Narodno blagostanje

14. март 1936, _

— Раније одобрење немачке владе за увоз од 360 вагона наших јабука продужено је и за месец март 086 године. |

— Између Белгије и наше државе потписан је споразум о узајамној правној помоћи у грађанским трговачким стварима.

— Грчки извов вина био је у 1935 са 32,5 хиљ. тона · само 20% онога године 1927.

— Годишња скупштина удружења трговачких агената и комисионара у Београду одржаће се у недељу 22 т. м. у 9 часова у малој сали Трговачке коморе у Београду као што је то већ објављено у огласу у прошлом броју. По својој економској идеологији београдски агенти и комиопонари одржавају ничим неумрљану традицију трговине из друге половине ХЈХ века. Они су присталице слободне размене између држава не само из својих професионалних интереса него и по својој идеолошкој 'настројености. Ова скупштина је прилика за репродукцију освештаних погледа о корисности неометане међународне размене добара и у исто време скуп не само чланова друштва већ и великог броја гостију. Претседник удружења је г. Дамјан Бранковић.

— Аустрија је у 1935 извезла у остале подунавске земље 31,2% целокупног свог извоза. У томе погледу она је на трећем месту, иза Мађарске (37,3%) и Југославије (32,2), а испред Чехословачке (20%) и Румуније (19%). Код увова из осталог Подунавља она је, међутим, на другом месту, са 38,5% целокупног свог увоза. Испред ње је Мађарска (43,7%), а иза ње Југославија (28,1%), Румунија (23%) и Чехословачка (18%).

— Чехословачки претседник владе г. Хоџа приликом своје посете Бечу потписао је протокол споразума о трговинском уговору: чија ће техничка израда трајати још некољико недеља. Чехословачке новине подвлаче да овај 'споразум између Аустрије и Чехословачке значи коректан и позитиван корак ка консолидацији прилика у Подунављу.

— 17 марта састаје се у Загребу југословенсконемачки привредни одбор установљен трговинским уговором из 1934. Одбор ће проучити сва питања од нијег решења зависи даљи цесметани развој размене добара између обе земље.

— Наша спољна трговина са Италијом последњих месеци овако се кретала (у мил. дин.):

Увоз Извоз Октобар 32: 36.3 Новембар 21.8 53.8 Децембар 4.4 3.9 Јануар 0.1 4,1

— U mesecu januaru o. g. mađarski uvoz je porastao za 33% prema istom mesecu pr. g. (sa 27.2 mil. penga na 40,6 mil.) Uzrok je poboljšanje konjunkture koje se u prvom redu ispoljava u povećanju kupovne snage seljaka. Najveći porast uvoza: zabeležen je kod sirovina, kao na pr. nafte za 70%, sinovog kaučuka 80%, gvozdene rude 33% itd. Izvoz se po= većao za svega 17% (sa 30 mil. penga na 35 mil.) te se izVOZni višak od 2,8 mil. penga u januaru pr. god. pretvorio u UVOZni od 5 mil. penga. |

— Rumtrtiniija je, počevši od 26 februara, prestala sa izdavanjem dozvola za doznake za robu kuplienu u Nemačkoj. Time je onemogućen uvoz iz Nemačke. Što se izvoza fiče, Rumunija ga više unapređuje u pravcu zemalja sa plemenitom valutom, tako da nisu iskorišćeni ni kontingenti svinja rogate stoke.

— Italija će austrijski izvoz platiti falijanskom tranšom međunarodnog auslrijskog zajma, čija se visina ceni na 85 mil. lira. Talijanska vlada kupiće hartije od vrednosti od sopstvenika po kursu od 79%, iako berzanski kurs iznosi svega

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 177

65%. Hartije od vrednosti preuzeće naročito za to oDrazovana grupa austrijskih banaka po još neutvrđenomi kursu, a njihovu protivrednost, dobivenu prodajom, isplatiće izvoznicima.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА |

— Према утврђеном програму на сесији МеђународHor бироа рада која се отвара 4 јуна 0. г. расправљаће се понсво питање четрдесетсатне радне недеље и то нарочито код јавних радова, градњи, у гвожђарској индустрији, У угљенскопима и у текстилаој индустрији.

— Код Друштва народа основан је засебан Одбор за исхрану. Његова ће задаћа бити да даје државама савете и упуте за исхрану становништва узимајући код сваке у обзир њене производе, обичаје, традицију и социјалну организацију.

НОВЧАРСТВО

— У другој недељи месеца марта смањила се златна подлога Белгијске Народне банке за 126 мил. фр. на 16.667 мил. Тиме је одлив злата из Белгије који (је почео почетком фебруара, достигао износ од 350 мил. фр: Сматра се да је ово кретање злата проузроковано сељењем у иностранство капитала који је у своје време побегао у Белгију. —_ Земаљска влада у Корушкој решила је да за 5 до 55/,% Корушке заложнице на злато и комуналне обвезнице на злато предложи једнообразно снижење каматне стопе на 4%; златна клаузула важи и даље. Ово је први корак ка конверзији аустријских заложница на злато која има да се спроведе после претстојеће емисије нових валожница без златне клаузуле и клаузуле о осигурању вредHOCTH. — Ради конверзије аграрних дугова дала је Мађарска народна банка Мађарском финансијском синдикату 5 мил. пенга за покриће евентуалних губитака. Синдикат издаје за 80 мил. пенга 5:/2% аграрне облигације на 50 година које ће се амортизовати извлачењем са 10% премијама. Банке преузимају чврсто 42 мил. номиналне вредности,

— Румунска Народна банка у свом годишњем извештају истиче, да активни салдо трговинског биланса од 6080 мил. леја за 1935 не претставља прилив злата. Пошто је већи део извоза упућен у клириншке земље, то знатан део овога салда претстављају замрзнута клириншка потраживања. Из тих разлога у прошлој години није се поправила ни девизна ситуација земље. Отуда и тешкоће у плаћању државних дугова, као и у испуњавању других финансијских обавеза према иностранству. Тешкоће постоје само у области трансфера, јер се све обавезе у лејима тачно дозначују. Да би се то избегло, предузете су мере да се извоз форсира у земље са слободним девизама. Буџетска ситуација у прошлој години знатно се поправила, те (је држава била у могућности да благовремено извршује своје обавезе. Златна подлога новчаничне банке повећала се за 493 мил. леја, што је последица повећања домаће производње. Штедни улози код 34 највеће банке повећали су се за 863 мил, леја, што је знак враћања поверења. Каматна стопа је снижена. То је допринело и оживљењу тржишта капитала. — На годишњем збору наше Народне банке у управни одбор изабрани су г. г. Александар Јовановић-Ресавац, Тихомир Панић и Влада Теокаревић, а у надзорни одбор Светозар Гођевац, Живојин Јанковић и Зафир Станковић.

— Мађарски касациони суд признао је златну клаузулу. |

__— Министар финансија ставио је на предлог Народне банке ван снаге решење од 5 октобра 1934 год. према коме су извозници робе из: Југославије у Немачку морали вршити продају, истављање фактура и обезбеђења валу-