Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 170
+ или НЕ i 1934 1935 у% Приватни саобраћај 8.132 8580. + 54: Инд: камена и земље 17.432 | 21694 241 Металургија 33.382 38.268 +14.6 Хемијска инд. 10.496 10.802 + 2.9 Текстилна инд. 48.067 52.914 +10.1 Инд. хартије 4.447 4.410 — 0.8 Инд. коже и гуме 4.135 4.524 + 94 Прерада коже 20.515 21.201 + 34 Шумеко-пиланска 47.528 49.112 + 4.6 Дрводељска 15.421 17.059 +10.6 Инд. хране и пића 38.308 42.273 +10.3 Гостионе, каване 17.989 21.249 +18.2 Конфекције и чишћења 28.343 30.395 = 12 Грађење железница, путева и др. 24.681 23.551 — 4.6 Грађевинарство 19.083 21.865 +14.6 Хигијена 14.872 15.185 sis LI Брафичка инд. 7.966 8.458 == 6:11 Општински послови 25.126 26.333 + 4.8 Трговина 55.320 57271 = 3) Новчани заводи 14715 14.372 — 2.3 Кућна послуга 59.972 60.569 + 0.9
Према wWoBeMGpy 1934, wayaeB новчане заводе, грађење железница и путова, као и ивдустрију хартије, код свих осталих грана видимо пораст броја упослених, што значи и повећање продукције када је реч о индустрији, и промета у случају трговине. Лепа дубока јесен омогућила је несметано настављање грађевинске делатности, те због тога: видимо знатно повећање броја запослених у индустрији камена и земље и грађевинарству. Сезонско повећање броја запослених констатује се такође код трговине, кућне послуге, хигијене, гостионица и кафана.
Изузев индустрију хартије, код свих осталих индустријских грана број упослених се повећао према новембру 1934. У овоме: порасту на првоме месту стоји индустрија камена и земље што је последица, као што смо рекли, продужења грађевинских радова скоро све до конца прошле године. · На другом месту стоји металургија на трећем текстилна индустрија и т. д. Пораст броја упослених у текстилној индустрији почео је да бива нешто мањи, док се онај у металургији повећава. Према броју упослених у штумско-пиланској. индустрији дејство санкција у новембру месецу још се није осећало. Такође пада у очи знатан (пораст. броја упослених у индустрији гуме и коже, као и прераде коже. У порасту не заостаје ни индустрија прераде дрвета. Знатан је ли пораст код гостионица и кавана код којих је све до прошле године број особља стално спадао. Код новчаних завода траје и даље редукција особља.
Код 12 индустријских грана, наведених у горњем прегледу, укупан број упослених у новембру 1935 био је 301.650. према 276.040 у истом месецу 1934, што значи да се повећао. за 9.2%.
== Prema podacima Suzora u hovembru mesecu ove godine bio je u celoj zemlji uposlen 57.271 trgovački pomoćnik tj. 9.63% celokupnog osiguranogp radništva. Najveći broj trgovačkih pomoćnika imaju Savska, Dravska i Dunavska banovina i Uprava grada Beograda. Na njih otpada 78.85% ukupnog broja, što znači da |e i trgovina u ovim krajevima najrazvijenija. Relativno najmanji broj trgovačkih pomoćnika ima Vrbaska banovina. Najveći deo trgovine u ovoj, kao i u ostalim pokrajinama, u pogledu radne snage počiva na članovima porodice,
. Od 1933 broj trgovačkih pomoćnika pokazuje porast. U 1933 bilo ie osiguranih 50.789, u 1034 god. 51.660, a U поует-
Malo statistike o trgovačkom osoblju kod nas
Бр. 11
