Narodno blagostanje

1: фебруар 1936.

1931 i 41 mil. din. od 1032 do 1933. Kako izgleda,

ukupna i prosečna dnevna zarada radnika grupisanih po

godinama starosti vidi se iz ovog pregleda (u din.): Ukupna dnevna Prosečna dnevna

Do 18 god. 86.369 9:37 „ 19—32 сод. 1.025.439 22.26 »„ 33—857 сод. 665.308 ZLO Preko 57 god. 92.156 25.93 Gornji podaci su vrlo karakteristični, Dok mlađi

radnici u ukupnom broju osiguranih pretstavljaju 66.0% ili dve trećine, dotle i radničkom dohotku učestvuju samo sa 54.8 ti. sa malo više od polovine. Ovaj podatak ilustruje tendenciju uposliavanja mlađe, |evtinije radne snage, koja je istiskivala skuplju, kvalifikovanu. Stoga se može postaviti pitanje šta je bilo sa kvalifikovanim

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 1

slovenačkim radnicima koji su u periodu depresije u Velikom broju istisnuti iz procesa proizvodnje bilo od mlade bilo od ženske neprofesionalne radne snage. Znatan broj ovih radnika otišao je u druge krajeve 2епије gde se osećala potreba za kvalifikovanim radnicima. Kada bismo raspolagali podacima o strukturi radnišiVa prema mestu porekla, sigurno bismo našli da su sloVenački kvalifikovani radnici rastureni po celoj zemlji, naročito u rudarskoj, metalnoj, drvnoj, hemijskoj i 17 stilnoj industriji.

Poslednja izrupa, preko. 57 god., u ukupnom Беја osiguranih ne pretstavlja ni dvadeseti deo (4.20%), a u dohotku učestvuje sa 4.9%. Ovde spada mali broj radničkih specijalista, visoko-kvalitikovanog osoblja ı bankarsko-trgovačko i industrijsko činovništvo.

D-r Heinrich. Weyrich

SJAJAN USPEH LEČENJA BANKARSKE KRIZE. U NEMAČKOJ 1 AUSTRIJI .

Skoro istovremeno su ovih dana Nemačka i Austrija ukinule i poslednje mere za potpomaganje kreditnih banaka

I OPŠTI RAZVOJ

Glavni uzrok pooštrenja krize u ovim zemljama bila je pogrešna upotreba novca koji se primao na kratak rok; istu je pogrešku učinila i Engleska, pa je 1931 morala da žrtvuje i zlatno važenje. Kao što je Engleska pozaimljivala taj novac Nemačkoj, tako je Austrija davala zajmove balkanskoj privredi gde je novac, međutim, većim delom zamrznuo. Najopasniji bio je rad nemačkih banaka koje su kratkoročni novac, jedini kojim su raspolagale, upotrebile za investicije. Čim se videlo da su ulozi u opasnosti, započela je ogromna navala ulagača. Pošto je povlačenje inostranih kredita, kojim je sve započelo, prouzrokovalo ogromne gubitke novčaničnih banaka u novcu i devizama (u Nemačkoj se u 1931 god. podloga smanjila sa 2080 na 1104 mil. maraka, tj. za 63%, a u Austriji за 1015 па 330 пи. 51. 1. ]. та 67%), ође su države zafražile 1 dobile moratorijum, da bi, za razliku od Engleske, održale paritet. Međutim, u toku poslednje godine skoro sasvim su isplaĆćene i te produžene obaveze. Navalu domaćih ulagača pokušalo se zaustaviti time što je država obećala garanciju. Glavni za-

koje su se morale preduzeti za vreme bankarske krize 1931 god. Time je, tako reći, završen taj period sanacije.

BANKARSKE KRIZE

datak bio je povratiti poverenje u sposobnost banaka. Najprostije sredstvo za to bilo je stvaranje likvidnosti, jer mogućnosti za povlačenje datih kredita i reeskonta nema ni izdaleka dovoljno. Usled gubitaka, baš na početku opšte krize која“ је situaciju još više pogoršala, došlo bi svakako do sloma celoga kreditnog aparata, da nije sa punim razumevanjem intervenisala država. Glavni deo gubitaka koji je preostao posle otpisa od kap:tala i rezervi, ona je preuzela na sebe što direktno, što preko vlastitih postojećih ili novoosnovanih kreditnih ustanova, zatim putem učestvovanja i pomoću u gotovom ž Топаз регди. Ove državne žrtve za banke koje su u stvari bile sasvim propale, cene su u Nemačkoj na više od 600 mil. maraka, a u Austriji na 1140 mil. šilinga. Naravno da je uporedo sa ovom pomoću izvršena i temeljna preorganizacija bankarstva, ono je, uz znatne kontrakcije, došlo pod jak državni uticaj. To, razume se, ne pretstavlja nikakvu smetnju za čisto privatnoprivredni rad banaka.

II BANKARSKA KRIZA U NEMAčKOJ

Akceptna i garanina banka osnovana je u julu 1931, kada. je nastupila bankarska kriza sa ogromnim potraživanjima uloga i u zemlji i van nje. Ukupni bančin kapital iznosio je 200 mil. maraka; od toga je otpadalo na Rajh 80 mil., na Pru. sku 12, a na banke 66 mil. maraka; glavni njen zadatak bio je

da banke učini likvidnim i da opet oživi platni promet koji je posle bankarskih ferija potpuno bio zastao, Pošto se inostrani otkazi nisu mogli svi regulisati moratorijem, a navala ulagača u zemlji i pored državne garancije тје ргезтајаја, паstala je potreba za novim sredstvima, jer su same banke mogle _Ча isplate samo mali deo uloga. Kako najveći deo finansijskih „menica koje su davale banke, ni|e odgovarao propisima RajhsDanke, stvorena je kao posrednica Akceptna banka koja je ove menice indosirala, tako da ih је Rajhsbanka mogla da primi.

Pri svome radu Akceptna banka uglavnom se oslanjala na Rajhsbanku. To se vidi po tome što je krajem 1931, kada je najviše bila angažovana (1,62 milijardom maraka) i Rajhšbanka bila povećala svoj portfelj menica za 1,35 milijardu maraka.

Ovim akceptnim kreditima najviše se koristila Dresdner Bank; ona je na taj način nabavila oko 500 mil. maraka koji su joj bili potrebni za isplatu iznosa otkazanih od strane inostranstva, i to i po svojim računima i po onim {uzionirane Danat-banke. Povlačenje inostranih kratkoročnih kredita kod kreditnih banaka, koje je počelo još polovinom 1930, dostiglo je svoj vrhunac sredinom 1931, kratko vreme posle sloma Danat-banke. Od novembra 1930 do novembra 1931 smanjio se ukupni iznos uloga sa 12,02 na 9,10 milijardi maraka, t. |. za