Narodno blagostanje

Страна 158 -

Криза се нарочито осетила у хипотекарном послу. Овакво стање је врло отежавало емисије; емитовано је свега 159 мил. фр. нових зајмова, према 428 мил. у 1934, и то под све горим условима. Зајмова иностранству уопште «није било. Истовремено су се и улози по банкама смањили за 400 мил. фр. Као један од главних узрока овоме погоршању сматра се, поред одлива иностраног капитала после девалвације белге и бегства швајцарског капитала, пре свега тезауризација. Цени се да је 1935 било тезаурисано око 500 мил. шв. фр. у новчаницама и отприлике исто толико у злату. Само око 50% тезаурисаних новчаница налази се у швајцарским рукама.

— У Чехословачкој донесена је нова Уредба према којој је повишена максимална граница по једној уложној књижици код Поштанске штедионице на 20.000 кч. Истовремено је спроведено смањење каматне стопе на улоге од 3 на 2:/,%. |

— Аустријски министар финансија д-р Дракслер рекао је недавно у једноме предавању да држава треба пре свега да помаже органски развој привреде, а не да делује путем планске привреде и субвенција. Приватна иницијатива и рентабилност треба да су на првом месту. Да би се све то постигло, потребно је спровођење највеће штедње у јавној управи, снижење јавних дажбина и уклањање националних и међународних сметњи које коче производњу и трговину. У вези с тим д-р Дракслер је рекао да аустријска влада заиста ради у томе духу и навео је као пример за спровођење штедње смањење државне помоћи за сузбијање незапослености са 251,1 мил. шил. на 178,5. Затим је изложио владину кредитну политику која за сада има у виду само емисију друге транше зајма за грађење станова и емисију нових 5% бечких заложница по курсу од 92% без клаузуле осигурања вредности. За помагање индустрије дугорочним кредитима намерава се издавање индустријских 06везница, али како се против њих јавља отпор, за сада ова емисија није актуелна.

— Италија спроводи реформу кредитне организације, да би без тешкоћа могла да задовољи велику тражњу кредита која се очекује када се оствари привредна аутономија земље. Контролу над целокупним «кредитним пословањем имаће Инспекторат за штедњу и кредитне послове, који ће бити под управом гувернера Талијанске банке и под контролом једног министарског одбора. Досадашњи кредитни апарат углавном остаје, нарочито заслужне регионалне и локалне банке и штедионице. Велике банке које имају филијале у више од једне трећине провинција, оматраће се јавноправним заводима; то су Банка Комерчијале Италијана, Кредито Италијано и Банко ди Рома. Завод за реконструкцију индустрије (ЕГО задржаће само свој ликвидациони отсек; финансијско одељење се укида. Напротив завод за. мобилијарни кредит (МР прошириће своју делатност и на средње и краткорочни кредит. Талијанска банка неће више давати директне кредите, него само банкама; зато. ће се капитал вратити акционарима и поново уплатити искључиво од стране кредитних банака.

— Талијанска Народна банка ће купити до краја овога месеца онај део аустријског интернационалног зајма од 1930 г., који је у Италији био пласиран. Номинална вредност тих облигација у талијаноким рукама износи 60 мил. лира, а Народна банка ће их купити по курсу од 790.

= Код Поштанске штедионице у Бечу имали су наши држављани по чековним рачунима и уложним књижицама преко 40 мил. круна, а код Поштанске штедионице у Будимпешти преко 63 мил. круна. На темељу тога је Удружење банкарских и осигуравајућих подузећа у Сплиту упутило молбу да се у Финансијски закон за 1936/37 год. унесе следећа одредба: „Овлашћује се министар финан-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ II Bo 0

сија да нађе сретства и да реши питање потраживања наших држављана по уложним књижицама и чековним рачунима према Поштанским штедионицама у Бечу и Будимпешти“. УДРУЖЕЊЕ ТРГОВАЧКИХ АГЕНАТА И КОМИСИОНАРА У БЕОГРАДУ

одржаће у недељу, 22 о. м., у 9 часова у малој сали Трговачке коморе у Београду, Краљев трг 1510, своју

ХУГ РЕДОВНУ ГОДИШЊУ СКУПШТИНУ

са овим дневним редом:

1) отварање скупштине;

2) избор два члана за овераче записника и бројаче гласова;

9) извештај Управног одбора о раду Удруг жења у 1935 години;

4) завршни рачун благајне Удружења и Фонда;

5) извештај Надзорног одбора о раду Удружења у 1985 години;

6) давање разрешнице Управном и Надзорном одбору за њихов рад у 1985 години;

7) предрачун прихода и расхода за текућу 1936 годину;

8) предлози управе;

9) предлози чланова Удружења поднети управи писмено на три дана пре скупштине;

10) избор управе за три године: а) претседника и потпретседника Управног одбора, 6) десет чланова Управног одбора и дванаест заменика, в) три члана и три њихова заменика за Надзорни одбор и г) шефа уреда — секретара;

11) евентуална усмена питања и предлози чланова. Умољавају се чланови да узму учешћа у раду скупштине.

Пре еелване Бр. 246 Дамњан Ј. Бранковић, с. р. 6 марта 1936 Београд

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Аустријски фискус имао је у 1935 год. прихода у износу 1973,6 мил. шил. према 1013,3 мил. у 1934; од тога отпада на монополе 35,4% (на сам монопол дувана 27,2%), Ha таксе 35,2%, на непосредне порезе 33,0%, на царине 19,2% и на трошарину 17,0%.

— Мераториум за немачке краткорочне јавне дугове који се цене на 80 мил. марака, продужен је 22 фебруара за годину дана. | |

— Нови буџет Савске бановине који износи 176,06 мил динара, што значи 742,46 хиљ. мање но овогодишњи, предвиђа нови 25%-тни прирез на луксузни порез са ефектом од 2,5 мил и трошарином на потову творничку олепу И обућу са ефектом од 1,7 мил.

— Савска бановина је увела трошарину на соду. Индустријалци су поднели бановини 'претставку у којој траже да се она укине.

— Емисија државних 4% записа је закључена 3 0. м,, јер је цела свота од 200 мил. динара била до тада уписана. Упис је почео као што се зна 26 пр. мм. Интересантно Је, да је највише уписао Загреб.