Narodno blagostanje
Страна 178 ____
те искључиво у динарима. То је учињено због “тога што фактурисање у динарима ствара извозницима знатне тешкоће код плаћања по OTO BOM вачину од 15 јануаpa: o. год. i
— Банковнои валутно одељење дало је одељењу царина објашњења према коме царинарнице убудуће, због примећених недостатака уверења о обезбеђењу валуте, робу ни у ком случају неће задржавати од извозне експедиције, већ односну робу имају безусловно пропуштати, па ма какав се спор или разлика појавили у погледу поменутог уверења. У случају да је рок важења уверења протекао, цари-
нарнице ће то на њему констатовати и доставити га Бан-
ковном валутном одељењу, али ни у ком случају неће се роба задржавати од извозне експедиције.
— Министарство финансија издало је, поводом претставке Удружења банака у Београду и Савеза новчаних и осигуравајућих завода Краљевине Југославије у Загребу, ово објашњење: Реализовани добици или губици од продаје хартија од вредности утичу на пореску основицу друштвевог пореза. Према томе реализовани добици уносе се у пореску основицу друштвеног пореза а реализовани губици сматрају се режијом. Напротив нереализовани добици или губици на хартијама од вредности не могу утицати на пореску основицу друштвеног пореза.
— Народна банка је издала следећа упутства, за поступак са хартијама од вредности које су својина иностранаца: 1) Противредност наплаћених купона са таквих хартија може се одобрити на „интерном“ рачуну иностранаца само у случају ако су у земљи, ако су депоноване код овлашћеног завода и-ако су на уредан начин постале власништво иностранца. 2) Пошиљке купона са хартија од вредности иностраног „власништва, које се налазе у иностранству, морају се отварати код Народнебанкеили њених филијала. Њихова противредност може се одобрити на „интерном“ рачуну иностранца само по претходном 'овлашћењу Народне банке. 3) Без тога овлашћења може се одобрити противречност на „интерном“ рачуну, ако је вредност унесених купона испод 1000 дин. и ако се не понавља. 4) Пошиљке хартија од вредности приспеле из иностранства морају се отварати код Народне банке или њених филијала. Овлашћени завод је дужан да се онда њој обрати да одобри њихову употребу у смислу налога из иностранства. 5) Заводи морају у месечном извештају достављати Народној банци следеће податке: а) датум пријема хартије, 6) број и датум овлашћења Народне банке, в) количину, номинални износ, врсту хартије, г) име и домицил иностранца у чији су депо хартије стављене, д) име онога од кога су примљене.
— Обустављено је финансирање железница С. А.Д. преко Рибис Мотка АдтипутанНоп која је досада позајмила железничким друштвима 200 мил; долара (на основи Едшртепе Ттизе — цертификата. Показало се, наиме, да је тржиште без тешкоћа примило - директне цертификате које сада има укупно за. 700 „мил; долара.
— Два 3% општинска зајма у O један од 400 хиљ. а' други од 800 хиљ, фунти, нису успела. Емисиони конзорциј морао је да преузме 95% оног "мањег зајма, а први обрти рађени су са дисажиом од 172%. Ово је нов докав да енглеско тржиште капитала овакве зајмове одбија, и када се емитују ал пари, као што је овде «случај.
— Док је у погледу трговине ефектима између Енглеске и Канаде енглески (биланс у 1935 активан са 13 мил. долара према пасивном салду од 79 мил: у 1934, у промету између С. А. Д. и Канаде опажа-се обратна појава. 1934 су С. А. Д. имале извозни вишак од 67 мил. долара, а 1935 увозни од 68 мил. Енглеска продаје канадске хартије вероватно због односа између фунте и канадског долара и због финансијске политике. канадских. провинција и. гра-
дова, која се нимало не " обавире_ на интересе поверилаца по зајмовима. Преокрет у С.А.Д. тумачи се бегством америчког капитала у Канаду и појачаним америчким интересом за постојећа и нова канадска предузећа. |
_— На лондонском тржишту капитала емитовано је – фебруару о. г. нових зајмова у висини од 19,69 мил. фунти према 12,62 мил. у истом месецу 1935. Од 1930 у фебруару није било оволике емисионе делатности. Највише о било зајмова средњег износа.
— Белгијска влада предложиће парламенту а лизацију белге на данашњој основи, т. |. на „вредности девалвираној за 28% према ранијој. ом приликом ће се вероватно укинути белга, тако да ће се и у платном промету с иностранством рачунати само у белгијским францима.
— Бугарска влада је решила да емитује два унутрашња зајма, и то 200 мил. лева у 5% обвезницама на 6 година, и 100 мил. лева код софијске филијале Англо-чехословачке Прашке кредитне банке, по 3%, на 3 године. Министар финансија је истакао да су ови услови најповољнији које је Бугарска имала од Светског рата до сада. Зајмови треба да послуже за финансирање дефицита у државном буџету, односно за појачање државне благајне.
— Министар трговине и индустрије одобрио је ликвидацију Трговачко-индустријске банке а. д. у Куманову.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Упис последњих државних бонова 'у о А ДУ износу од 1250 мил. долара покрио је пет пута потребни износ. То је досада највећи износ који је после рата уписан у Америци,
— Предлог бановинског буџета Вардарске бановине за 1936—537 износи у расходима и приходима 43,27 мил. динара, односно за 4,54 мил. више но за год. 1935—36. Накнадно, после штампања предлога, унесени су у буџет приходи у своти од 4,79 мил. динара као и државна помоћ ва фавне радове од 10 мил.
— Министарство финансија је одобрило изванредни социјални допринос за град Загреб. Према томе ће градска општина моћи приступити извођењу јавних радова чије је покриће осигурано овим доприносом. .
— Рузвелт је ставио свој вето на кредит од 50 мил. долара који је конгрес изгласао за помоћ пољопривреди. Рузвелт тражи да се истовремено одреди и покриће тога издатка на страни прихода новим порезом.
— У војвођанским сеоским општинама месечна плата чувара безбедности, бабица и послужитеља износи 150 дин. Плата општинских бележника. износи 600 дин. с
— Бугарска влада |донела је закон (о олакшицама општинама у погледу отплате дугова држави, државним банкама и приватним кредитним установама, јер су оне у врло тешком положају. Општински дугови, изузев престоницу, износе 1768 мил. лева (72,8% државним банкама и држави, 17,8%, предузећима, 6,9% чиновницима на име неисплаћених принадлежности). Приходи општина, предвиђени за 1935, подбацили су за 30%, тако "да многе већ 8 месеци не исплаћују. принадлежности својим чиновницима, O издацима у социјалне сврхе и грађевинској делатности уотште не може бити говора. Код оних општина код којих дугови износе 30% стварних прихода у 1935 години, нови закон предвиђа амортизацију за 35 година, почевши од 1 јануара 1936, у једнаким полугодишњим. поброцима. Дугови општина држави за учитељске плате и за водоводне „цеви које је лиферовало министарство працевина, | имају се ' отплатити за 10 година. |
— Амерички министар спољних послова Хал истакао је у једном говору потребу стабилизације долара и урав= нотежења буџета. Девалвација. долара била је "потребна, да би се Ga А. Д.- заштитиле од рђавих "последица твеједнаке
|