — = 180.0! 180.0| 180.0) 180.0| 180.0 Резервни фон — — — 843) 1124! 1333) 138.3) 133,3 Остали фондови — — — 13'7| 2055 27:41. 2741. 214 Новчанице у оптицају — || 43271! 4383,9| 4590.0| 4536.8 4737 3 Обавезе по виђењу:
потраживање Државе — 7.3) 60) | 74} 112. 129
mapo Dara E На || атак | 5310) 6801 6080) 7847
резни рачуни — — — 5492! 327.0! 6886] 755,.2 8105
Укупно — |1031.0| 865.8| 1385.7| 1454 41 1598,1
Обавезе са роком — — ||1106.3| C52,9| 193 4| 194.8| 186.2 Разна пасива — — — — || 222.91 316.4) 1666) 146.0) 148,9 Оптипај и обав. по виђ ||5358.2| 5249.8) 6275 7) 6291 2 6335,4 Укуп, подл, -|- 28'5% прим | — — | 1881'6) 1884 5| 1885.6 Злато -- 28'5% прим — | — — |1717.9) 1727.4! 1738,9 укупно покриће — —| — — |2998' |2995% |2976% покриће у злату — —| — — 27319, [27457 |27449%
Beogradska berza
I EFEKTNO TRŽIŠTE Silah optimizam na efektnom 1251
Može se mirno tvrditi da od maja 1931 godine nikad prilike na našoj berzi nisu bile tako zdrave, kao u januaru o. g. To se ne može da vidi posmatranjem sa strane ni po razviću kurseva ni po samom obrtu. To se može da konstatuje samo pažljivom analizom detalja poslova na efektnom tržištu. Može se reći da je od leta 1932 godine naše efektno tržište bilo snažno podržavano od strane javne ruke i da je ona igrala u obrtu i u kursevima za sve to vreme ili bar za najveći deo vremena mnogo važniju ulogu nego celokupna publika. Tek je u januaru mesecu o. g. počelo ponovo da se vraća stanje iz 1930 godine, kad je glavnu ulogu igrala sama publika. Ali i tu postoji ogromna razlika. 1930 godine, upravo sve od 1926 godine, prišli su veliki kapitali berzi u špekulativnoj пател, privučeni ogromnim promenama kursa, većinom u smislu hose rente Ratne štete, Serioznog plasmana bilo je vrlo malo. U ovoi godini sasvim je obrnut slučaj.
Obrt je u izveštajnoj nedelji iznosio 3.088 hiljada i to u 7% Investicjonom zaimu 228, 6% Beglucima 356, termin 20, u Agrarcima 24, 7%. Bleru 187, 8% Bleru 248, 7% Seligmanu 205, Ratnoj šteti 752, termin 458, Nar, banci 115, Agr. banci 167, Dalmatincima 328 hiljada dinara.
Kao što se vidi, obrt u ostalim papirima uzeo je ogromnog obima, dok se je Ratna šteta prilično staložila. Mi smo to
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 61
već objasnili u ranijem izveštaju prelazom Ratne štete iz špekulativnogz u seriozni papir. Najveći deo obrta u januaru, naročito u poslednjoj nedelji, obavljen je za račun privatnika i to uglavnom u cilju plasiranja kapitala. To se na kretanju kurseva do 22 o. m. nije moglo primetiti, jer je postojala ponuda koja je potpuno zadovoljavala privatnu tražnju. Ponuda je dolazila otuda što se situacija smatrala neizvesnom, dok se ne pojave novi blagajnički zapisi. Ali se od 22 o. m. cela berza okrenula ka hosi. To se vrlo lepo vidi iz donje tablice kurseva.
17-1 20-1 2150. 225 23-1 72% \(nvesticitoni zajam 18159 = =—— 78.50 79.60 6% Begluci 500 60— 60.50 60.87, — =» 2500 62.25 6225 6250 —— 62.25 > 5000 64— 64—" — 64.550 65» termin 4% Agrarci 46.71% Bler 71.75 71.50 — 72— 13.—S 8% Bler gl o 8&— 8225 7%. Seligman — — — 79— 79: Ratna šteta, prompt 353.62 352.50 351.50 352.50 355.15 Ratna šteta, termin 353.— 352.50 .351.— 353.— 355Narodna banka —— 6410.— 6450... — Agratna banka 230— 23125 23275 233— 23671% Stab. zajam | 6% Dalm. prompt 1000 —— — 61— — = » » 5000 62.50 6275 6255 — 62.50 » termin
Duvanski loz Crveni krst
Predmet naročitog interesovanja naših kapitalista bili su: Blerove 7% obligacije i 6% Begluci. Prvi pokazuje skok od 71 na 73 u toku nedelje a drugi od 63.75 na 65. I svi ostali papiri pokazuju čvrstu tendenciju, i Investicioni, i Stabilizacioni itd. Smatralo se da su Seligmanove obligacije prešišale dopušten kurs, zbog toga su bile popustile kratko vreme na 79. Ali se poslednjih dana opet pojavila tražnja od 70.25 iz prostog razloga, što odgovarajući tipovi domaćih papira stoje na istoj visini. Poslednje sedmice bila je vrlo velika tražnja. ČVIste su i akcije Narodne banke po 6.500. Čvrste su čak i akcije Agrarne banke i prilično veliki obrt se pravi u njima.
Kao što rekosmo, najtiša je bila renta Ratne štete. Za njom nije bila tako velika tražnja, jer je postojala stalno mala ponuđa. Međutim mi podvlačimo da se taj papir jednako gubi sa iržišta i to se pokazalo na sastanku od 23 o. m.: tražnja od 400 komada doterala je kurs od 353 na 356.
Ali se iz ovih kurseva još ne vidi tačno psihologija beogradskog efekinog tržišta, Ne vidi se ona optimistička zategnutost koja je vladala poslednia dva sastanka. Teško da ćemo se prevariti, ako ustvrdimo da će već 24 o. m, kursevi prešišati one od 23, i da će nastati brza i jaka hosa.
Obračunski kurs naših papira u Njujorku bio је: 17-1: 43.4067, 20-I: 43.4782, 21-I: 43.5316, 22-I: 43.5405, 23-1: 43.4960.
Naši papiri na stranim berzama
Kursevi naših papira na pariskoj berzi od 15 do 20 o. m. bili su u velikom skoku. To se objašnjava novim sporazumoni naše države sa francuskim porterima koji bi se prema vesti »Frankfurter Zeitunga« sastojao u sledećem: 15% dospele kamate plaćali bi u gotovom, 65% u funding obligacijama, a 20% kupovali na berzi. S tim u vezi porastao je 4% zajam iz 1895 godine za 20 poena na 143, 5% 12 1902 та 16 па 140, 4:/% 12 1906 7а 20 па 132, 4:ј2% iz 1909 za 17 па 125, 41ј9% iz 1910 za 16 па 126, 41/6% 12 1911 ха 16 па 126, 5% 17 1913 та 17 па 138. Najjače je skočio 7% Stabilizacioni zajam iz 1931 godine za 261/a poena na 209.5, dok su se ап по obli<
gacije popravile za 3 poena na 95,