Narodno blagostanje

Страна 78 у НАРОДНО

— У Паризу је скоро основано друштво Бата. С. А. Марокен са капиталом од 1,5 милиона франака. Седиште друштва је Казабланка, а треба да у Мароку подигне трговину обуће.

—- Белгијска ратна индустрија налази се у врло повољном положају, ради великих страних и домаћих поруџбина, Нарочито је много успеха MMaMa Fabrique Nationale са нашим моделом митраљеза.

— Бугарски министарски савет забранио је нове инвестиције капитала у индустрију шећера, биљног уља и млинарство., До ове забране дошло је због засићења у овим индустријским гранама.

—- Светске залихе каучука непрестано се смањују. Почетком ове године оне су износиле 596 хиљада тона према 675 хиљада у исто доба прошле године.

— Потрошња бакра у 1935 год. износила је у чи-

тавом свету 1,675.000 тона према 1,444.000 у 1934. Бакра

се потрошило 1,445.000 тона према 1,320.000, а цинка 1,3 милиона према 1,125 милиона. тона.

— Крупове фабрике су у пословној години 1934/35 поново прошириле своје пословање. Друштво показује чисту добит од 10,3 мил. РМ. Међутим ни ове године неће се делити дивиденда, јер ће се употребити 5 милиона марака за обнову предузећа у смислу нових техничких напредака, 3,3 милиона за станове а 2 милиона даје се пензионом фонду.

— По решењу Министра грађевина укинути су немачки прописи за градњу армирано-бетонских _ конструкција, а усвојени швајцарски прописи. Од 1 фебруара градиће се већ према новим прописима.

— Чехословачка производња угља износила је у свему 26,1 милиона тона у 1935 год, што према 1934 год. значи извесно повећање.

— Светска продукција електричне енергије износи на год. 270 милијарди киловат сати, што значи да просечно на сваког човека отпада 135 и то у Норвешкој 3.260, Канади 2.000, С.А.Д. 980, Белгији 566, Енглеској 466 итд. а у ЈУгославији свега 55 киловат сати.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Залихе вуне у Мађарској цене се на 700.000 кг. један део ове вуне извезао би се у Румунију у замену за кукуруз.

— Аустријски извоз дрвета порастао је у 1935 год. за 8% у поређењу са 1934 год. 1935 он је износио 1,23 милиона кубика а 1934 само 1,14 милион. Резано дрво извози се већином у Италију а нерезано у Немачку.

— Енглески извоз авиона и авионских мотора достигао је 1935 год. рекордну суму од 2,7 милиона фунти стерлинга. Више од 70 држава и подручја заступљено је у овом извозу.

— Енглеска је одлучила да се у свом трговинском промету са Румунијом послужи клирингом. У ту сврху заступници Енглеске водиће ових дана преговоре у Букурешту. Енглеска је посегла за овом мером из разлога, што енглески извозници тешко долазе до својих тражбина У Румунији, премда је она трговачки активна према Енглеској. — За првих осам месеци 1935 год. износио је удео Италије у целокупном извозу Аустрије 14,2%. Напротив увоз Аустрије из Италије чини само 5,3% аустријског увоза. Ипак то значи извесно повећање према прошлој години, када је увоз из Италије износио свега 4,3%.

— Друштво народа се још прошле године бавило могућношћу укидања уговора о клирингу. 22 јануара 1936 Савет Друштва народа донео је (одлуку да ово питање одгоди за доцније, јер су „време и прилике сада доста неповољни“, . |

PJALOCINIDE | — Бр

— Мађарска је спремна да за свињску маст, коју треба да извози у Чехословачку, прима клириншка потраживања ове према Румунији. Мешовита мађарско-чешка комисија треба у Букурешту да закључи уговор са Румунијом. Мађарска би тако добијене износе употребила за плаћање кукуруза. ž

— Између Аустрије и Бугарске дошло је до споразума о купњи дувана у висини од 100 милиона лева. Купња ће се извршити путем клиринга са кратким отказним роком при промени паритета који износи 100 шилинга 3a 1600 лева при купњи а 1620 лева при продаји.

— Целокупна чехословачка плаћања иностранству у 1935 год. износила су 9088 милиона кч. од чега 5194 милиона у слободном промету а остало посредством клиринта. У девизама је исплаћено 4270 милиона Ku.

— Амерички извоз у Италију био је у новембру месецу 1935 год. 48 милиона долара. У децембру он се готово удвостручио попевши се на 8 милиона долара. | — У Кини се сада налази једно немачко изасланство под вођством посланика Крепа, које ће посетити сва важнија кинеска трговачка средишта. Изасланство је досада посетило Шангај и Нанкинг. Овде су вођени преговори за унапређивање кинеско-немачке трговине. Кина би могла куповати немачке индустријске производе, док би извозила у Немачку своје сировине.

— Дошло је до потешкоћа у закључивању трговинског споразума између Румуније и Француске. Румунски министар трговине Костинеско борави сада у ту сврху у Паризу, али се не рачуна са могућношћу закључења. новог уговора.

— У Чехословачкој је прошле године продано 9.223 нова аутомобила, што значи близу 500 кола мање него 1934 год. Мотоцикла продано је 1935 год. 5.920 а 1934 год. само 3.580 комада. a

— Пољска купује у Холандији путем компензације житом неколико подморница у вредности 5 мил. хол. форинти, — Између Мађарске и Швајцарске почеће почетком фебруара преговори о обнови клириншког уговора и о проширењу трговинских веза.

— Румунска Народна банка наредила је банкама овлашћеним за трговину девизама, да убудуће кукуруз за Аустрију и Мађарску смеју извозити само ако се плаћање врши слободним девизама. "Ова мера се образлаже тиме што Аустрија и Мађарска извозе даље купљени кукуруз, и то за слободне девизе. Извозници су врло незадовољни овом одредбом, јер се боје репресалија од стране погођених држава; они траже да се Румунија и даље придржава досадашњег клириншког уговора, док не ступе на снагу нови споразуми са Аустријом и Мађарском о којима се баш сада воде преговори.

— Румунија је решила да убудуће не дозволи више извоз робе без додељивања удевиза, јер се утврдило да је таква роба већином плаћана илегално набављеним девизама.

— Румунска Народна банка ставила је на расположење за плаћање увоза у првом тромесечју 1936 год. 2,3 милијарде леја.

— Чехословачка је у 1935 извезла 98,3 хиљ. метр. центи хмеља према 129 хиљ. у 1934, што претставља смањење од 27,3%. По вредности извоз је опао за 231,8 мил. на 176,2 мил, ч. кр.

— Џ' Копдопи је розједић дапа рту! риб аакгсапо пеkoliko hiljada tona ruskog železa. Zbog visokih carina Rusija је jedina evropska zemlja koja može uvoziti železo u Епојезки.

— Nakon prekida pregovora za sklapanje novog 1т20vinskog sporazuma sa Grčkom, Rumunija je zabranila izvoz petroleja u Grčku. | | 1