Narodno blagostanje

29. фебруар 1936.

В. Миленковић

САМОУПРАВНЕ ФИНАН

Буџетско одељење Министарства финансија објавило је статистику самоуправних финансија у 1934/35 години. Извршени расходи у тој години код појединих самоуправа кретали су се овако (у МИЛ. ДИН.):

1932 1933. 1984/35 Сеоске општине 1211 693.6 710.9 Градске општине 15095. 12679 11987 Цестовни одбори. 151 14.9 15.6 Бановине _ 664.0 720.8 111.5 Укупно 2.700.9 | 20970 96906

Из предње таблице видимо да су расходи у

укупној суми у 1934 према 1933 остали скоро не-,

промењени, док се у структури запажају извесне промене. Тако код сеоских општина имамо мало повећање, које износи непуних 2.5%. Напротив, код градских општина показује се осетно снижење за 5.5% као последица сталног погоршавања

њихових финансијских прилика. Тенденција пове-

ћавања расхода бановина наставила се и у 1934/85 .

и они према 1933 показују пораст за 7%. Укупни расходи свих сеоских и градских општина до 1929 год. стално су .се повећавали, достижући у. тој години. 2.516.3 мил. дин. Од тада до 1931 постепено падају на 2.418.3. У 1932, најтежој

години, наступа срозавање на 2.031.3 мил. дин. На-.

редних година врши се даља контракција расхода: 1933 г. 1.961.6, 1934 г. 1.909.9 мил. динара. Укупни расход сеоских и градских општина по појединим (бановинама у 1934/35 кретго се овако: Сеоске општине Градске општине Број Мил. дин. Број Мил. дин.

Дравска 372 520 9 51.8 CaBcKa 517 158.5 18 | 19259 Врбаска 158 30.4 1 117 Приморска 96 34.1 (9) 12.8 Дринска 438 39.5 6 13.8 Зетска 275 36.3 5 24.5 Дунавска 797 208.9 198 А Моравска 759 60.5 4 10.4 Вардарска 368 60.3 7 20.2 Београд и бан. сед. — = 10 829.4

Изузев сеоске општине у Вардарској, Моравској и Приморској бановини, код свих осталих запажа се пораст расхода. Највећи пораст био је код општина у Дравској бановини. Београд показује извесно повећање расхода, а остала бановинска седишта смањење. Остали градови у Дравској, Приморској, Дринској, Дунавској и Моравској бановини такође су смањили расходе према 1933. У свима овим случајевима смањење расхода није дошло. као последица рационализације рада, реформе администрације, финансија и предузећа. Расходи су зависни од кретања прихода. Из ових су пак у првом реду подмиривани лични издаци, а остатак је служио за покриће материјалних потреба чији је опсег зависио од величине расположивог прихода.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"воре својих прихода пренесу на

"цикле, шоферске легитимације "трамвајске и аутобусне карте, путнике и посетиоце

бановина 57.3%.

Страна. 135

СИЈЕ У 1934/35 |

Самоуправна тела имају врло различиту структуру прихода, што се види из овог прегледа:

Сеоске општ. Градске општ. Бановине

милдин. % милдин, % милљдин, % Прирез“) 207.80. 49.0 1200 10.1 1680 298 (Опкуш лич рада о.7, | 0,6. 29.7 00 20. 252 46 Трошарина 06, 22, 2А9 2075. 07.9 126 ipx: om naćca 09.9 | 90 751000 195 1901 15.6 Прих. одимања 450 64 78. 6.9 1912 116 Дуов прихољ 7 5 165) 278. 28 900 20 Прих од пред. 24:08... 524 74219. 8352. 558. 4.6 Субвенц. и пом. 51. 0.7 7.6. 06 . 662: 8:6

Код сеоских општина главни приход долази од приреза. Код градских општина приход од приреза долази тек на четврто место, а на првом је приход од привредних предузећа, затим од трошарине и такса. Бановине такође главни приход имају од приреза, а поред њега од већег су значаја и приходи од такса, трошарине, имања и установа. | |

_ Према 1938 у 1934/85 имамо следеће промене код главних група прихода: приход од приреза повећао се код сеоских општина и бановина; трошарина је дала већи приход код свих самоуправних тела (код сеоских општина 14.5%, градских 4.4%, бановина 37.8%); приход од такса повећао се највише код бановина (за 23.5%). Последњих година примећује се тенденција општина да изтрошарину. У том погледу већ сада отишло се тако далеко да би се могло говорити о аутаркистичкој грозници, | која је захватила самоуправна тела.

Скоро исто учешће у суми прихода као трошарина има и приход од такса (изузев административне). МИ овде се запажа тенденција проширења круга предмета оптерећених таксама ради повећања прихода. Ни таксе, као ни трошарина, нису јединствене. У целој земљи наплаћује се 30 различитих такса, које оптерећују: полисе осигуравајућих друштава, уговоре о купопродаји и размени покретности и непокретности, наслеђа, бии ловачке карте,

бања, разне приредбе и забаве, биоскопе, закупе ловишта, риболова и каменолома, самородне лозе итд,

Прирези, таксе, трошарине, откуп личног рада и дуговани приходи претстављају дажбине. Приход од ових чини главни извор код сеоских општина (78.8% према 76:2% у 1938). Код градских општина његово учешће износи 48.6%, а код Привредни приходи (од пре дузећа и имања) главну улогу играју код град-

- ских општина. Ови подаци такође указују на ве-

лику разлику у структури прихода појединих група самоуправних тела што је проузроковано разликама у привредној структури, начину газдовања, у потребама и фискалној политици.

+) Наплаћен,