Narodno blagostanje
7. март 1936.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 157
је 1935 вредео само 53,2 мил, тд. 63,3% мање. Код поједизих артикала проценат омањења вредности извоза је још много већи: код јагода нпр. износи 99,6%, код кеља 89,8% а код парадајза 67,5%.
— Бугарска и поред вишка залиха од 30 мил. литара, има великих тешкоћа око извоза свога вина. Најтеже је питање транспорта. Бугарска располаже са свега три специјална вагона за превоз вина. Осим тога је подвоз за Немачку и Чехословачку прескуп; међутим, то су једине земље, које би дошле у обзир за извоз бугарског вина, а и то само јевтинијих врста (са 11—12% алкохола, по 240—9260 лева хектолитар). Боље врсте (из Кариобата, Сливна, Карлева и Татар-Пазарџика) стају 400—550 лева по хектолитру на велико и зато се не могу извозити. Првокласна типизирана вина из подрума Пољопривредне задружне банке, са ценом од 500—600 лева по хектолитру, једва се продају и у земљи.
— Сточарство у Русији бори се с великим тешкоћама. Бројно стање стоке је већином још далеко од онога пре 20 година, иако је просечно боље него 1933. Најгоре стоји с коњима којих је у лето 1935 било само 15,9 мил. према 351 мил. у 1916 и 166 мил. у 1933. Исто је и број оваца и коза далеко испод оног уочи револуције (61 мил. према 115,2), док их је 1933 било чак само 50,6 мил. Некадашњем стању приближава се број говеда (49,2 мил. према 58,9 мил. у 1916 и 3866 мил. у 1933); једино свиња има више него пре револуције (22,5 мил, према 20,3 мил, у 1916 и 12,2 мил. у 1933).
ИНДУСТРИЈА
— У Аустрији је 1935 год. индустријска производња порасла за 6—7% према претходној години; горива је потрошено за 6,9% више, а за 5,7/% више увезено сировина и полуизрађевина. Највећи пораст примећује се код тешке индустрије; гвоздене руде је извађено за 65% више а произведено је за 45% више сировог гвожђа. Шрема томе се цени да је производња челика порасла за 13%. Угља је извађено за 4% више. Производња шећера била је већа за 5,1%. Индустрија хартије и текстилна остале су на истом нивоу као 1934; мања је била једино производња пива (за преко 3%) и ракије (за 10%).
— У Италији је, како јавља „ЕПфШепз!“, пронађен поступак за добијање влакана од дудова дрвета која би се могла употребити као пређа место памука. Истовремено је, наводно, решен и проблем добијања целулозе од дудовиче.
— У Италији је донет нови закон о акционарским друштвима по којем дивиденда не може премашити 60% (тај износ ће бити рачунат од уплаћеног капитала и резерви), ТРОВИНСКА ПОЛИТИКА
– — У погледу компензације између Аустрије и Италије одређено је да се сваки компензациони посао мора пријавити и аустријској Народној банци и талијанском Иституто Национале. Дозвољавају се само нови послови; већ склопљени послови не смеју се претварати у компенвационе. Италија признаје за компензацију само робу која спада у увозне контингенте из Аустрије, док ће сама извозити у Аустрију само допунску робу преко контингената, да не би повећала свој пасивни салдо. Углавном ће се, према томе, извозити у Аустрију талијанске полуизрађевине.
— У Енглеској је 1935. потрошено јаја и живине у вредности 38 мил. фунти; од тога 11 мил. (29%) на увоз. Највише је увожено из Данске (2,7 мил. фунти), Аустралије (1,1 мил.) и Холандије (1 мил.); затим долазе Ирска
!
"из иностранства,
(0,7 мил.), Пољска (0,6 мил. и Кина (0,5 мил.). Кина је највише лиферовала јаја у течном стању, без љуске.
— На иницијативу румунског Извозног института и Удружења извозника настоји Румунија повећати свој извоз дрва у Француску.
— Пошто преговори за уређење трговачких исплата између Грчке и Румуније нису донели успеха, ова последња је одлучила да остави на снази репресивне мере које је у јануару одредила против Грчке.
— Из извештаја о светској трговини који је објавио секретаријат Друштва народа, види се да је златна вреднаст светске трговине први пут у прошлој години била у малом порасту, иако још увек износи свега 34,7% од њене вредности у 1929. И по волумену светска трговина је порасла за 2—3%.
—- Загребачки месари којима је забрањено продавање у недељу, повели су сада акцију да се у недељу затворе и сва загребачка тржишта. Исто тражи и „Господарска слога“.
— Трговински преговори између Немачке и Мађарске завршени су уговором по којем је Мађарској одобрено повећање извоза свиња и говеда у Немачку.
— У месечнику Међународне трговинске коморе ,„,Intetnationale Wirtschaft" wapaaHo je њен претседник Фентнер ван Флисинген мишљење да би садашње време било необично повољно за оживљење међународне размене добара. Једино решење које би у том правцу било од трајне користи, јесте враћање међународној подели рада и правично; расподели добара између народа.
— Према службеним подацима и поред велике пасивности енглеског трговинског биланса за 1935 год., платни биланс је био активан за 27 мил, фуати.
СОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Трошксви живота јапанских радника били су у 1933/34 следећега састава: храна 34.1%, стан 16%,. опрев и осветљење 4.5%, одело 11.6%, разно 33.7%. Необично ниски трошкови око исхране састоје се из издатака: за хлеб и пиринач (33.1%), за рибу и нешто меса 11.3%, за млеко и млечне производе 2.5%, за поврће и воће 18.9%, за пиће и дуван 11.2%. Према европским приликама највећа је разлика код млечних производа и меса који се у Јапану троше за 25% одн. 20% мање; с друге стране изгледа да јапански радник више троши воћа, поврћа, дувана и пића.
НОВЧАРСТВО
— Година 1935 донела је Швајцарској осетну кризу на новчаном тржишту и на тржишту капитала. После девалвације белге дошло је до јачег подизања улога из швајцарских банака, тако да је наступила оскудица у новцу. Обавезе по виђењу код Швајцарске Народне банке смањиле су се са 592 мил. франака крајем јануара на 244 мил. крајем маја, а у јуну је приватна дисконтна стопа повишена на 3%. Тек када је Народна банка опет почела да добија злата обавезе по виђењу су порасле на 400 мил. фр., а приватна дисконтна стопа се постепено снижавала, тако да је крајем прошле године била 2:/,%. Услед оскудице новца биле су приватне банке и јавноправна тела приморани да се више обраћају за кредите Народној банци; ова је у току године дала савезу, државним железницама, кантонима и општинама 212 мил. фр. према 40 мил. у 1934. — На тржишту капитала дошло је у (јесен пр, г. до праве кризе. Приливи капитала „из иностранства су престали, и почело је, шта више, бегство капитала из Швајцарске, јер се очекивала девалвација франка. То.је изазвало повишење каматне стопе; код локалних банака она је порасла на 41/,.