bru prošle godine 57.271. Znatna razlika između broja uposlenih u 1934 i u novembru 1935 ne može se uzeti kao porast. Iz kretanja osiguranih uočava se da je kod trgovačkih pomoćnika broj uposlenih u drugom polgođu znatno veći od onoga u prvom. Razlika iznosi 10—12%. Kada se to uzme u obzir, znači da će prosečni broj uposlenih u ovoj godini verovatno preći 52.000. što bi, prema prethodnoj godini, preistavljalo izvestan porast. Veći broj uposlenih u drugom polgođu od onoga u prvom tumači. se pojavom sezonskih trgovačkih radnji. Porast broja. uposlenih može se tumačiti jedino strukturelnim promenama u irgovini. U pokrajinama gde je trgo-
_ vina najviše razvijena, u periodu depresije nastupilo je opada-–
nje inokosnih radnji. Najveće opadanje broja radnji zabeleženo je u Dravskoj banovini. U prošloj godini broj trgovačkih radnji opao je za 728, a za poslednje četiri godine smanjenje iznosi 3894 ili 30.2%. Na teritoriji zagrebačke komore u periodu 1931—33 broj obveznika komorskogz prireza u {rgovini smanjio se sa 17.600 na 13.913. U 1933 u trgovački registar upisano. je 2.488 radnji, a brisano 2.561. U ostalim pokrajinama prirast je vrlo neznatan. Ovi podaci dokazuju da je kriza najviše pogodila inokosne trgovačke radnje čiji smanjeni obrt nije mogao da podnese režijske troškove pošto su mogućnosti njihove redukcije kod ovog tipa radnje vrlo ograničene. Drugi deo ovih radnji ostao |e bez osoblja. Posledica toga je bila, da je u periodu depresije u strukturi trgovine nastalo pomera-– nje ka većim radnjama čiji je poslovni volumen porastao. Broj nameštenika u ovima znatno je porastao. Inače, da nije bilo toga pomeranja, u broju uposlenih moralo bi se bezuslovno javiti opadanje.
Kod trgovačkog osoblja brojni odnos muških i ženskih u periodu depresije ostao je nepromenjen. Udeo ženske radne snage iznosi oko 20%. Proučavajući relativno učešće žene u drugim privrednim granama, mi smo u nekoliko mahova istakli да |e ono najveće u Slovenačkoj. To važi i za irgovačko osoblje. U Slovenačkoi na 100 muških trgovačkih pomoćnika dolazi 62—65 žena. U ostalim krajevima broi ženskog osoblja kreće se između 1.59 (Vardarska), do 31.31 (Dunavska banovina) na 100 muških trgovačkih pomoćnika. Zbog konstantnosti broja ženske radne snage celokupni porast poslednjih godina otpada na muškarce.
Od ukupnogz broja trgovačkog osoblja opada na poje-
dine kategorije: Вгој % Ротосп: с! 20.162 39.42 Мекуа Ккоуат 12.458 2436 Šegrti 11.129 21.76 Činovnici 7.400 14.46
Kao što se vidi, na prvom mestu stoje pomoćnici tj. kvalifikovano osoblje. Najveći procenat pak otpada na nekvalifikovano osoblje i šegrte (46.12). Na činovnike otpada “a. U periodu depres'je najviše je opao broj kvalifikovanog osoblja i činovnika. Ali zbog povećanja značaja većih trgovačkih radnji i industrijskih prodavnica u poslednje vreme zaustavljeno ie opadanje činovnika. Žene su najviše uposlene kao činovnice.
'U ukupnom broju činovnika. njihovo relativno učešće iznosi
oko 40%. Takođe je njihov udeo znatan i kod nekvalif' kovanog osoblja, oko 22.5%. U grupi trgovačkih pomoćnika njihovo učešće iznosi 14.5%, a kod šegrta 12.6%.
Nepune tri četvrtine trgovačkog osoblja čini mlada rad-
na snaga do 32. god. Sastav ove grupe po godinama, a prema
stanju od juna 1934, ovako izgleda:
: Ukupno %
ispod 14 godina” 944 1.85
14—15 godina 4.232 8.27
1647. >» 3718: 721
|B 20 БЛ 10.149 19.84
23832. | 5 17.468 "34.15
а