Narodno blagostanje

Страна 72

25%; većina njih je otišla u inostranstvo. Na drugo mesto do-

laze Rheinische Landesbank i Westfšlische Landesbank koje su.

takođe zatražile zajedno oko 500 mil. maraka. Ostatak ie podeber ostalim štedionicama i javno-pravnim kreditnim zavoфита kao i nekim privatnim bankama. · Ovi krediti služili su uglavnom finansiranju isplata domaćim štedišama koji su tek u

jesem-1930 počeli da podižu uloge, ali uskoro opet popustili u ·

navah. Ulozi po štedionicama i javnopravnim zavodima smanjili:su se od novembra 1930: do novembra 1931 sa 15,35 milijardomaraka na 13,40, t.j. za 14%.

93% i

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~ | 605

Pošto su tri glavne banke isplatile uloge, moglo se pri-

stupiti likvidaciji pomoći protiv krize, Ali Akceptna banka.

ostaje i dalje, jer je ona u međuvremenu upotrebljena za kreditiranje industrije i za likvidaciju privatnih banaka, naročito jevrejskih; sve akcije Akceptne banke preuzeo je Rajh.

Prema. tek sada objavljenom izveštaju Akzeptbank A. G· Berlin o poslovnoj godini, istekloj 30 juna 1935, uspelo je kreditnim zavodima koji su u opasnosti dobili akceptne kredite, da to toga vremena ove skoro otplate; ostatak je isplaćen do kraja 1935.

| |I! SLOM OESTERREICHISCHE KREDITANSTALT

Kada je u maju 1931 Kreditanstalt iznenadno ODUSEVIO plaćanja i kada se ispostavilo da zavod ima 4222 mil. šil. kratkoročnih obaveza prema inostranstvu koje ne može da plati, bio je dostignut samo vrhunac jednoga репода геотваnizacije koji je počeo još 1924 slomovima i fuzijama i frajao sve do 1934 god.

Sasvim različito od događaja u Nemačkoj koji su, uostalom, i izazvani tek padom Kreditanstalta, u Austriji je

ovarikriza bila dugotrajan proces; njegova verna slika-je raz-

voj:majvećeg zavoda. Kreditanstalt se pred sam svoj pad suvišavbio založio za spasavanje Bodenkreditanstalta, i tek dve godine posle svoga prvog izkaza gubitka (1930), tj. u januaru 1933, mogao se smatrati donekle obezbeđen. U međuvremenu

iznos uloga je stalno opadao i pored državne garancije i ugo-

мога. sa inostranstvom o moratorijumu. Nastali manjak mogao se nadoknaditi samo reeskontom kod Narodne banke. Menični portfelj Narodne banke povećao se od polovine do kraja 1931 sa 70 na 900 mil. šilinga; od toga samo na Kreditanstalt otpadaju preko 600 mil. Računa se da je od maja 1931 do kraja 1932 u inostranstvo izneseno 700—900 mil. šilinga, ali od toga je samo polovica bila inostrano vlasništvo.

„Зато država mogla je da održi Kreditanstalt i pored njegovog potpunog sloma; ali to je zahtevalo ogromne Žrtve, naročito prema inostranstvu sa kojim se зрогахитеја и Тего 1933. I ona je učinila ogromno. Polovina obaveza prema inostranstvu izmirena je novostvorenim efektima, — prioritetnim

а Kreditanstalta u iznosu 70 mil. šil. i O. i obveznicama u iznosu 10 odnosno 130. mil. šil. novoga društva Socićić Continentale de Gestion, Monaco (Gesco) · koje je osnovano pomoću odgovarajućeo iznosa akcija Kreditanstalta. Za drugu polovinu, izv. Live claims, imala je država da izda 41Ja2% obveznice sa 20-godišnjim rokom, ali za službu ovih pret-

postavka je da Austrija ostane sposobna. za plaćanje. Isplate“

u gotovom. u iznosu 19 mil. šil. imale su da započnu 1 marta 1936; krajem decembra 1935 dobijen je i pristanak poverilaca uz otpisivanje nominalnih 130 mil. šil., t|.60%.

Austrijski ministar finansija potpisao je krajem januara sporazum sa inostranim poveriocima Kreditanstalia, Коjim se predviča konačno rešenje još neregulisanih obaveza. Država će na ime ostatka obaveza u iznosu od 215 mil.

šil., koje je u svoje vreme primila na sebe, platiti 60 mil. šil. u gotovom i počevši od 1937 kroz 20 godina anuitet od 2 mil. šilinga.

Ovaj sporazum znači ujedno i konsolidaciju i smanjenje državne obaveze; to je bilo neophodno potrebno, jer je poslednjih godina državu vrlo mnogo stalo održavanje bankarskog kredita u Austriji.

Likvidacijom. pomoćnih kredita Akcepine banke i konsolidacijom austrijskih Live claims u ovim dvema zemljama |e konačno prebrođena bankarska kriza koja ije bila skopčana sa najvećim žrtvama i opasnostima i za državu i za valutu.

авва

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ .

Министар грађевина г. Ко-

Значај новца за народну JKyJ није пропустио ни љубпривреду љанску конференцију дрварске индустрије да да одушке свом — инфлациони-

стичком вјерују, упркос томе што је његова изјава о девал- |

вацији на збору у Осијеку била енергично демантована од

стране Министра финансија. Овога пута г. Кожул је своје .

глеј | те завио у једну оригиналну, нову теорију, Koja гла! „Ma се привредни живот не може подићи без п1оsana “16 њему „прописи, закони или уредбе U привреду “епасти, него материјална сретства тј. новац“. А Ми се не бисмо могли сложити с овим гледиштем. Прудредни живот зависи од основних чинилаца производње ироде, капитала и рада. Новац не претставља никакав аб р производње, већ сретство за размену добара. Он своју функцију врши корисно само онда, када његов износ одговара волумену размеке. Ако га има сувише или недовољно, наступају штетне“ последице. У сваком случају привредни живот није функција новца, већ фактора производеће, услова и могућности њиховог искоришћавања. Исто тако "нетачно је и тврђење да „прописи, закони и уредбе

неће спасти привреду.“ Ноторна је чињеница да се највећи

део економске политике састоји баш у законским прописима,. Њима се регулишу односи, одређују правци и гра-

нице приватне иницијативе предузетника, и, мајзад, утврђују услови рада. Као што добри законски прописи могу поспешивати привредну радиност, тако је рђави могу спутавати, а у сваком случају закони су један од фактора народног благостања.

U članku »Dajte nam javne ra-

dove« jedne slovenačke novine se tuže na to da tek mali deo.

predviđenih javnih radova ot-

pada na Dravsku banovinu. a:

da se i fo slabo ili nikako ne izvodi, iako su, po njihovom. mi-

šljenju, baš u Sloveniji najpotrebniji. Kao argumente а зуоји tvrdnju navode sledeće činjenice: putevi su slabi, železničke: pruge ne odgovaraju potrebama: njihove privrede, uz to su sada: još i drvarska industrija i trgovina došle u bezizlazan položaji što je izazvalo ponovno povećanje nezaposlenosti. Jedini mogući.

način. da se to popravi. bio bi, po. njihovom mišljenju, да. зе

preduzmu javni radovi. Slovenija ima. pravo. da to traži tim.

više. što njeno, stanovništvo koje čini 8% svih о о Ju goslavije, plaća 12% neposrednih .poreza.. 4 :

| |